Википедија

Теодора Смилец — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Инфокутија владар
| име = Теодора Смилец
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| датум_рођења = [[1290]].
| место_рођења = <!-- нема на wикиподацима -->
| држава_рођења = [[Друго бугарско царство]]
| датум_смрти = после [[1322]]. године
| место_смрти = [[Звечан]]
| држава_смрти = [[Краљевина Србија (1217—1345)|Краљевина Србија]]
| сахрањен = [[Манастир Бањска|Манастир Светог Стефана у Бањској]]
| сахрањен =
| функција = [[Краљица Србије]]
| владавина = [[1322]].
| претходник = [[Симонида Немањић|Симонида]]
| наследник = [[Марија Палеолог, краљица Србије|Марија Палеолог]]
| династија = [[Династија Смилец|Смилеци]], [[Палеолози]] и [[Немањићи]]
| династија = <!-- нема на wикиподацима -->
| отац = [[Смилец]]
| мајка = [[Смилецина]]
| супружник = [[Стефан Урош III Дечански]]
| деца = [[СтефанДушман Немањић|Душман]] и [[Душан Немањић]]
| грб =
| опис_грба =
}}
'''Теодора Смилец''' је била бугарска принцеза и краљица [[Србија|Србије]], као прва супруга српског краља [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Уроша III Дечанског]] и мајка [[Стефан Душан|Стефана Душана]]. Њена владавина трајала је од јануара до октобра 1322. године када је преминула.
 
'''Теодора Смилец''' је била бугарска принцеза и краљица [[Србија|Србије]], као прва супруга српског краља [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Уроша III Дечанског]]. Њена владавина трајала је од јануара до октобра 1322. године. Теодора је била мајка првог српског цара, [[Душан Силни |Душана Силног]]. Теодора је била ћерка бугарског цара [[Смилец|Смилеца]] (1292-1298) и [[Смилецина|Смилецине]]. Удала се за Стефана Дечанског почетком 14. века. Живела је у Зети од 1306. до 1314. године, након чега њена судбина није позната. Поред Душана, родила је Стефану и другог сина, [[Душман Немањић|Душмана]], који је умро пре 1321. године у Цариграду.
== Порекло ==
Теодора је била кћи [[Друго бугарско царство|бугарског цара]] [[Смилец]]а.
 
==Биографија==
== Брачни живот ==
=== Порекло ===
[[Датотека:BG-gerb1295.png|200px|мини|лево|Грб Теодориног оца Смилеца.]]
Теодора је била кћи [[Друго бугарско царство|бугарског цара]] [[Смилец]]а (1292-1298). Мајка јој је била [[Смилецина]], ћерка [[Византијско царство|византијског]] [[севастократор|севастократора]] [[Константин Палеолог (полубрат Михаила VIII)|Константина Палеолога]], полубрата [[Михајло VIII Палеолог|Михаила VIII]], те је тако преко деде Теодора била повезана са династијом [[Палеолози|Палеолога]]. Имала је сестру [[Марина Смилец|Марину Смилец]], која се удала за бугарског племића [[Алдимир|Алдимира]]. Теодорин брат, [[Јован II Бугарски]] накратко је обављао функцију бугарског цара крајем 13. века.
 
===Име===
Теодора је удата за Стефана Дечанског, док је он још носио титулу „[[млади краљ|младог краља]]“, управљајући [[Зета|Зетом]], са седиштем у [[Скадар|Скадру]]. Након неуспеле побуне против оца, краља [[Стефан Урош II Милутин|Стефана Уроша II Милутина]], [[1314]]. године, сада већ бивши [[престолонаследник]] Стефан Дечански, делимично је ослепљен и, заједно са породицом - супругом Теодором и малолетним синовима [[Стефан Душан|Душаном]] и [[Душиц Немањић|Душицом]], протеран у [[Цариград]]. Тамо је Стефанова породица, под надзором византијског цара [[Андроник II Палеолог|Андроника II Палеолога]], Милутиновог таста, боравила седам година. Уз посредовање српске Цркве, заточеници се враћају у Србију, и све до Милутинове смрти, остају у жупи [[Будимља (жупа)|Будимљи]].
[[Архиепископ Данило]] приповеда причу о женидби Стефана за Смилецину ћерку, не наводивши њено име. Оно је познато историјској науци тек од краја 19. века. Наиме, [[Стојан Новаковић]] је 1894. године објавио даровницу цара [[Душан Силни|Душана]] [[Манастир Бањска|манастиру Светог Стефана]], гробници своје мајке, из 1346. године. Са тог натписа сазнајемо да се принцеза звала Теодора и да је умрла до 1346. године<ref>Маловић (1979), 24</ref>. Стога се мора одбацити мишљење [[Радослав Грујић|Радослава Грујића]] да је Теодора живела до 1355. године и да се након Стефанове женидбе за [[Марија Палеолог, краљица Србије|Марију Палеолог]] она поново удавала<ref>Грујић (1926), 324-325</ref>.
 
