Епископ темишварски Георгије (Летић) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
За [[епархија темишварска|епископа темишварског]] изабран је једногласно [[27. новембар|27. новембра]] [[1903]]. године, а посвећен [[27. март]]а [[1904]]., у [[Саборна црква у Сремским Карловцима|карловачкој Саборној цркви]] од [[патријарх српски Георгије|патријарха Георгија]], [[епархија будимска|епископа будимског]] [[Патријарх српски Лукијан|Лукијана]] и [[епархија бачка|бачког]] [[Митрофан Шевић|Митрофана]]. Устоличење у [[румунска саборна црква у Темишвару|темишварској Саборној цркви]] извршио је патријарашки изасланик протосинђел [[Данило Пантелић|Данило (Пантелић)]], потоњи [[епархија далматинска|епископ далматинско-истријски]], [[10. мај]]а [[1904]]. године.
До [[Први светски рат|Првог светског рата]] епископ Георгије посветио архипастирском раду и црквено-школским и народним пословима своје простране [[Епархија темишварска|епархије]]. Посебну пажњу посветио је [[школство|школству]], не само у својој [[Епархија|епархији]], већ у целој [[карловачка митрополија|митрополији]]. Његовом заслугом изведенаје реформа веронаучне наставе у вероисповедним школама [[Карловачка митрополија|Карловачке митрополије]], [[1907]]. године, а његов
После завршеног [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[1918]]. године, [[епископ]] Георгије постаје чувар патријаршијског престола у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], који је мученичком смрћу [[патријарх српски Лукијан|патријарха Лукијана]] ([[1908]]-[[1913]]) остао упражњен, јер [[Беч]] није дозвољавао сазив народно-црквеног сабора ради избора новога [[Патријарх|патријарха]]. Требало је, по мишљењу бечких властодржаца, да [[Српска православна црква|Српска црква]] у [[Аустроугарска|Аустроугарској]] за време рата буде обезглављена. У исто време [[епископ]] Георгије био је и мандатор упражњених [[Епархија горњокарловачка|епархија Горњокарловачке]] и [[Епархија бачка|Бачке]].
| |||