Понављање историје — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Литература: Џастин Кејс |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
Концепт се често означава фразом „Историја се понавља”. Ово, међутим, у циклусима краћим од [[физичка космологија|космолошког]] трајања не може да буде стриктно тачно (према Г. В. Тромпфу).<ref>G.W. Trompf, ''The Idea of Historical Recurrence in Western Thought'', p. 3.</ref> У овој интерпретацији понављања, насупрот ничеовској интерпретацији, нема [[метафизика|метафизике]]. Понављање се дешава због докучивих околности и ланаца [[узрочност]]и.<ref>Pierre-Simon Laplace, ''A Philosophical Essay'', New York, 1902, p. 4.</ref> Сличан поглед је и [[1763]]. представио [[Руђер Бошковић]].<ref>Carlo Cercignani, chapter 2: "Physics before Boltzmann", in ''Ludwig Boltzmann: The Man Who Trusted Atoms'', Oxford University Press, 1998, {{ISBN|0-19-850154-4}}, p. 55.</ref> Пример механизма је свеприсутни феномен [[вишеструко откриће|вишеструког независног открића]] у [[наука|науци]] и [[технологија|технологији]], који су описали [[Роберт К. Мертон]] и [[Харијет Закерман]].
Тромпф, у својој књизи ''Идеја историјске рекуренције у западњачкој мисли'', бележи историјски понављане узорке [[политичка мисао|политичке мисли]] и понашања на [[Западни свет|Западу]] од времена антике (стари век).<ref>G.W. Trompf, ''The Idea of Historical Recurrence in Western Thought'', ''passim''.</ref> Ако историја има лекције које треба да се науче, исте се ''[[par excellence|парекселанс]]'' могу наћи у овим узорцима (примена концепта).
Понављања историје „упадљиве сличности” могу понекад да изазову осећај „{{notatypo|склађивања}}”, „[[резонанца|резонанце]]” или ''[[déjà vu|дежаву]]'' ефекта (о овоме се у популарној култури говорило у филму ''[[Дан мрмота (филм)|Дан мрмота]]'').
| |||