: е) [[Контраст]] слике - Осд контраста зависи видљивост слике а нарочито уочавање детаља.
Разлика између максималне светлине и максималне тамнине на једном рендгенограму чини контраснуконтрастну ширину. На контраст рендгенске слике утичу:напон струје цеви, зрачни продукт (mAs), дебљина и густина рендгенографираног објекта. Контраст рендгенске слике директно је сразмеран производу трећег степена таласне дужине X-зракова, првог степена зрачног продукта (mAs. првог степена дебљине и првог степена густине рендгенографираног објекта. Да би се на ренденограму уочио контраст, услов је да у два суседна ткива или органа постоји разлика у степену [[Апсорпција светлости|апсорпције]]. Разликујемо позитивна рендгенска контраснаконтрастна средства (јод, баријум) која повећаном апсорпцијом на рендгенограму дају сенку, и негативна рендгенска контраст на средства ([[ваздух]], [[Угљен-диоксид|CO<sub>2</sub>]], [[Singletni kiseonik|O<sub>2</sub>]]), која као гас због мање густине ai релативно ниских атомских бројева на рендгенограму дају транспаренцију. И једна и друга на рендгенограму знатно истичу контраст. Рендгенографирани објекат на филму или екрану увек се приказује пројекционо увећаним<ref name=Babic /> (дивергентни ток снопа X-зракова).
