Епископ бачки Висарион — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 28:
Рођен је 1670. године или нешто после, није познато његово световно име пре монашења. У диптиху [[епархија бачка|бачке епархије]] са почетка [[19. век|XIX века]] пише да је „родом из [[Сентандреја|Сентандреје]]", али могуће да је то речено зато што је Висарион после [[Велике сеобе Срба|Велике сеобе]] имао ближих веза са тим местом.
Замонашио се у [[Крушедол]]у [[1705]]. године и добио име '''Висарион''', ту је провео више година. Претпоставља се да је био ради образовања у Русији. После тога је живео у [[манастир Хиландар|манастиру Хиландару]] на [[Света гора|Светој гори]], ту је до 1720. године био [[даскал]] (учитељ).<ref>Лазар Чурчић: "Исходи и стазе српских књига 18. века", Нови Сад 2006.</ref> У току 1720. године отишао је са још једним монахом у [[Манастир Пећка патријаршија|Пећку патријаршију]] код патријарха [[Мојсије Рајовић|Мојсија Рајовића]] (1712—1726), да се пожале на тешкоће које су их у Хиландару сналазиле. Патријарх га је задржао код себе као даскала.<ref>Радослав М. Грујић: "Православна српска црква", Београд 1995.</ref>
Приликом посете [[Сарајево|Сарајеву]] био је добро дочекан и у знак захвалности написао Сарајлијама једну песму, коју им је касније послао. Ову песму они су преписали у једном црквеном тефтеру и тако је остала сачувана до данас у старој сарајевској цркви (према подацима од пре [[Други светски рат|Другог светског рата]]). Колико је познато, даскал Висарион је био претпоследњи од песника који су писали на [[српскословенски језик|српскословенском]]. После њега [[1735]]. године писао је на српскословенском стихове архиђакон Јован, служитељ патријарха [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Арсенија IV]].
Ред 34:
У изворима из 1723. Висарион се наводи као патријаршијски [[синђел]]. Око 1730. године постао је [[архимандрит]] манастира Крушедола, а већ [[1731]]. 17/28. маја постао је бачки [[епископ]], наследивши на том месту [[Софроније Томашевић|Софронија Томашевића]]. На том положају био је до своје смрти [[18. октобар|18. октобра]] [[1756]].
8. септембра 1731. отворио је у [[Нови Сад|Новом Саду]] „Латинско-словенску школу“,<ref>Ђоко М. Слијепчевић: "Историја српске православне цркве", 1966.</ref> која је имала ранг ниже реалне гимназије. Уз њега су били Руси учитељи Максим Суворов и Михаил Козачински. Школа "Колегиум Висариона Павловића Варадиензе" је знатно допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у [[Војводина|Војводини]], радила је до 1789. године. У њој је једно време предавао и [[Јован Рајић]] (1763 — 1767). Књиге су углавном добављане из [[Русија|Русије]] због сличности језика. Саградио је 1741. године [[Владичански двор у Новом Саду]].
Био је енергичан и преке нарави; дугогодишњи је огорчен противник српском митрополиту Вићентију Јовановићу. Ускоро по доласку на епископски положај Висарион је почео да се понаша не само као црквени поглавар у [[Бачка|Бачкој]], већ и као световни и војни. Мађарско намесничко веће у [[Братислава|Братислави]] је тражило да се Висарион смени и да се чак окује и оптужи за велеиздају, али у [[Беч]]у у томе није успело.
На месту бачког епископа наследио га је августа 1757. године [[Мојсије Путник]].
| |||