|
Код човека, а и осталих сисара, разликују се:
* двојајнидвојајчани или фратернални, дизиготни, бигерминални близанци и
* једнојајниједнојајчани, који се називају још и идентични, монозиготни, моногерминални.
== Двојајчани близанци ==
ДвојајниДвојајчани близанци су они близанци који се развијају из две [[јајна ћелија|јајне ћелије]] од којих је свака оплођена другим [[сперматозоид]]ом. Могу да буду истог или различитих полова, а по [[ген]]етском саставу су различити онолико колико су различита и браћа/сестре која нису близанци.
Разликују се два типа ових близанаца:
* они који су пореклом из две јајне ћелије које су се развијале у истом Графовом фоликулу; њихове плаценте су близу једна другој и имају заједничку овојницу.
Поред двојајнихдвојајчаних могу се јавити и вишејајнивишејајчани близанци. Постоји одређено правило да што су близанци бројнији тиме се ређе јављају у људским [[становништво|популацијама]]. Дакле, најбројнији су двојајнидвојајчани, док проценат опада када се ради о тројкама, четворкама итд.
Проценат јављања близанаца варира код различитих [[народ]]а. ДвојајниДвојајчани близанци су најбројнији у [[Белгија|Белгији]], [[Финска|Финској]], [[Данска|Данској]], [[Шведска|Шведској]] и [[Норвешка|Норвешкој]], док се најређе јављају код [[Кинези|Кинеза]] (0,3%) и [[Вијетнамци|Вијетнамаца]] (само 0,01%).
Код двојајнихдвојајчаних близанаца може се догодити да јајне ћелије буду оплођене сперматозоидима два мушкарца. То доказује случај када су рођени близанци од којих је један био [[европеидна раса|белац]], а други мешанац белца и [[црнац|црнца]].
== Једнојајчани близанци ==
ЈеднојајниЈеднојајчани близанци настају оплођењем једне јајне ћелије једним [[сперматозоид]]ом, а непосредно после [[оплођење|оплођења]] долази до поделе оплођеног јајета на два једнака дела. Пошто се оплођено јаје подели [[митоза|митозом]] (види [[браздање]]) они су генетички потпуно идентични па су услед тога и истог пола. ЈеднојајниЈеднојајчани близанци се сматрају природним [[клонирање|клоновима]]. Слично двојајнимдвојајчаним близанцима и једнојајниједнојајчани могу бити тројке, четворке и петорке.
Ако се оплођена јајна ћелија не подели потпуно, већ неким делом ембриони остају спојени онда могу настати тзв. [[сијамски близанци|'''сијамски близанци''']] или двојне наказе Сијамски близанци су често један према другоме симетрични као лик у огледалу (види слику). Учесталост једнојајнихједнојајчаних близанаца код свих народа је скоро једнака тј. износи око 0,2% за двојке.
{|
| 