Обредни хлебови код православних Срба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
→Историјат: Када се односи на субјекат употребљава се придев свој, а не његов! Дакле: Хлеб од свог открића, а не Хлеб од његовог открића! |
||
Ред 7:
== Историјат ==
Хлеб је, од
Тако је временом он у себи објединио људскост и божанственост. Хлеб је и симбол јединства јер у себи садржи много зрна жита и када се преломи и подели представља заједнички и јединствени живот. Због значаја који је имао за опстанак људи хлеб је врло брзо постао саставни до многих обичајним и религиозних манифестација.<ref name="Кулишић">Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић. [http://www.scribd.com/doc/66851223/Srpski-Mitoloski-Recnik-Grupa-Autora ''Српски митолошки речник''] — Предузеће Нолит: 1970, Београд.</ref>
Ред 15:
За божићне празнике припрема се највећи број обредних хлебова: чесница, божићни колач и већи број фигуралних хлебова „закончића“...
== Двострука улога хлеба у народној магији ==
У народној магији хлебом се успостављала равнотежа између човека и невидљивих сила које су угрожавале његов живот или је он служио као чаробно средство за остваривање људских намера.
| |||