Волапик (језик) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
{{Кутијица за језик
|име=волапик
|изворноиме={{lang|
|изговор=
|боја=
Ред 36:
|ld7=
}}
'''Волапик''' (''-{Volapük}-'') је [[плански језик]] предложен 1879. године за међународни други језик.
'''пример:''' [[Молитва Господња|Оченаш]]:▼
<blockquote><em>▼
O Fat obas, kel binol in süls,<br />▼
paisaludomöz nem ola!<br />▼
Kömomöd monargän ola!<br />▼
Jenomöz vil olik,<br />▼
äs in sül, i su tal.▼
Bodi obsik vädeliki givolös obes adelo.▼
E pardolös obes debis obsik,<br />▼
äs id obs aipardobs debeles obas.▼
E no obis nindukolös in tentadi,<br />▼
sod aidalivolös obis de bad.▼
</em></blockquote>▼
== Историја ==
[[File:JM Schleyer 1888.jpg|thumb|right|200px|Јохан Мартин Шлејер 1888.]]
Године [[1879]]. [[Немачка|немачки]] калуђер, [[Јохан Мартин Шлејер]] (-{Johann Martin Schleyer}-) објавио је пројекат новог језика за употребу у целом свету, како рече: по савету Бога. Идеја је постала популарна, и нови језик [[волапик]] стиче више од стотинак хиљада присталица у [[Европа|Европи]] и [[Сједињене Америчке Државе|Америци]]. Већ 1889. постојало је 316 уџбеника на 25 језика, 283 клубова, и 25 новина и часописа на том језику.
Насупрот том раном успеху, после десетак година покрет се распада због борбе за превласт у покрету, као и због разних реформских покушаја. Већина присталица идеје о [[Међународни језик|Међународном језику]] прелази у табор оснивача есперантског покрета (почев од 1887), и данас само неколико десетина претежно старих активиста познаје или говори овај језик.
Линија 78 ⟶ 63:
Граматика волапика ослања се на правила преузета из индоевропских језика са правилима, која немају изуузетака: граматички облици творе се додавањем на корен речи непроменљивих граматичких додатака, слично као у немачком. Именице имају флексије за 4 падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив. Глаголи добијају флексије за време, свршен и несвршен облик, лице, број и (у трећем лицу) за пол субјекта. Множина се добија помоћу наставка "-s": "ob" = ја, "obs" = ми, итд.
Реформе које је извршио Де Јонг су донекле поједноставиле граматику, избегле су се донекле врсте речи са флексијама за пол код заменица и афикаса.
=== Пример ===
▲<blockquote><em>
▲O Fat obas, kel binol in süls,<br />
▲paisaludomöz nem ola!<br />
▲Kömomöd monargän ola!<br />
▲Jenomöz vil olik,<br />
▲äs in sül, i su tal.
▲Bodi obsik vädeliki givolös obes adelo.
▲E pardolös obes debis obsik,<br />
▲äs id obs aipardobs debeles obas.
▲E no obis nindukolös in tentadi,<br />
▲sod aidalivolös obis de bad.
▲</em></blockquote>
== Спољашње везе ==
| |||