Христов монограм — разлика између измена

'''Христов монограм''', или '''Лабарум''' ('''☧'''), се састоји од прва два [[грчко писмо|грчка слова]] у речи ''[[Христос|Христ]]'' ({{јез-грч|ΧΡΙΣΤΟΣ}}, или Χριστός), слова '''''Χ'' ([[Хи (слово)|Хи]])''' и '''''Ρ'' ([[Ро (слово)|Ро]])'''. Први пут га је употребио римски цар [[Константин Велики]].

:На путу за Вечни Град, Константин је доживео мистично искуство након кога се отворено определио за хришћанску веру. По Лактанцију, чији је спис „О смрти прогонитеља“ настао већ око 317/8. год, Константину је у сну, у ноћи која је претходила бици код Милвијског моста, наложено да на штитове својих војника стави слово Х са вертикалном цртом закривљеном при врху тако да формира христорам. По Константиновом биографу епископу Евсевију Цезарејском, који је цареву биографију саставио нешто после 337. године, цар му је лично и под заклетвом неколико година касније испричао читав догађај. По Евсевијевој причи у Vita Constantini, цар се молио богу кога је поштовао и његов отац и наредног дана на небу, изнад сунца, Константин и његова војска су угледали светлосни крст са натписом „овим побеђуј“ ({{јез-грч|τουτο νικα}}). Цар није био сигуран у значење визије док га у сну није посетио Христ и препоручио му да направи војни стег у облику знака виђеног на небу и искористи га у бици. Сутрадан, Константин је наредио да се искује војни стег (''labarum'') са венцем на врху у коме се налазила спојена грчка слова '''''Χ''''' и '''''Ρ''''' у виду '''Христовог монограма'''. Након тога, цар је одлучио да следи Бога који му се указао и окупио је око себе хришћанске свештенике од којих је затражио да га упуте у Христову веру.