Јован Поповић Текелија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
Рођен је у Чанаду. Од ране младости налазио се у аустријској војној служби. Његово име забележено је још при опсади Будима [[1686]]. године. Постао је капетан после освајања Београда [[1689]]. године. Због познавања „оних крајева“. Одликовао се војничком храброшћу и предузимљивошћу.
Забележен је у изворима као капетан сенћанске милиције пред чувену [[Битка код Сенте|битку код Сенте]] [[11. септембар|11. септембра]] [[1697]]. Он је ноћу, по звездама, између ритова и бара спровео војску принца Евгенија Савојског и омогућио аустријској војсци славну победу над Турцима. Због више пута исказаних заслуга, цар Јосиф I му је 1705. године даровао златан ланац са својим ликом. Било је то највише војничко одликовање тог времена. Такође, руски цар Петар Велики га је одликовао сребрном медаљом. Постао је заповедник [[Поморишка војна граница|Поморишке војне границе]]. Портретисан је око 1716. године, од стране непознатог сликара.<ref>Александар Форишковић: "Текелије, војничко племство 18. века", Нови Сад 1985.</ref>
Племство му је додељено [[16. март]]а [[1706]]. године. Осим Јовану, племство је додељено и његовој жени Еуфросини рођеној Јовић, њиховој деци, као и његовом брату Стефану (Остоји), његовој жени и деци. Супруга Еуфросина је изгледа кћи граничарског капетана Суботе Јовића из Арада. Таста Суботу је на том положају заменио зет Јован Текелија. Еуфросина је опевана у песмама као [[Роксанда]], Рокса, а портретисана је пре 1730. године. Њихова деца су: синови [[Ранко Ј. Текелија|Ранко]], [[Јанко Текелија|Јанко]], [[Михаил Текелија|Михаил]] и [[Сава Текелија|Сава]], и кћерке Марија и Јелена.
| |||