Фрања Асишки — разлика између измена

|име= ФранческоФрања Асишки

| место_смрти = ПорћункулаАсизи

'''ФранческоФрања Асишки'''<ref>{{citation|last=Пешикан|first=Митар|last2=Јерковић|first2=Јован|last3=Пижурица|first3=Мато|title=[[Правопис српскога језика]]|year=2010|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|isbn=978-86-7946-079-0|chapter=Речник|pages=485-}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=77508|title=Аргентинци, не љутите се|publisher=НИН|date=28. 3. 2013.|accessdate=13. 9. 2019}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=77870|title=Папа, светац, цар и генерал |publisher=НИН|date=11. 4. 2013.|accessdate=13. 9. 2019}}</ref> ({{јез-ит|Francesco d'Assisi}}, [[1182]] — [[3. октобар]] [[1226]]) је оснивач [[фрањевци|Фрањевачког реда]]. Рођен је као Ђовани Франческоди Пјетро ди Бернардоне ({{јез-итал|Giovanni di Pietro di Bernardone}}). Отац му је био трговац из [[Асизи]]ја, а мајка Францускиња (одатле наводно именадимак Франческо, тј. Француз, Фрања). У младости је водио весео, бонвивански живот. За време рата с [[Перуђа|Перуђом]] пада у заробљеништво, да би након ослобођења из заробљеништва тешко оболео. У заробљеништву и за време болести доживљавао је дубоке псхилошкепсихолошке промене које налазе свој израз у његовој новој концепцији религиозности.

Након оздрављења и проживљених психолошких промена напушта имућну родитељску кућу и, одевен у врећу, послужује губавце и поправља рушевине цркве. Суграђани су га испочетка сматрали чудаком, па и лудаком, али његово проповедање о апсолутном еванђеоском сиромаштву у доба оштро наглашених класно-економских разлика у [[феудализам|феудалном]] друштву, налази присталице међу народом и сиромашним слојевима грађанства. Број ФранческовеФрањине покорничке браће с временом је све више растао те се покрет светог сиромаштва шири великом брзином и постаје претња за привилеговани положај клера. Како би сузбио ту опасност, папа [[Папа Иноћентије III|Иноћентије III]] позива ФранческаФрању к' себи и, након што добија гаранције да ће покрет поштовати сва световна права Цркве и беспризивно се подлагати папином ауторитету, одобрава на његово деловање, односно потврђује [[1209]]. оснивање новог - ФранческовскогФрањевачког реда (познат још и каотзв. мала или сива браћа), чији службени назив гласи Ордо''Ordo фратрумfratrum минорумminorum''. Године [[1212]]. ФранческоФрања Асишки и [[Клара Асишка|Клара Скифи]] оснивају и женску грану реда — [[кларисе]].

Живот ФранческаФрање Асишког и његове прве редовничке браће окитила је легенда (''Bonaventurina Legenda major i Legenda minor, Fioretti, Dicta Egidii'' итд.) многим фантастичним детаљима (проповед птицама, добијање светих рана на брду Алверни, путовање на Исток међу сараценске невернике). Од незнатне дружине мале браће, која је живела без одређених правила, поводећи се углавном само за личним ФранческовимФрањиним примером, развио се још за ФранческовогФрањиног живота јак ред који делује по читавој [[европа|Европи]]. Међутим, удаљавање од првобитних идеала доскора доводи у ФранческовачкомФрањевачком реду до несугласица, ипа ФранческоФрања који нема способности вође и организатора препушта управу реда другоме [[1220]]. године. Но, ред се ипак с временом расколио на [[конвентуалци|конвентуалце]] (који су били за ублажавање правила о сиромаштву) и [[опсерванти|опсерванте]] (који су задржали захтев за сиромаштвом). У [[19. век]]у од опсерваната су се одвојили [[капуцини]] (због још строжег захтева за непосједовањемнепоседовањем материјалних добара). Поред њих настали су и терцијари (трећереци), тј. ред чији чланови могу бити и жене и мушкарци, могу поседовати имовину, ступати у брак и уопште живети световним животом.

