Дуга — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 77.222.24.50 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 6:
'''Дуга''' је [[оптика|оптичка]] и [[метеорологија|метеоролошка]] појава који се појављује на небу, када се сунчеви зраци преламају кроз ситне [[вода|водене]] капи, најчешће након [[киша|кише]]. Дуга се обично види на застору кишних капи када проматрач стоји окренут леђима [[Сунце|Сунцу]] и гледа у смеру тога застора.<ref>{{cite web|title=Dr. Jeff Masters Rainbow Site|url=http://www.wunderground.com/blog/JeffMasters/the-360degree-rainbow|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150129105423/http://www.wunderground.com/blog/JeffMasters/the-360degree-rainbow|archive-date=29. 1. 2015.}}</ref> Зраци светлости се тада разлажу на своје основне компоненте, стварајући оптичку представу у виду траке различитих [[боја]], што у ствари представља спектар светлости. ''Унутрашња-примарна дуга'' настаје када се сунчев зрак једном преломи са полеђине капљице. Плава светлост се прелама под већим углом него црвена светлост, али због рефлексије са полеђине капи, плава светлост излази под мањим углом од црвене. Зато је плава боја са унутрашње стране, а црвена са спољашње стране примарне дуге. ''Спољашња-секундарна дуга'' настаје када се сунчев зрак двоструко преломи са полеђине капљице. Плава светлост се прелама под већим углом па је с тога она са спољашње стране, а црвена са унутрашње стране секундарне дуге.
 
Средина лука лежи на црти која спаја посматрачево око с [[Вештачки извори светла|извором светлости]], и то тако да отклон црвеног зрака, због лома и одбијања, износи 42[[Степен (угао)|°]], а за плави зрак 40°, па се под тим отклоном и види лук главне дуге. Унутарњи лук секундарне дуге види се под углом од 52°. Дуга се може појавити и на [[магла|магленим]] капљицама, распршеним капљицама [[водопад]] и на капљицама [[Роса (падавина)|росе]] (''бела дуга''). Делимично тумачење главне дуге дао је већ у 16. веку [[Markantun de Dominis|Марк де Доминис]], а нешто касније потпуно тумачење дали су [[Rene Descartes|Рене Декарт]] и [[Isaac Newton|ИскИсak Њутн]]. Потпунију теорију о дуги развили су енглески астроном [[George Biddell Airy|Џорџ Бидел Ери]] (1837.) и аустријски метеоролог [[Josef Maria Pertner|Јосеф Марија Пертнер]] (1897).<ref>[http://www.enciklopedija.hr//natuknica.aspx?ID=16489 ''Duga''], "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2014.</ref>
 
== Видљивост ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дуга