Албански језик — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (decimalni zarez umesto tacke; козметичке измене)
м
}}
 
'''Албански језик''' (алб. ''-{gjuha shqipe}-'') је [[Индоевропски језици|индоевропски језик]], који сам представља једну грану ове породице језика. Током историје, албански језик је усвајао речи из низа страних језика: [[Латински језик|латинског]], [[Словенски језици|словенских језика]], [[Турски језик|турског]], [[Старогрчки језик|старогрчког]], [[Италијански језик|италијанског]] и других језика. Албански језик је у далекој вези са [[Словенски језици|словенским]] и [[Балтички језици|балтичким језицима]].
 
Претпоставља се да њиме говори око 5.4 милона људи, од тога 3 милиона у [[Албанија|Албанији]], а остали су на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] (аутономна покрајина на југу [[Србија|Србије]]), у [[Северна Македонија|Северној Македонији]], [[Црна Гора|Црној Гори]], северозападној [[Грчка|Грчкој]], јужној [[Италија|Италији]] (емиграција из [[15. век]]а) и дијаспори.
 
Албански језик има два дијалекта: [[Гег дијалект|дијалекат]] [[Геги|Гега]], северно од реке Шкумбе, и [[Тоск дијалект|дијалекат]] [[Тоски|Тоска]], јужно од ове реке. Дијалект Тоске је [[званични језик]] Албаније. На [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] се све до [[1972]]. године као књижевни албански језик користио дијалекат Гега. Њиме су штампане књиге, новине, учио се званично у школи. Те године је у [[Приштина|Приштини]] одржан скуп албанских лингвиста из [[Албанија|Албаније]] и са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] на коме је договорено да се албански књижевни језик унифицира. Од тада је и на Косову и Метохији службени и књижевни језик дијалекат Тоска, као што је у [[Албанија|Албанији]]. Албански језик има многе заједничке особине са другим језицима [[Балканско полуострво|Балкана]] (види: [[Балканска језичка заједница]]).
 
Стандард за писани албански језик је усвојен [[1908]]. године и заснива се на [[латиница|латиничном алфабету]].