===Теодора и Бугарска крајем 13. века===
Након смрти краља Милутина, [[29. октобар|29. октобра]] [[1321]]. године, у Србији, почиње борба за власт. До тада, како се веровало, слепи Стефан Дечански, обнародује да му се повратио вид и отпочиње борбу за очево наслеђе. За све ово време, које није било нимало лако за Стефана и његову породицу, Теодора је пружала безрезервну подршку своме супругу, бивајући његов морални ослонац. Она је та, која је бившем престолонаследнику, нарочито у моментима када му је престо био само пусти сан, давала снагу и наду у преокрет. Када је њен супруг, коначно, успео у својој борби, крунисавши се за краља, [[6. јануар]]а [[1322]]. године, Теодора није дуго уживала у плодовима те победе. Нова српска краљица преминула је октобра месеца исте године.
[[Датотека:Military campaign of Theodore Svetoslav (1303-1304).png|150px|мини|Војна кампања Теодора Светослава (1303-1304) током које је из Бугарске истерана Смилецина са децом.]]
Брак сина српског краља [[Милутин Немањић|Милутина]], Стефана Дечанског, и Теодоре Смилец помиње [[архиепископ Данило]] у [[Животи краљева и архиепископа српских|Милутиновом житију]]. Житије Стефана Дечанског, писано од стране [[Данилов ученик|Даниловог ученика]], отпочиње годином Стефановог повратка из заробљеништва у Цариграду и не описује догађаје с почетка 14. века. Заузећем државе [[Дрман и Куделин|Дрмана и Куделина]] и победом над видинским кнезом [[Шишман|Шишманом]], Милутин је изазвао реакцију кана [[Ногај|Ногаја]], који је планирао оружани поход на Србију. Милутин је затражио преговоре, који су окончани склапањем мировног споразума. Једна од одредби била је и та да српски краљ да свог сина као таоца. У историографији је раније преовладавало мишљење да је брак Теодоре и Стефана закључен убрзо по повратку Стефана из Ногајевог заробљеништва (око 1298. године), односно током његовог проласка кроз Бугарску<ref>Маловић (1979), 12-13, нап. 24</ref>. Користећи се ратом Ногаја и [[Токтај|Токтаја]], Стефан се успео ослободити тамновања. Краљ Милутин је у то време био у преговорима са Византијом поводом женидбе са царевом сестром [[Евдокија Палеологина|Евдокијом]].
 
Мишљењу да је брак Теодоре и Стефана закључен тада противи се неколико чињеница: Милутин није био у добрим односима са Смилецом, Теодориним оцем. Такође, [[Теодор Метохит]] у својој "Посланици" сведочи да је Смилецина, приликом преговора Милутина и Византије, нудила српском краљу брак како би га одвратила од споразума са Михаилом VIII. То не би било могуће да је Стефан био ожењен ћерком бугарске царице. Бугарска је у то време била слаба; раздирана ратом међу бољарима, у коме су Смилецина и брат [[Георгије Тертер|Георгија Тертера]], [[Алдимир]], контролисали само део земље. Милутину у том тренутку ништа није доносио политички брак његовог сина са Теодором<ref>Мишић (2009), 337</ref>. Дакле, мишљење да је брак Теодоре и Стефана закључен крајем 13. века треба одбацити.
Сахрањена је у задужбини свога свекра, краља Милутина, у [[Манастир Бањска|манастиру Бањска]].
 
