Википедија

Бока которска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Stari grb kotora.png|десно|220п|мини|Историјски грб Боке которске; стилизација из времена [[Аустријска Далмација|аустријске]] власти (1814-1918), када је званични обласни назив гласио: ''Которско господство'' ({{јез-нем|Herrschaft Cattaro}})]]
[[Датотека:Boka Kotorska-E-14631.JPG|мини|десно|300п|Снимак Боке которске из сателита]]▼
{{Друго значење|[[залив]] који се налази у области|[[Бококоторски залив]]}}
 
'''Бока которска''',<!-- НИЈЕ Бока Которска, в. П2010 (272. стр.) --> или скраћено '''Бока''', историјска је географска област која се налази у [[Црна Гора|Црној Гори]]. У области се налази [[залив]] [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Залив је дубоко зашао под литице [[Ловћен]]а (1.654 м) и [[Орјен]]а (1.894 м). Почиње [[Херцегновски залив|Херцегновским заливом]], који се сужава у [[Кумборски теснац]], њиме прелази у [[Тиватски залив]], па кроз [[пролаз Вериге]] улази у [[Рисански залив|Рисански]] и [[Которски залив]].
 
Линија 13 ⟶ 14:
 
== Географија ==
▲[[Датотека:Boka Kotorska-E-14631.JPG|мини|десно|300п|Снимак Боке которске из сателита]]
 
Идући од пучинског мора према планинском залеђу налазе се [[продор Оштро]], између [[Рт Оштро|рта Оштро]] и [[Луштица|полуострва Луштице]], затим [[Херцег Нови|Херцегновски]] или [[Топлански залив]], који се преко [[Кумборски теснац|Кумборског теснаца]] везује за [[Тиват]]ски залив. Из Тиватског залива пролази се кроз теснац [[Вериге]] према [[Рисан]]ском заливу на западу и [[Котор]]ском заливу према истоку. Од улаза у Боку до Котора простире се пловна линија дугачка 33 километра. Улаз у залив широк је 3 километра, док ширина Верига није већа од 300 метара. Спољашњи продор Боке је усечен у Витаљинско-луштички гребен, а унутрашњи у Девесиљско-врмачки гребен. У рељефу залива Боке истичу се две удолине, које се пружају од северозапада ка југоистоку. Спољашња удолина је Суторинско-грбаљска и у њој се налази Топланско-тиватски залив, а унутрашња удолина је Морињско-которска и у њој се налази Рисанско-которски залив. По истом правцу пружају се и оба гребена. Удолине се састоје од млађих, [[палеоген]]ских стена, док су оба гребена изграђена од [[мезозоик|мезозоичких]] [[кречњак]]а.<ref>[[Јован Ђ. Марковић|Марковић, Јован]]. ''Географске области [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]''.</ref>
 
Линија 41 ⟶ 44:
 
=== Аустријска власт ===
[[Датотека:Стјепан Митров Љубиша.JPG|мини|десно|180п|[[Стјепан Митров Љубиша]] (1824-1878), представник Боке у ''Царевинском вијећу'']]
[[Датотека:Stari grb kotora.png|десно|180п|мини|Грб Боке Которске, из времена аустријске власти (нем. Herrschaft Cattaro)]]
[[Датотека:Princedom of Montenegro after 1878.png|мини|десно|220п|Бока которска и [[Књажевина Црна Гора]] до почетка 20. вијека]]
{{такође погледајте|Бокељски устанак|Херцеговачко-бокељски устанак|Побуна морнара у Боки которској}}
 
Током [[1814]]. године, Бока је потпала под [[Аустријско царство|аустријску]] власт. Према административној подјели аустријске [[Аустријска Далмација|Краљевине Далмације]], област Боке је била организована као посебна јединица под називом: ''Которско господство'' ({{јез-нем|Herrschaft Cattaro}}).
 
