Давид Албахари — разлика између измена

Године [[1991]]. постао је председник Федерације јеврејских заједница Југославије, а радио је и на евакуацији јеврејског становништва из [[Сарајево|Сарајева]]. Године [[1994]]. преселио се с породицом у Калгари, где и даље живи. И даље пише и објављује на српском језику.

 

 

Давид Албахари је писац прилично затвореног, на моменте чак херметичног израза, аутор који захтева не само велики читалачки напор, већ и пуну сарадњу читаоца у изграђивању значења појединих дела. Упркос томе, он је током свог готово тридесетогодишњег постојања у српској литератури стекао не само неподељену наклоност критике, већ и прилично велики број читалаца. Интересантна је појава да се међу љубитељима књиге у [[Србија|Србији]] тешко може наћи читалац који нема јасно изражен вредносни став према Албахаријевом опусу: с једне стране налази се прилично широк слој обожавалаца његове прозе међу којима он често представља правог култног писца, док се с друге стране налази нешто ужа група оних којима изразита сложеност и наглашена артифицијелност његовог израза ствара прилично јак отпор.<ref>{{cite web|title=Бег у стварност: интервју са Давидом Албахаријем|url=http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1020935|website=Време|accessdate=24. 1. 2018}}</ref>

 

У Канади живи од 1994. године, а по пензионисању намерава да се пресели у Београд, шета уз Дунав и игра шах.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:430125-Albahari-Vracam-se-u-Beograd Албахари: Враћам се у Београд („Вечерње новости“, 18. април 2013)]</ref>

== Награде ==

* Добитник је [[НИН-ова награда|НИН-ове награде]] за роман ''Мамац'' [[1996]]. године.<ref>{{cite web|title=Добитник Нинове награде 1996. године|url=http://vesti.kombib.rs/ninova_nagrada_za_roman_godine_dosadasnji_dobitnici.html|website=Вести|accessdate=24. 1. 2018}}</ref>