===Година удаје Теодоре за Стефана Дечанског==
[[Датотека:Stefan Decanski ktitor.jpg|200px|мини|лево|Стефан Дечански у [[Манастир Високи Дечани|манастиру Високи Дечани]].]]
Прилике у Србији могу помоћи у стварању хронолошких оквира у којима је дошло до склапања брака. Наиме, након женидбе Милутина и [[Симонида Немањић|Симониде]] (1299) и промене Милутиновог спољнополитичког курса, у Србији избија грађански рат. Орођавањем са Палеолозима Милутин је имао за циљ одбацивање [[Дежевски споразум|Дежевског споразума]] по коме је рашки престо након његове смрти требао наследити Драгутинов син [[Стефан Владислав II|Владислав]]. Грађански рат у Србији трајаће до 1311/12. године и завршиће се компромисом, чији су детаљи недовољно познати. Током грађанског рата Милутин је Стефана сматрао својим наследником. У те сврхе поставио га је за управника Зете одстранивши своју мајку [[Јелена Анжујска|Јелену Анжујску]].
 
У Бугарској 1300. године долази на власт [[Теодор Светослав]], син Георгија Тертера. Смилецина и Алдимир неко време се одржавају у Кранској области, након чега Алдимир вероватно гине у борби за власт, док се Смилецина са породицом склања у Цариград. Свакако је са њом побегла и Теодора<ref>Мишић (2002), 15</ref>. Архиепископ Данило пише о Стефановој женидби и његовом доласку у Зету као о временски блиским догађајима. Како се из Милутинове [[Ратац|Ратачке]] повеље зна да је Стефан дошао на чело Зете марта 1306. године<ref>Марјановић-Душанић (2002), 25-26</ref>, брак са Теодором закључен је непосредно пре тога. Будући да је Теодора била у сродству са Палеолозима, византијском царском династијом, [[Синиша Мишић]] гледа у овом догађају још један корак ка Милутиновом постепеном одбацивању Дежевског споразума<ref>Мишић (2009), 338</ref>.
 
===Брачни живот===
О браку Теодоре и Стефана готово се ништа не зна. Живела је са мужем у Зети до 1314. године, када је Стефан протеран у Цариград. Тамо му је, између 1306. и 1314. године родила два сина: [[Душман Немањић|Душмана]] и [[Душан Силни|Душана]]. Српски летописци смештају рођење Душаново у 1312. годину, док [[Нићифор Григора]] пише да је Душан 1331. године имао 22. године, тј. да је рођен око 1309. године<ref>Грујић (1926), 336-337</ref>. Прича о побуни Стефана Дечанског интерполирана је у Милутиново житије, и потиче из каснијих времена. По њој, са Стефаном су у Цариград послати и Душан и Душиц (односно Душман), док се о Теодориној судбини ништа не зна. [[Григорије Цамблак]] пише да је Стефан на двору био осамљен, те је можда Теодора заддржана у Србији<ref>Грујић (1926), 337</ref>.
 
[[Датотека:Car Dušan, Manastir Lesnovo, XIV vek, Makedonija.jpg|250px|мини|Цар Душан у [[Манастир Лесново|манастиру Лесново]].]]
 
Стефан се 1321. године враћа са сином Душаном у Србију.
 
===Развод===
[[Датотека:Banjska.jpg|200px|мини|лево|[[Манастир Бањска|Манастир Светог Стефана у Бањској]] у коме је сахрањена Теодора.]]
По доласку на власт Стефан Дечански се развео од Теодоре и оженио Маријом Палеолог, ћерком византијског [[панхиперсеваст|панхиперсеваста]] [[Јован Палеолог (кесар)|Јована Палеолога]], односно синовицом тадашњег цара [[Андроник II Палеолог|Андроника II]]. Стефану је Марија родила троје деце, [[Симеон-Синиша|Симеона Синишу]], [[Јелена Немањић Шубић|Јелену]] и [[Теодора Немањић|Теодору]]. Брак Теодоре и Стефана морао је бити раскинут пре Стефанове женидбе са Маријом. Андроник је септембра 1324. године у једном [[Ватопед|ватопедском]] акту назвао Стефана својим зетом, из чега је [[Мирјана Живојиновић]] сматрала да је брак закључен већ тада<ref>Живојиновић (1999), 327</ref>. Међутим, спомињање сродства у византијским актима није увек значило да је брак заиста закључен, већ само да су покренути преговори о његовом закључењу. Како [[Нићифор Григора]] смешта склапање овог брака у 1326. годину, вероватно је да је брак закључен управо те године<ref>Пириватрић (2011), 337-345</ref>.
 
