Стара планина — разлика између измена

нема резимеа измене
м
| изговор =
}}
'''Стара планина''' или '''Балкан планина''', припада систему [[Балканске планине|Балканских планина]] које се пружају од [[Црно море|Црног мора]] на [[Исток|истоку]], па све до [[Вршка чука|Вршке чуке]] на [[Запад|западу]]. Дужина овог планинског система износи 530 km. Највиша тачка Старе планине је врх [[врх Ботев|Ботев]] (2376 m).
 
Стара планина се већим делом налази у Бугарској, а знатно мањим делом у Србији. Највиша тачка Старе планине је врх [[врх Ботев|Ботев]] (2376 m) у Бугарској, а у Србији [[Миџор]] (2169 m).
[[Датотека:Suma2.jpg|мини|десно|220п|Шуме Старе планине]]
 
Ова [[планина]] представља део пространог планинског венца који се назива [[Карпати|Карпатско]] – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Целу територију Старе планине и њено подгорје саставља '''Торлак''' а источна половина се назива '''Висок''' (пре Височки срез).<ref>"Дело", Београд 1. јул 1895. године</ref> Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког [[Тимок]]а, и [[Височица|Височице]],<ref name="Turizzam.com">{{cite web|title=Stara planina Srbija, Knjaževac |url=https://www.turizzam.com/sr/srbija/attraction/view/stara-planina/75 |website=Turizzam.com |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> а на истоку је омеђена државном границом [[Србија|Србије]] и [[Бугарска|Бугарске]].<ref name="Serbia.com">{{cite web|title=Stara planina, prirodni rezervat u dve države |url=http://www.serbia.com/srpski/posetite-srbiju/prirodne-lepote/planine/stara-planina-prirodni-rezervat-u-dve-drzave/ |website=Serbia.com |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> У [[Меридијан (географија)|меридијанском]] правцу се пружа скоро 100 km, док у [[Упоредник|упоредничком]] правцу пружања максимална дужина износи око 30 km (Пиротска котлина-Сребрна глава).
 
На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692 -{m}- н. в.).
 
== Име ==
Постоји још и назив '''Ћипровачки Балкан<ref>"Дело", Београд 1895. године</ref>'''.
 
== ПоложајГеографија ==
[[Датотека:Suma2.jpg|мини|десно|220п|Шуме Старе планине]]
 
Ова [[планина]] представља део пространог планинског венца који се назива [[Карпати|Карпатско]] – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Целу територију Старе планине и њено подгорје саставља '''Торлак''' а источна половина се назива '''Висок''' (пре Височки срез).<ref>"Дело", Београд 1. јул 1895. године</ref> Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког [[Тимок]]а, и [[Височица|Височице]],<ref name="Turizzam.com">{{cite web|title=Stara planina Srbija, Knjaževac |url=https://www.turizzam.com/sr/srbija/attraction/view/stara-planina/75 |website=Turizzam.com |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> а на истоку је омеђена државном границом [[Србија|Србије]] и [[Бугарска|Бугарске]].<ref name="Serbia.com">{{cite web|title=Stara planina, prirodni rezervat u dve države |url=http://www.serbia.com/srpski/posetite-srbiju/prirodne-lepote/planine/stara-planina-prirodni-rezervat-u-dve-drzave/ |website=Serbia.com |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> У [[Меридијан (географија)|меридијанском]] правцу се пружа скоро 100 km, док у [[Упоредник|упоредничком]] правцу пружања максимална дужина износи око 30 km (Пиротска котлина-Сребрна глава).
 
На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692 -{m}- н. в.).
 
Део Старе планине у Србији регионално припада Источној Србији, и административно се простире на територијама четири општине, [[Општина Зајечар|Зајечар]], [[Општина Књажевац|Књажевац]], [[Општина Пирот|Пирот]] и [[Општина Димитровград|Димитровград]]. Планиниски масив Старе планине састоји се из Заглавка и Висока, у којима доминирају Трговишки и Бели Тимок, односно Височица и Топлодолска река.