Ламијски устанак избио је 323. године у Атини након смрти [[Александар Велики|Александра Македонског]]. Његова смрт је сматрана за прилику да се Атина и цела грчка ослободи македонске хегемоније. Леостен је прикупио снаге од више хиљада најамника којима су се придружили и контигентиконтингенти из [[Етолије]], [[Фокида|Фокиде]] и [[Тесалија|Тесалије]]. Леостен је марширао на север како би се спојио са својим савезницима и напао, македонцима верну, Беотију. Снаге македонског регента Антипатера биле су бројчано слабије и због тога поражене. [[Антипатер]] се повукао у граду Ламија. Леостен га је опсео у граду. Искористивши тренутак непажње, Антипатер је крајем 323. п. н. е. организовао испад из тврђаве приликом кога је Леостен рањен у главу. Умро је три дана касније. Након Леостенове смрти, устанак је брзо угушен.
