Хаџипоповац — разлика између измена

Никола Хаџи-Поповић оженио је млађу сестру [[Анастас Јовановић|Анастаса Јовановића]] (први српски [[фотограф]] и двороуправитељ [[Михаило Обреновић|кнеза Михаила]]) Катарину (1828—1894) у [[Беч]]у 1851. и кум им је био [[Михаило Обреновић|кнез Михаило Обреновић]]. [[Анастас Јовановић|Анастас]] је у својој Аутобиографији записао:<blockquote>„Сестру сам у Бечу удао 1851. год. за Николу Хаџи-Поповића, чиновника србског а венчала се у руској капели и мени за љубав је књаз Михаило кумовао, а стари сват беше Стева, син владике новосадског, а девер Димитрије Цехани, ондашњи (бечки) врло угледни трговац, Грг и мој добар пријатељ. Уздарје сам дао сестри ону моју кућу у Београду и још к тому 200 дуката, а доцније још 200, а мајку [Марију (1795-1879)] сам до њене смрти 1879, тј. 47 година издржавао.“<ref>{{Cite book|title=Аутобиографија Анастаса Јовановића|last=Никић|first=Љубомир|publisher=Годишњак Музеја града Београда, III|year=1956|id=|publication-place=Београд|type=}}</ref></blockquote>Никола и Катарина имали су децу: Милоша (1855-1915), Љубицу удату за Милоша Милошевића и Милицу (1860-1943) удату за Васу Димића (1854-1940), професора математике и директора [[Прва београдска гимназија|Прве београдске гимназије]], једног од оснивача Радикалне странке. Један од потомака Хаџи-Поповића је и [[Бранислав Хрњичек]], фудбалер и учесник фудбалског светског првенства 1930. у Уругвају, Монтевидео.<ref>{{Cite web|url=https://sites.google.com/site/hadzipopovic/|title=Породица Хаџи-Поповић|last=Димић|first=Давид|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Имања су и почетком 20. века део по део продавана, па тако [[1917]]. у огласима у Београдским новинама пише: <blockquote>„Издаје се виноград са станом и три празна плаца за засејавање на Хаџи-Поповцу. Упитати: Хилендарска 21.“

 

 

== Референце ==