Стефан је 1323. године преговарао са [[Филип I Тарентски|Филипом Тарентским]] о браку са његовом ћерком, из чега су доношени закључци да је Теодора умрла до тада<ref>Вукићевић, Ћосовић (2005), 75</ref>. Историјски извори не дају потврду таквим тврдњама. Тачна година смрти Теодоре није позната. Сахрањена је у [[Манастир Бањска|манастиру Светог Стефана у Бањској]].
 
===Значај===
Теодора је била мајка најзначајнијег српског средњовековног владара и првог српског цара. Међутим, она у историјским изворима није оставила много трагова, као ни њена наследница Марија ни Милутинова супруга Симонида, мада су све три припадале византијског царској породици Палеолога. Разлог је у томе што Теодора током брака са Стефаном није играла никакву значајну политичку улогу. Српски родослови не помињу Душанову мајку, иако је оставила мушко потомство. Њен лик није осликан ни на једној фресци, те њен изглед данас није познат<ref>Крнета (2017), 273-274</ref>.
 
==Потомство==
Стефан и Теодора имали су двојицу синова:
* Душман Немањић († пре 1321.), умро у Цариграду, на начин који није познат. [[Гијом Адам]] пише да га је убио лично Стефан Дечански, пошто је овај открио да му отац није слеп<ref>Новаковић (1894), 25</ref>. Таква прича се, међутим, мора узети са резервом, због пристрасности која карактерише "Упутство" Гијома Адама<ref>Јечменица (2018), 146-7</ref>.
* [[Душан Немањић]] (око 1309. - 20. децембар 1355.), српски [[Млади краљ титула у средњовековној Србији|млади краљ]] (1322-1331), краљ (1331-1346) и [[Српско царство|цар]] (1346-1355).
 
===Породично стабло===
{{Породично стабло
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
|boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0;
|boxstyle_1=background-color: #fcc;
|boxstyle_2=background-color: #fb9;
|boxstyle_3=background-color: #ffc;
|boxstyle_4=background-color: #bfc;
|boxstyle_5=background-color: #9fe;
|1= 1. '''Теодора Смилец'''
|2= 2. [[Смилец]]
|3= 3. [[Смилецина]]
|4=
|5=
|6= 6. [[Константин Палеолог (полубрат Михаила VIII)]]
|7= 7. [[Ирина Комнина Ласкарина Бранаина]]
|8=
|9=
|10=
|11=
|12= 12. [[Андроник Палеолог (мегадоместик)]]
|13=
|14=
|15=
|16=
|17=
|18=
|19=
|20=
|21=
|22=
|23=
|24= 24. [[Алексије Палеолог (мегадукс)]]
|25= 25. Ирина Комнина
|26=
|27=
|28=
|29=
|30=
|31=
}}
 
==Референце==
{{reflist|2}}
 
==Извори==
* Повеља краља Милутина опатији Свете Марије Ратачке, Смиља Марјановић-Душанић, ССА 1, 2002. 13-30.
* Буркард и Бертрандон де ла Брокијер о Балканском полуострву 14. и 15. века, приредио Стојан Новаковић, Годишњица Николе Чупића, књига 14, 1894. 1-66.
 
==Литература==
* Вукићевић, Миленко, Ћосовић, Стево. Знамените жене и владарке српске: Свет књиге, 2005.
* Грујић, Радослав. „Краљица Теодора, мати цара Душана“. Гласник Скопског научног друштва, 1, 2, Скопско научно друштво, 1926. 309-328.
* Живојиновић, Мирјана. „О времену склапања брака Стефана Уроша III (Дечанског) са Маријом Палеолог“. ЗРВИ 38, Византолошки институт САНУ, 2000. 327-330.
* Јечменица, Дејан. Немањићи другог реда, Београд: Филозофски факултет, 2018.
* Крнета, Мила, Обликовање модела идеалне српске српске средњовјековне краљице, Зборник радова Ниш и Византија 16, 2017. 263-275.
* Маловић-Ђукић, Марица. Стефан Дечански и Зета, Титоград: Историјски институт Црне Горе, 1979. 5-69.
* Мишић, Синиша. „Краљ Стефан Урош II Милутин и Бугари“. Браничевски гласник 2, Удружење историчара Браничева и Тимочке крајине, 2002. 5-18.
* Мишић, Синиша. „Српско-бугарски односи на крају 13. века“. ЗРВИ 46, Византолошки институт САНУ, 2009. 333-340.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Теодора_Смилец”