Манастир Шишатовац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 27:
Године 1650, митровачки [[Синан-бег]] је намеравао да до темеља поруши запустеле манастире Кувеждин и [[Манастир Петковица|Петковицу]], и да материјал од њих искористи за неку градњу у Митровици. То је чуо Митрополит Београдски и Сремски Пајсије и поручио игуману шишатовачком Кирилу, да то братство откупи од Турчина запустеле манастире, спаси их од разарања тако што ће сваке године плаћати 100 гроша Синан-бегу. Када су пристали калуђери, митрополит је успешно посредовао и узео од бега "писмо" као гаранцију.<ref>"Србски народни лист", Будим 1841. године</ref>
Архимандрит шишатовачки Јоаникије отишао је 1689. године у Русију<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 15. јул 1906.</ref> да скупља прилоге за манастир. Међутим тамо су га задржали и предат му је један православни манастир у Черниговској епархији. Тамо је и умро 1725. године. Слао је више дарова цркви манастира Шишатовца (попут сасуди и утвари, те сребром оковану икону) ''что би незаборављен био на вјечни спомен''.
Велике заслуге за украшавање манастирског храма има епископ Вршачки [[Вићентије Поповић]]. Он је ту од 1718. године био монах, затим 12 година игуман и још 24 године архимандрит - до 1774. године. Тада је постао владика у Вршцу и у тој столици провео 11 година, до смрти 1785. године, али је и даље помагао Шишатовац. Поповић је као архимандрит шишатовачки, порушио је стару тескобну двокуполну цркву и почео да зида нову, садашњу цркву коју је и лимом покрио. Зидање је трајало 20 година, од [[1758]]. до [[1778]]., а осим Вићентија Поповића, који је постао вршачки епископ, велики приложници су били капетан [[Трифун Исаковић|Трифун Исакович]], оберкапетан Јован и његов брат обрстер Јосиф Монастерлија, а такође и потпуковник Секула и његов брат капетан Јефтан Витковић. Оно што на њој одмах привлачи пажњу јесте њена величина која прелази у монументалност, тако да и по томе одступа од осталих, далеко мањих, фрушкогорских манастирских цркава. У њеној архитектури не само да потпуно преовлађује барок, већ су и њени прозори (њих 9) израђени у готском стилу, што је једини пример такве градње на Фрушкој гори. Капела, посвећена [[Свети Петар|Св. Петру]] и [[Апостол Павле|Павлу]], саградио је у барокном стилу [[1750]]. године, Трифун Исаковић{{sfn|Вукмировић|2012}}. Зграде конака су окруживале цркву са три стране, док је четврту, северну, затварао храм. Коначни изглед конаци су добили крајем 18. и почетком 19. века, а обновљени су после пожара 1849. године.
| |||