Због великог утицаја цетињских владика на духовни и културни живот Бокеља, Аустрија је 1820 године укинула његову духовну власт у Боки и пренјела духовну јурисдикцију на [[Епархија далматинска|православно-далматинског Епископа у Далмацији]] са сједиштем у Задру.<ref name="СајтМатицаБока"/>
Линија 50 ⟶ 54:
 
У доба Аустроугарске двојне монархије, Бока которска је била двојезичка територија, на којој су од 1867. до 1918. године службени језици били [[Италијански језик|италијански]] (доминантан језик у числеиталијанској<!--?--> Далмацији) и [[Српски језик|српски]].<ref>[http://dracevica.tripod.com/broj3.htm ''Драчевица'']. бр. 3. Приступљено 17. 1. 2013.</ref>
 
Један од најзначајнијих народних првака са овог подручја током раздобља аустријске власти био је [[Стјепан Митров Љубиша]], знаменити српски књижевник и народни посланик у ''Далматинском сабору'' и ''Царевинском вијећу'', који је стекао велике заслуге за успостављање српске православне [[Бококоторска епархија|Бококоторске епархије]].
 
Почевши од [[1879]]. године, на подручју Боке је дјеловала [[Српска народна странка (Приморје)|Српска народна странка]], чији су кандидати у неколико наврата однијели побједу на изборима за посланике у бечком ''Царевинском вијећу''.
 
=== У саставу Југославије ===
[[Датотека:ProvinceOfCattaro.png|мини|десно|220п|Италијанска ''[[Которска провинција (1941-1943)|Которска провинција]]'' ({{јез-ита|Provincia di Cattaro}}) у периоду од 1941. до 1943. године]]
{{такође погледајте|Зетска област (1922-1929)|Зетска бановина|СР Црна Гора}}
Након [[1918]]. године, Бока је постала део [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. У склопу административног преуређења државе, укључена је у састав [[Зетска област (1922-1929)|Зетске области]], а почевши од 1929. године налазила се у саставу [[Зетска бановина|Зетске бановине]].▼
 
▲Након [[1918]]. године, Бока је постала део новостворене [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. У склопу административног преуређења државе, које је покренуто [[1922]]. године, укључена је у састав [[Зетска област (1922-1929)|Зетске области]], а почевши од 1929. године налазила се у саставу [[Зетска бановина|Зетске бановине]].
Након слома Краљевине Југославије (1941), подручје Боке је окупирано и анектирано од стране фашистичке Италије, чиме је поново покренуто питање о политичком положају ове области. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбор за Црну Гору и Боку|Народноослободилачког одбора за Црну Гору и Боку]], који је створен почетком 1942. године,{{sfn|Лакић|1981|p=150}} истакнута је посебност Боке у односу на Црну Гору, што је учињено путем равоправног навођења оба обласна назива, а такво решење је поштовано и приликом прерастања поменутог тела у [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Црне Горе и Боке]] (1943). Међутим, већ приликом претварања овог тела у [[Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења|Црногорску антифашистичку скупштину народног ослобођења]] (1944), помен Боке је изостављен из новог званичног назива, те је тако ова покрајина, настањена претежно Србима и Хрватима, по први пут у историји подведена под ''Црну Гору''.{{sfn|Лакић|1963|p=}}▼
 
Након [[Априлски рат|слома]] Краљевине Југославије у прољеће [[1941]]. године, подручје Боке је окупирано од стране фашистичке Италије, чиме је поново покренуто питање о политичком положају овог стратешки важног подручја. Италијанска влада је већи део ове области анектирала и организовала као посебну покрајину, под називом: ''[[Которска провинција (1941-1943)|Которска провинција]]'' ({{јез-ита|Provincia di Cattaro}}), која је постојала у периоду од 1941. до 1943. године. Током италијанске окупације, ''Которској провинцији'' је припадало и подручје општине [[Груда (Конавле)|Груда]] са [[Превлака|Превлаком]].{{sfn|Пајовић|1977|p=}}
 
