[[Датотека:Kirill Mefodji.jpg|мини|лево|Браћа [[Ћирило и Методије]] са ученицима]]
[[Фотије I]] је био први [[Васељенски патријарх|цариградски патријарх]] који је међу Словенима покренуо мисионарски рад широких размера. У том циљу изабрао је [[Ћирило и Методије|два брата]], [[Грци|Грке]] из [[Солун]]а, [[Ћирило и МетодијеСолунски|Константина]] (826-869) и [[ЋирилоМетодије и МетодијеСолунски|Методија]] (815-885). У [[Православна црква|Православној цркви]], Константин се обично назива именом Кирило (Ћирило), које је добио на [[Монаштво|монашењу]]. Познат у ранијем животу као “Константин Философ”, био је најспособнији од Фотијевих ученика, и познавао је велики број језика, укључујући [[хебрејски језик|јеврејски]], [[арапски језик|арапски]], па чак и самарјански дијалекат. Али, посебна предност њега и његовог брата било је знање [[старословенски језик|словенског]]: као деца научили су словенски дијалекат из околине Солуна и могли су течно да га говоре.
