Завојница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м разрешавање вишезначности |
||
Ред 80:
== Употреба и врсте завојница ==
Завојница налази примену као део осцилаторних кола (филтер, селектор, [[Elektronski oscilator|осцилатор]]), као [[пригушница]] високих фреквенција, као један од неколико намотаја у [[трансформатор]]у, као намотај у [[Трансформатор|аутотрансформатору]], као главни део [[електромагнет]]а, намотај [[електромотор|електричних мотора]], [[соленоид]]а, [[релеј]]а, и многе друге примене.
У [[РЛЦ коло|осцилаторним колима]] најчешће се употребљавају ваљчасте једнослојне завојнице. Својства завојница зависе од следећих параметрима: -{''D''}- - средњи [[пречник]] завојнице, -{''l''}- - [[дужина]] завојнице, -{''d''}- - дебљина жице, -{''n''}- - број намотаја жице, те -{'''a'''}- - размак између сваког намотаја. Сви ти споменути параметри утичу на величину [[индуктивитет]]а -{''L''}-. Завојнице се могу поделити према намени на завојнице за нискофреквентна (NF) и високофреквентна (VF) [[струјно коло|струјна кола]], а обзиром на израду се деле на: завојнице с језгром и завојнице без језгра. Као језгро за НФ завојнице употребљавају се међусобно изоловани [[трансформатор]]ски лимови. Док се за ВФ завојнице употребљавају посебна ВФ језгра. Постоје разне врсте материјала за израду таквих језгара. Добијају се синтетички, а носе називе ''сиферит'', ''фероскуба'', и тако даље. Завојнице се такође могу међусобно спајати, али при томе веза између њих мора бити остварена помоћу проводника, али помоћу њиховог индуктивитета. Крајњи индуктивитет споја завистан је од индуктивитета појединих завојница и од њихове међусобне вези. Тачан прорачун се може добити за сасвим једноставне случајеве, када завојнице не делују једна на другу, било да су довољно далеко или оклопљене металним оклопом.
| |||