Бокељски Хрвати — разлика између измена

По истраживању академика [[Славко Мијушковић|Славка Мијушковића]], код Бокеља католичке вјере постојала је свијест о црногорском поријеклу, славили су и даље крсне [[Слава|славе]] и поштовали старе обичаје које су донијели њихови преци из Црне Горе. <ref>{{Cite book|last=Jovović|first=Ivan|authorlink= |title=MATICA, proljeće 2013., DVOOLTARSKE CRKVE NA CRNOGORSKOM PRIMORJU|year=2013.|url=https://www.maticacrnogorska.me/files/53/06%20ivan%20jovovic.pdf |publisher=Matica crnogorska|pages=69.|location=|id= }}</ref> Кроз историју, католицима Боке је била страна хрватска народна свијест, а тек у новије вријеме, крајем 19. и почетком 20. вијека, под утицајем политика [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Римокатоличка црква|римокатоличке цркве]] почели су се неки изјашњавати као Хрвати. У исто вријеме било је ту и Срба католика. <ref>{{Cite book|last=Радић|first=Антун|authorlink= |coauthors= |title=Дом, Србљи католици и православни Хрвати, бр. 7. од 14.4.1904.|year=1904.|url= |publisher= |pages=107.|location= Загреб |id=}}</ref> Вишевјековна пракса је била да су многи православни Срби досељавањем у приморје, које је вијековима било под католичким државама, прелазили на католичанство, <ref>{{Cite book|last=Главина |first= Весна|authorlink= |coauthors= |title= Тврђава Клис, Прича о ускоцима и Петру Кружићу|year=2016.|url= |publisher=Школска књига|pages=33.|location= Загреб |id=}}</ref> а опстали су као православни Срби само на простору Боке Которске и [[Црногорско приморје|Црногорског приморја]], због многобројности. Прелазак на католичку вјеру углавном је значио замирање српске народне свијести, па тако, [[Барска надбискупија|надбиксупи барски]] и примаси Србије [[Андрија Змајевић|Андрија]] и [[Вицко Змајевић]], иако поријеклом из Старе Црне Горе, себе више не сматрају Србима. То су им само православци, а народно себе не држе ни за Хрвате, но за себе и своје католике користе називе Далматиници, Латини... Вицко Змајевић Хрвате не налази ни у [[Задар|Задру]] и Далмацији, када је постао задарски надбиксуп, док православне и у Далмацији тада назива Србима. Он у једном од својих извјештаја која је слао у [[Рим]] спомиње Хрвате, али у тим извјештајима никада себе не именује Хрватом, нити је, по тим извјештајима, Далматинце или Бокеље сматрао Хрватима. <ref>{{Cite book|last=Змајевић |first=Вицко |authorlink= |coauthors= |title=Изабрана дјела надбискупа Вицка Замјевића|year=2015|url= |publisher=Салесиана|location=Загреб|id=}}</ref>