Повукавши се у интимни круг браће у дому крај прастаре црквице Порцијунке (у којој је и започео свој животни пут), он запада све чешће у заносно-мистична расположења, па се тако нпр. весели сестрици смрти. Необична ФранческоваФрањина личност и његова ведра, оптимистичка појава у суморном мраку средњовековне религиозности била је тумачена на најразличитије начине, а његова ситна аскетска фигура постаје мотив многих сликарских и кипарских радова. Можда– можда и зато што је цео његов живот обележен је необичним доживљајима. Тако је, између осталог, натерао свог пријатеља, брата Руфина (Леон, Руфин и Анђео били су његови најприснији пријатељи), да го прође улицама Асиза само с конопцем око врата, а у Болоњи се попео на потпуно нови кров и почео да баца црепове на земљу.

ПесникКао упесник са стилустилом провансалских трубадура, и аутор песме Песма„Песма брату СунцуСунцу” (''Cantico del Fratre Sole''), ФранческоФрања се обраћа народним језиком и у својој свеобухватној пантеистичкој љубави према читавој природи припрема пут ослобођењу уметности од укочености средњовековних форми. ФранческоФрања као путујући мисионар-сиромах (poverello) и лирик-визионар обогаћује хришћанску мистику обогаћује новим мотивима (стигматизација, еванђеоска вера, божићне јаслице итд.). Он је уједно и настављач „херетичких“„јеретичких“ учења [[Катари|Албигенза]] и [[Валденз]]а о апсолутном сиромаштву, противник науке, учености и самостанских зидина, а ипак ироничним обратом повијеснеисторијске судбине оснивач реда који је касније вековима био чврст ослонац инквизиције. СамоФрања Асишки је проглашен свецем само две године (1228) након своје смрти Франческо Асишки проглашен је свецем. Због заљубљености у природу еколози су га изабрали за свог заштитника, а у свету се препознајесматра као светацсвецем мира.

Занимљиве приче о животу ФранческаФрање Асишког могу се пронаћи у књизи [[Џон Мурман|Џона Мурмана]] „Нови цвјетићи светога Франческа“Фрање“ (Теовизија, [[Загреб]], [[1995]].). Иначе, настарији документ о ФранческуФрањи Асишком је алегоријска прича Свети„Свети разговор блаженога ФранческаФрање с Госпођом СиромаштиномСиромаштином”. У тој се причи казује се како је ФранческоФрања трагао за сиромашном, презреном и невољеном Госпођом Сиромаштином и како ју је учинио својом невестом.

== ФрањоФрања Асишки и Дубровчани ==

ФрањоФрања Асишки је на пропутовању за Сирију [[1212]]. године посетио [[Дубровник]]. где је [[Православљеправославље]], у коме се препознавала озбиљна опасност, је у Дубровнику било сузбијано, па чак и прогоњено. Верује се да је тај страх, који се преносио с генерације на генерацију властеле, у Дубровчане усадио ФрањоФрања Асишки, који је [[1220]], ако је предање тачно, изјавио да ће Дубровник пропасти кад у њега продре православље. Руски цар [[Александар I Павлович|Александар I]] је [[1803]]. године именовао господина Карла Фонтона (Француз) својимза свог генералнимгенералног конзуломконзула за Далмацију, који је имаотребало столоватида столује у Дуборвнику. Са собом је повео два православна свештеника, да му врше службу Божју у његовој конзулској капели. Дубровачки Сенат је наредио прогон та два православна свештеника из Дубровника уз образложење да је Св. ФрањоФрања Асишки прорекао године 1220. да ће ДуборвникДубровник ''само дотле сачувати своју независност и свиојсвој цвет, док буде затварао врата грчко-источњацима.''. <ref>{{Cite book|last=Тоља |first=Никола |authorlink= |title=Дубровачки Срби католици, истине и заблуде, стр. 215., 216., 218. |year=2011.|url= |publisher=|location=Дубровник|id=}}</ref>

* [http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/poredjenje_duhovnosti.htm Поређење духовности ФранческаФрање Асишког и Светог Серафима Саровског -Георгије Макрис]

{{DEFAULTSORT:Асишки, ФранческоФрања}}