Ел Салих Исмаил — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija
Нема описа измене
Ред 27:
Године 1237. умире Ел Салихов брат [[Ел Ашраф Муса]]. Салих га је наследио, а два месеца касније египатски султан [[Малик ел Камил|ел Камил]] опседа град. Ел Салих је спалио предграђе Дамаска како би онемогућио египатским снагама да ту пронађу склониште. Након ел Камилове смрти опсаду наставља његов син [[ел Адил II]]. Тада грађани Дамаска позивају [[Ејуб]]а, другог Камиловог сина да преузме град.
 
Августа 1239. године ел Салих и Ејуб склапају договор о заједничкој борби против ел Адила II. Ел Салих шаље Ејубу у помоћ мали контигентконтнигент војске под командом његовог сина [[ел Мансур Махмуд]]а обећавајући да ће му се придружити чим опреми своје снаге. Ејуб почиње да сумња у верност свог вазала.
 
Уз подршку [[Ајубиди|Ајубида]] из [[Ел Карак|Керака]], [[Хама]] и [[Хомс]]а, ел Салих осваја Дамаск од Ејуба септембра 1239. године. Ејуба су заробили бедуини [[Муазам]]овог сина [[Ел Назир Давуд]]а. Ејуб је на крају пристао да дели власт у Египту са ел Назиром. Међутим, они брзо улазе у сукоб па ел Назир склапа савез са ел Салихом. Њих двојица одлучују да склопе савез са крсташима. Јула 1240. повезали су се са [[Теобалд I од Наваре|Теобалдом I од Наваре]]. Крсташи обезбеђују јужне границе [[Палестина (регион)|Палестине]] од Ејубових напада. За узврат, ел Салих је крсташима уступио све територије западно од реке [[Јордан (река)|Јордан]] које је освојио још [[Саладин]] 1187. године. Због овог савеза ел Салих је називан издајником [[ислам]]а.