Насер Орић — разлика између измена

'''Насер Орић''' ([[Поточари (Сребреница)|Поточари]], [[3. март]] [[1967]]) био је ратни злочинац и командант јединица [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Босне и Херцеговине]] на територији [[Сребреница|Сребренице]] током [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]].<ref name=autogenerated1>[http://www.icty.org/x/cases/oric/tjug/en/ori-jud060630e.pdf Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 2], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>

Рођен је у [[Поточари (Сребреница)|Поточарима]] у општини [[Општина Сребреница|Сребреница]] ([[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]])<ref name=autogenerated2>[http://www.icty.org/x/cases/oric/tjug/en/ori-jud060630e.pdf Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 1], Приступљено 15. 4. 2013.</ref> Током служења обавезног војног рока у периоду [[1985]]/[[1986]]. био је припадник специјалних јединица [[Југословенска народна армија|ЈНА]] за атомску и хемијску одбрану.<ref name=autogenerated2 /> Напустио је [[Југословенска народна армија|ЈНА]] са чином десетара.{{чињеница|date=09. 2019.}}

Током [[1988]]. године је завршио шестомесечни курс у [[Земун]]у и радио у полицијској станици Савски венац у [[Београд]]у као приправник. Као члан полицијске јединице за специјалне акције, имао је обуку још две године. Насер Орић је [[1990]]. пребачен на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] као члан јединица за специјалне акције МУП-а [[Србија|Републике Србије]]. По повратку у Београд је био телохранитељ [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], а током [[Демонстрације у Београду 1991.|демонстрација 9. марта]] је учествовао у хапшењу [[Вук Драшковић|Вука Драшковића]]. Ноћу је радио на улазу у познату београдску дискотеку „Метро“ у Кнез Михајловој улици. Насер Орић је [[5. август]]а [[1991]]. засновао радни однос у полицијској станици на [[Илиџа|Илиџи]], на периферији [[Сарајево|Сарајева]]. Крајем [[1991]]. прекомандован је у полицијску станицу у [[Сребреница|Сребреници]] и [[8. април]]а [[1992]]. је унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима.{{чињеница|date=09. 2019.}}

Предводио је многобројне нападе на више од 50 српских села [[1992]]—[[1993]], у општинама [[Братунац]] и [[Сребреница]].{{чињеница|date=09. 2019.}}

Орић и остали чланови штаба 8. операционе групе су, у [[јул]]у [[1995]], пре него што је [[војска Републике Српске]] заузела Сребреницу, евакуисани хеликоптером на подручје под контролом Армије републике Босне и Херцеговине.{{чињеница|date=09. 2019.}}

После потписивања [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]] и престанка рата у Босни и Херцеговини је отворио [[фитнес клуб]] у [[Тузла|Тузли]].{{чињеница|date=09. 2019.}}

Осумњичен је [[28. март]]а [[2003]]. за ратне злочине према Србима, 2 оптужнице за индивидуалну одговорност, 4 за командну одговорност. Ухапшен је [[10. април]]а [[2003]]. од стране [[СФОР]]-а. На суду се појавио [[15. април]]а [[2003]]. и изјаснио се да није крив ни по једној тачки оптужнице.{{чињеница|date=09. 2019.}}

Оптужен је за нељудско понашање према 11 и убиства 7 Срба за време 1992/1993. у Сребреници. Јединице под његовом командом су оптужене за нападе на 50 српских села и протеривање њихових становника. Суђење је почело [[6. октобар|6. октобра]] [[2004]]. и оптужба је завршила случај [[1. јун]]а [[2005]]. Недељу дана касније трибунал је повукао 2 оптужнице против њега. Одбрана је почела [[4. јул]]а [[2005]]. и завршила [[10. април]]а [[2006]]. године. Орић је [[30. јун]]а [[2006]]. осуђен на две године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Проглашен је кривим што није предузео одговарајуће кораке да спречи убиства и окрутно поступање својих потчињених према српским затвореницима у полицијској станици у Сребреници 1992-93. Међутим, он није проглашен кривим за њихово некажњавање као ни за кривично дело безобзирног разарања градова и села, јер је Трибунал утврдио да он није имао ефективну контролу над својим потчињеним, наоружаним групама или цивилима који су их пратили. Осим тога, за разарања неких од српских села речено је да није јасно да су их починиле муслиманске снаге, с обзиром на то да су снаге босанских Срба оперисале са артиљеријом у том подручју. Претходно је по правилу 98 бис Орић ослобођен по две тачке оптужнице које су се односиле на пљачку јавне или приватне имовине Срба. Као олакшавајуће околности узете су „извесна сарадња са Трибуналом“ и „извесно кајање“, као и опште стање на терену у Сребреници; као једина отежавајућа околност наведена је рањивост жртава. Званичници из Србије су пресуду окарактерисали као скандалозно ниску. Одбрана је захтевала ослобађање, а оптужба казну од 18 година затвора. Насер Орић је [[3. јул]]а [[2008]]. године, после жалбе, правоснажно ослобођен кривице за злочине над Србима, што је изазвало бурне реакције српске јавности. Судско веће је изјавило да, иако је доказано да су почињени бројни злочини над српским становништвом, није доказано да постоји Орићева кривица за њих.{{чињеница|date=09. 2019.}}