Тамерлан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
мНема описа измене
Ред 10:
| датум_смрти = {{Датум смрти|1405|2|19|1336|4|9}}
| место_смрти = [[Отрар]], [[Фараб]]
| држава_смрти = Близублизу [[Шимкент]]а
| сахрањен = [[Џамијаџамија Гуле Амир]], [[Самарканд]]
| функција =
| владавина = [[9. април]] [[1370]].[[14. фебруар]] [[1405]]. <small>(34 година)</small>
| крунисање = [[9. април]] [[1370]].<ref name="Muntakhab-ul-Lubab, Khafi Khan Nizam-ul-Mulk p. 49">Muntakhab-ul-Lubab, Khafi Khan Nizam-ul-Mulk, Vol I, p. 49. Printed in Lahore, 1985</ref>
| претходник = Емир Хусејин
| наследник = [[Халил Султан]]
Ред 22:
| супружник = Сарај Мулк Ханум <br /> Чулпан Мулк Ага <br /> Аљаз Туркхан Ага <br /> Тукал Ханум <br /> Дид Шад Ага <br /> Тоуман Ага <br /> непознато име
| деца = [[Шахрук Мирза]], [[Miran Shah]]
| вера = [[Исламислам]]
}}
'''Тимур'''<ref>{{IPAc-en|t|ɪ|ˈ|m|ʊər}}</ref> ({{lang-fa|تیمور}} ''Temūr'', [[Chagatai language|Chagatai]]: ''{{lang|chg-Latn|Temür}}''; 9. април [[1336]]. — 18. фебруар [[1405]]), историјски познат као ''Тимур-Ленк'' (''Тимур Хроми'') и ''Амир Тимур''<ref>{{IPAc-en|ˈ|t|æ|m|ər|l|eɪ|n}}</ref> ({{lang-fa|تيمور لنگ}} ''Temūr(-i) Lang'', био је [[татариТатари|татарски]] [[емир]] (1360—1405) и освајач. У три похода је победио [[Златна хорда|Златну Хордухорду]], освојио је и потчинио [[Персијско царство|Персију]], [[Индија|Индију]], [[Месопотамија|Месопотамију]] и велики део [[Мала Азија|Мале Азије]]. Његово царство се простирало од [[Москва|Москве]] до [[Кинески зид|Кинеског зида]]. [[Главни град|Престоница]] царства је био [[Самарканд]], где му се и гроб налази. Ратовао је и са турским султаном [[Бајазит I|Бајазитом]], кога је потукао у [[битка код Ангоре|бици код Ангоре]] ([[1402]]. година). Тиме је у [[Османско царство|Османском царству]] дошло до деценијског грађанског[[Грађански рат у Османском царству|Грађанског рата]] између Бајазитових синова што је ослабило [[Османско царство|Османлије]] и продужило је за коју деценију опстанак неких [[Балканско полуострво|балканских]] земаља ([[Српска деспотовина]], [[Византија]] итд). Умро је 1405. године док је планирао поход на [[Кина|Кину]].
 
Као оснивач [[Тимуриди|Тимуридског царства]] у [[Персијско царство|Персији]] и [[Средња Азија|Централнојцентралној Азији]], он је постао први владар [[Timurid dynasty|Тимуридске династије]].<ref>{{Cite book|last=Meri|first=Josef W.
|title=Medieval Islamic Civilization|publisher=Routledge|year=2005
|pages=812|url=https://books.google.com/books?id=H-k9oc9xsuAC&printsec=frontcover&hl=en#v=onepage
}}</ref> Према [[John Joseph Saunders|Џону Сондерсу]], Тимур је био „производ исламизованог и иранизованог друштва”, а не [[степа|степски]] [[номадизам|номад]].<ref name="Saunders2001">{{Cite book|last=Saunders|first=J. J.|title= The History of the Mongol Conquests|url= https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA173&l|date=March 2001|publisher= University of Pennsylvania Press|isbn=978-0-8122-1766-7|pages=173}}</ref> Рођен у [[Barlas|Барлаској]] конфедерацији у [[Transoxiana|Трансоксијани]] (садашњем [[Узбекистан]]у) дана 9. априла 1336, Тимур је стекао контролу над западним [[Chagatai Khanate|Чагатајским]] канатом до 1370. године. Из те базе, он је предводио војне кампање широм [[Југозападна Азија|западне]], [[Јужна Азија|јужне]] и [[Средња Азија|централне]] Азије, Кавказа и јужне Русије, и појавио се као најмоћнији владар у [[Muslim world|муслиманском]] свету након што је поразио [[Мамелучки султанат|Мамелуке Египта и Сирије]], настајуће [[Османско царство]], и опадајући [[Delhi Sultanate|Делхијски султанат]].<ref>{{cite web|url=https://scroll.in/article/825287/counterview-taimurs-actions-were-uniquely-horrific-in-indian-history|title= Counterview: Taimur's actions were uniquely horrific in Indian history|pages=}}</ref> Из ових освајања основао је Тимуридско царство, али се ово царство фрагментисало убрзо након његове смрти.
 
Тимур је био један од великих [[nomadic empire|номадских]] освајача из [[Eurasian Steppe|евроазијских]] степа, и његово царство је поставило сцену за успон боље структуираних и трајнијих [[Gunpowder Empires|барутних]] царстава у 16. и 17. веку.<ref>{{Cite book
Ред 87:
Тамерлан је током младости, у својим раним двадесетим, према Шараф ал Дину, задобио рану од стреле због које је остао сакат у десну ногу и са укоченом десном руком до краја живота. Због тога је и добио надимак Тимур Хроми. Али Тимуру то није сметало у војничкој каријери и до [[1369]]. је заузео све територије некадашњег Шагатаја, прогласио се за владара у Балку, и именово [[Самарканд]] за своју престоницу.
 
Савременици сведоче да је Тамерлан био човек високе интелигенције, не само интуитивне снаге, него и интелектуалне. Говорио је три [[језик]]а (међу којима и персијски), проучавао је историју, волео је [[градитељство]] и [[баштованбаштованство]]ство. Савременици кажу да је толико волео [[уметност]] да није могао да је не краде. Византијска врата палате са двора [[Османско царство|османске]] престонице [[Бурса|Бурсе]] је скинуо и однео у [[Самарканд]]. Као врстан играч [[шах]]а, измислио је тотално нову врсту те игре, данас познату као "[[Тамерланов шах]]" са дупло више фигура и сто десет поља.
 
== Империја и ратови ==
[[Датотека:Chlebowski-Bajazyt w niewoli.jpg|мини|Тамарлан поред ухапшеног Бајазита након [[Битка код Ангоре|битке код Ангоре]] 1402.]]
Тамерлан је се уздигао из номадских племена, као Џингис Кан, али за разлику од њега, Тамерлан је своју снагу засновао и на знању народа које је покорио. Његова држава је била комбинација [[номад]]скихномадских и насељених народа. Тамерланова [[војска]] је била састављена од [[муслимани|муслимана]], [[хришћани|хришћана]], [[Османско царство|Турака]], [[Таџици|Таџака]], [[Арапи|Арабљана]], [[Грузини|Грузијаца]] и [[Индијци|Индијаца]], а не само од [[Монголи|Монгола]]. Била је позната не само по величини територије коју је заузела, него и по суровости.
 
Војска Тамерлана се састајала од тумена - војних јединица од 10.000 људи на покореним територијама. Састав је варирао: од чланова тимуридске породице, преко чланова лојалих племена Барлас и Џалаир, до припадника Златне Хорде, анадолских и персијских плаћеника.