Марија Јефтимијевић Михајловић — разлика између измена

Рођена је у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] [[13. јул]]а [[1978]]. године. Основну школу завршила је у [[Жеровница|Жеровници]], а гимназију у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. Филолошки факултет (катедру за српску књижевност и језик) у [[Приштина|Приштини]] уписала је школске 1996/1997, a дипломирала [[2001]]. године са темом ''Лирски дискурс у романима Иве Андрића''. На Филозофском факултету у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] магистрирала је [[2009]]. године на ''Поетици Бранка Миљковића''. На истом факултету 2016. одбранила је докторску дисертацију ''Стилско-тематске одлике романа Петра Сарића''<ref>http://www.pr.ac.rs/attachments/article/1124/izvestaj_marija_jeftimijevic_mihajlovic.PDF{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>.
 
Од [[2002]]. године ради на Институту за српску културу – [[Приштина]], са седиштем у [[Лепосавић]]у. Радећи на пројекту ''Духовне појаве и стваралаштво српског народа на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] од XV до XX века'', бавила се проучавањем поезије песника са подручја [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], прозним стваралаштвом овог поднебља и дометима српских књижевних критичара и историчара књижевности такозваног „приштинског круга“ ([[Владета Вуковић|Владете Вуковића]], [[Вук Филиповић|Вука Филиповића]]). Објавила је и радове о поетици [[Миодраг Павловић|Миодрага Павловића]], поезији [[Ацо Шопов|Аце Шопова]], прози Ива Андрића, теорији књижевности [[Драгиша Живковић|Драгише Живковића]], као и радове из књижевне теорије и историје књижевности, али и огледе о руској књижевности и руским песницима (Арсенију Тарковском, јеромонаху Роману (Матјушину). Учесник је бројних домаћих и иностраних научних скупова. Члан је редакције часописа ''Баштина'', гласника Института за српску културу. Удата је и мајка је два сина. Живи у [[Београд]]у.
 
== Монографије ==
Анониман корисник