Средњовековни грчки језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 5:
Цар [[Константин Велики]] пренео је, између 324. и 330. године, престоницу [[Римско царство|Римског царства]] из [[Рим]]а у [[Константинопољ]]. У области око Константинопоља доминантан језик био је грчки. Међутим, латински језик је остао званичан језик Царства иако је његов утицај слабио. Све до почетка 6. века званични документи писани су на латинском језику. Поред тога, делови [[Јустинијан I|Јустинијановог]] [[Corpus iuris civillis|Corpus Iuris Civilis]]-а временом су преведени на грчки језик. Преокрет је наступио у доба владавине цара [[Ираклије|Ираклија]] (610-641) која се сматра преласком из рановизантијског у средњевизантијски период тј. почетком средњег века у Византији.<ref>{{harvnb|Острогорски|1969|p=110}}</ref> Грчки језик постао је званични језик Источног римског царства. Латинску титулатуру замењује грчка те је титула [[император]]а замењена титулом [[василевс]]а (грчка титула базилеуса — βασιλεύς) 629. године.<ref>Ostrogorsky 1969, "The Struggle for Existence (610-711)". стр. 106.</ref> Међутим, чињеница је да су Византинци себе називали Ромејима дуго након пада Царства. Термин "Византија" настао је тек у 16. веку.
Оцењено је да је грчки језик био матерњи мање од једној трећини становништва Византијског царства, тј. око осам милиона људи. Број оних који су говорили грчким језиком био је далеко већи. Грчким језиком говорило се на територијама јужно од [[Јиречекова линија|Јиречекове линије]] и у Малој Азији, сем Јерменије на крајњем истоку.<ref>Kaimio, Jorma, The Romans and the Greek Language, Commentationes Humanarum Litterarum 64. Helsinki: Societas Scientiarum Fennica, 1979.</ref> У сваком случају, цело Царство било је под јаким утицајем грчког језика. У јужним деловима царства (Египат и Северна Африка), [[Александрија]] је била центар грчке културе и језика. Она је 642. године пала у руке Арабљана те је на овим просторима током 7. и 8. века грчки језик замењен [[Арапски језик|арапским]]. Такође, употреба грчког језика слаби и у Сирији.{{sfn|Lombard|2003|p=93}} У утицајну сферу грчкој језика остала је Сицилија, Кипар, Мала Азија и Балкан. Крајем 11. века Селџуци нападају малоазијске територије и напредују ка западу. Падом Цариграда (1453), Пелопонеза (1460), [[Трапезунтско царство|Трапезунта]] (1461), Атине (1465) и [[краљевина Кандија|Кандије]] (1669), средњовековни грчки језик губи свој статус националног језика. Језик [[Краљевина Грчка|Грчке]] од 1821. године сматра се [[Новогрчки језик|новогрчким језиком]].
== Референце ==
| |||