Културна баштина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 20:
[[Институција]] која је надлежна за заштиту [[непокретна културна баштина|непокретне културне баштине]] у [[Србија|Србији]] је [[Републички завод за заштиту споменика културе]] са седиштем у [[Београд]]у <ref>{{Cite book|url=http://www.kultura.gov.rs/republicki-zavod-za-zastitu-spomenika-kulture-beograd| title = Републички завод за заштиту споменика културе Београд}}</ref> и са подручним заводима у [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Суботица|Суботици]], [[Зрењанин]]у, [[Панчево|Панчеву]], [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]], [[Ниш]]у, [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[Ваљево|Ваљеву]], [[Краљево|Краљеву]] и [[Смедерево|Смедереву]].
 
На [[листа Светске баштине|листи Светске баштине]]<ref>{{Cite book|url=http://www.srbija.travel/kultura/unesco-liste/svetska-kulturna-bastina/| title = Светска културна баштина - Туристички савез Србије| accessdate=13. 06. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130614021707/http://www.srbija.travel/kultura/unesco-liste/svetska-kulturna-bastina/|archive-date=14. 06. 2013|dead-url=yes}}</ref> под окриљем [[Унеско]]а налази се (2010. године) 731 локалитет културне баштине. Циљ програма је да попише, именује и чува места од изузетног интереса на основу постављених критеријума. Места која су на листи Светске баштине могу користити средства из Фонда светске баштине под одређеним условима. У Србији постоје четири локалитета на листи Светске баштине<ref>{{Cite book|url=http://whc.unesco.org/en/statesparties/rs| title = UNESCO–World Heritage Centre-Serbia}}</ref>: [[Стари Рас]] и [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]] (од 1979. године), [[Манастир Студеница|Студеница]] (од 1987. године), [[средњовековни споменици на Косову|косовски манастири]] ([[Манастир Високи Дечани|Високи Дечани]] од 2004. године, [[Манастир Грачаница|Грачаница]], [[Манастир Пећка патријаршија|Пећка патријаршија]] и [[Црква Богородица Љевишка|Богородица Љевишка]] од 2006. године) и [[Ромулијана|Гамзиград|Ромулијана]] (од 2007. године). Од 2010. године на прелиминарној листи за упис на листу Светске баштине по критеријумима културних вредности у Србији су [[Царичин град]], [[манастир Манасија]], [[Бачка тврђава|тврђава у Бачу]], [[Рајац (Неготин)|Неготинске пивнице]] и [[Смедеревска тврђава|тврђава у Смедереву]], а од 2011. године и [[стећци]] на лолалитету [[Мраморје (Перућац)|Мраморје]] код [[Бајина Башта|Бајине Баште]]. Међународне организације као што је Унеско, када је у питању култура, сарађују са националним институцијама у државама чланицама.
 
== Види још ==
Ред 27:
** [[Покретна културна добра Србије]]
* [[Непокретна културна добра Републике Српске]]
* [[Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа|ЗаводРепублички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђанаслеђа]] Републике Српске]]
* [[Еуропа Ностра]]