Након [[капитулација Италије|капитулације Италије]] у јесен 1943. године, Бока је потпала под њемачку окупацију. Управо у то вријеме, [[Независна Држава Хрватска]] (НДХ) је покушала да искористи новонастало стање у циљу прикључења дотадашње италијанске ''Которске провинције'', чиме се настојао реализовати концепт ''Црвене Хрватске'', који је током предратних година уобличио [[хрватизација|похрваћени]] црногорски публициста [[Савић Марковић Штедимлија]]. Међутим, до реализације [[Велика Хрватска|великохрватских]] претензија није дошло, пошто Њемачка није уважила захтјеве [[усташе|усташког]] режима.{{sfn|Пајовић|1977|p=}}
 
▲НаконТоком сломаиталијанске Краљевинеи Југославијењемачке (1941)окупације, подручјена Бокеширем јеподручју окупираноБоке и анектирано од стране фашистичке Италије, чимедошло је поноводо покренуторазвоја питање[[Народноослободилачки опокрет политичкомЈугославије|Народноослободилачког положају ове областипокрета]]. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбор за Црну Гору и Боку|Народноослободилачког одбора за Црну Гору и Боку]], који је створен почетком [[1942]]. године,{{sfn|Лакић|1981|p=150}} истакнутапоштована је посебност Боке у односу на сусједну Црну Гору, што је учињенонаглашено путем равоправногравноправног навођења оба обласна назива, а такво решење је поштованозадржано и приликом прерастања поменутог телатиијела у [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Црне Горе и Боке]] (1943). Међутим, већ приликом претварања овог телатијела у [[Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења|Црногорску антифашистичку скупштину народног ослобођења]] (1944), помен Боке је изостављен из новог званичног назива, те је тако ова покрајина, настањена претежно Србима и Хрватима, по први пут у историји подведена под ''Црну Гору''.{{sfn|Лакић|1963|p=}}
 
У новој [[СФРЈ|Југославији]], Бока је била у саставу југословенске федералне јединице [[Социјалистичка Република Црна Гора|Црне Горе]]. У време [[распад Југославије|распада Југославије]] (1991-1992), део српских избеглица са подручја [[Дубровачко приморје|Дубровачког приморја]] и [[Херцеговина|Херцеговине]] нашао је уточиште на подручју Боке.
Линија 197 ⟶ 211:
* {{Cite book|ref=harv|last1=Микавица|first1=Дејан|last2=Васин|first2=Горан|last3=Нинковић|first3=Ненад|title=Срби у Црној Гори 1496-1918|year=2017|location=Никшић|publisher=Институт за српску културу|url=https://books.google.com/books?id=Do7SuQEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Миловић|first=Јевто М.|title=Зборник докумената из историје Црне Горе (1685-1782)|year=1956|location=Цетиње|publisher=Историски институт|url=http://books.google.com/books?id=8zMaAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милутиновић|first=Коста|authorlink=Коста Милутиновић|chapter=Срби у Далмацији 1797-1878|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 2|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=277-307}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милутиновић|first=Коста|authorlink=Коста Милутиновић|chapter=Настанак политике новог курса на Приморју|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=349-374}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Пајовић|first=Радоје|title=Контрареволуција у Црној Гори: Четнички и федералистички покрет 1941-1945|year=1977|location=Титоград|publisher=Историјски институт|url=http://www.znaci.net/00003/639.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Радонић|first=Јован|authorlink=Јован Радонић|title=Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века|year=1950|location=Београд|publisher=Научна књига|url=https://books.google.com/books?id=uQ5nAQAACAAJ}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Станојевић| first = Глигор| authorlink = Глигор Станојевић| title = Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека| url = https://books.google.com/books?id=ilUNAQAAIAAJ| location = Београд| publisher = Историјски институт| year = 1970}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бока_которска”