'''Јане Сандански''' ({{јез-бг|Яне Сандански}}; [[Влахи (Кресна)|Влахи]], [[31. јануар]] [[1872]] — [[Попови ливади]], [[22. април]] [[1915]]) [[Македонија|македонски]]Бугарски <ref>Историјски часопис САНУ: Критике и прикази; Никола Сотировски; Београд; 1952; стр. 337</ref> и [[Краљевина Бугарска|бугарски]]<ref>[http://www.strumski.com/books/Интервю.pdf "Револуција у Турској", интервју Бранислава Нушића са Јане Сандански.]</ref><ref>[http://www.strumski.com/books/Jane_Sandanski_Dve_Rechi_v_Nevrokop.pdf Хеј браћа! Који смо живели са бугарским именом, од данас па надаље сви смо једнаки под блистави братски бајрак.]</ref> је револуционар и члан [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]-а.
== Биографија ==
Рођен је 31. јануара 1872. године у селу Влахи код [[Мелник]]а, [[Пиринска Македонија]]Бугарска. Завршио је прогимназију у [[Дупница|Дупници]] у [[Кнежевина Бугарска|Бугарској]]. У младости је био активан међу македонскомБугарском емиграцијом у Дупници. Од [[1895]]. до [[1897]]. био је учесник четничког устанка, којег је организовао [[Врховни македонски комитет]] (врховисти). Године [[1899]]. упознао се са [[Гоце Делчев|Гоцом Делчевим]] и [[Ђорче Петров|Ђорчом Петровим]] и прешао у про Бугарску Тајну македонско-одринску револуционарну организацију (ТМОРО). Делчев га је [[1901]]. године одабрао за војводу пограничких региона Сереског округа за заштиту територије од врховиста.
Године [[1903]]. успротивио се решењу Солунског конгреса о дизању устанка исте године. Након почетка [[Илиндански устанак|Илинданског устанка]] организовао је Крстовдански устанак у Сереском револуционарном округу. Учествовао је на Рилском конгресу, [[1905]]. године, и на окружним конгресима у Серском округу. По његовој наредби извршено је суђење и ликвидација [[Иван Гарванов|Ивана Гарванова]] и [[Борис Сафаров|Бориса Сафарова]], [[1907]]. године.
