Њемачка — разлика између измена

| химна =[[Песма Немаца|Пјесма Нијемаца]]{{efn|Од 1952. до 1990. године, ''Пјесма Нијемаца'' била је национална химна али се у званичним приликама изводио само трећи стих. Од 1991, само је трећи стих химна.<ref>{{citeCite web |url=http://www.bundespraesident.de/DE/Amt-und-Aufgaben/Wirken-im-Inland/Repraesentation-und-Integration/repraesentation-und-integration-node.html | title = Repräsentation und Integration| |publisher =Bundespräsidialamt Bundespräsidialamt| language =de de| accessdateaccess-date=8. 3. 2016 | quote = Nach Herstellung der staatlichen Einheit Deutschlands bestimmte Bundespräsident von Weizsäcker in einem Briefwechsel mit Bundeskanzler Helmut Kohl im Jahr 1991 die dritte Strophe zur Nationalhymne für das deutsche Volk. [In 1991, following the establishment of German unity, Federal President von Weizsäcker, in an exchange of letters with Chancellor Helmut Kohl, declared the third verse [of the Deutschlandlied] to be the national anthem of the German people.]}}</ref>}}{{-}}<div style="display:inline-block;margin-top:0.4em;">[[Датотека:National anthem of Germany - U.S. Army 1st Armored Division Band.ogg]]</div>

| извор_становништво = <ref>{{citeCite web |url=https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressemitteilungen/2016/08/PD16_295_12411pdf.pdf;jsessionid=996EC2DF0A8D510CF89FDCBC74DBAE9F.cae2?__blob=publicationFile | title = Population at 82.2 million at the end of 2015 – population increase due to high immigration |date=26. 8. 2016 | work website= destatis.de}}</ref>

| БДП = {{notatypo|4.135}}<!--енглески 4,134.668 Billions--> милијарди $<ref name="IMF database 2017">{{citeCite web |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=38&pr.y=9&sy=2015&ey=2017&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=134&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a= | title = World Economic Outlook Database, April 2017, Germany |year=2017 |publisher = International Monetary Fund |year=2017| accessdateaccess-date=19. 6. 2017}}</ref>

|БДП по глави становника =49.815 $<ref name="IMF database 2017" />

| HDI = 0,926<ref name="HDI">{{citeCite web |url=http://hdr.undp.org/sites/default/files/2016_human_development_report.pdf | title = 2016 Human Development Report |year=2016| accessdate=23. 3. 2017| publisher = United Nations Development Programme |access-date=23. 3. 2017}}</ref>

'''Њемачка''' ([[екавски изговор|екав]]. '''Немачка'''; {{јез-њем|{{audio|De-Deutschland.ogg| help = no|Deutschland}}}}), званично '''Савезна Република Њемачка''' ({{јез-њем|{{audio|De-Bundesrepublik_Deutschland.ogg| help = no|Bundesrepublik Deutschland}}}}), [[Федерација|федерална]] је [[парламентарна република]] у [[Средња Европа|средњој]] и [[Западна Европа|западној]] [[Европа|Европи]]. Чини је 16{{nbsp}}[[Савезне државе Њемачке|конститутивних држава]], заузима површину од 357.021{{nbsp}}km² и има углавном [[умерена клима|умјерену сезонску климу]]. Са око 82{{nbsp}}милиона становника, Њемачка је најнасељенија [[Државе чланице Европске уније|{{nowrap|држава-чланица}}]] [[Европска унија|Европске уније]]. Након [[Сједињене Америчке Државе|САД]], друга је најпопуларнија имиграциона дестинација на свијету.<ref>{{citeCite web|title=Germany Top Migration Land After U.S. in New OECD Ranking| url = https://www.bloomberg.com/news/articles/2014-05-20/immigration-boom-propels-germany-past-u-k-in-new-oecd-ranking |title=Germany publisherTop =Migration Land After U.S. in New OECD Ranking Bloomberg|date=20. 5. 2014 |publisher=Bloomberg accessdate|access-date=29. 8. 2014}}</ref><ref>{{citeCite web |url=https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/data/estimates2/estimates15.shtml |title=Trends publisherin International Migrant Stock: The 2015 Revision |date=2015 |publisher=United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division| title = Trends in International Migrant Stock: The 2015 Revision|date=2015}}</ref> Главна и највећа [[метропола]] Њемачке је [[Берлин]], док је највећа конурбација [[Рурска област]] — с главним средиштима у [[Дортмунд]]у и [[Есен]]у. Остали већи градови Њемачке су [[Хамбург]], [[Минхен]], [[Келн]], [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]], [[Штутгарт]], [[Диселдорф]], [[Лајпциг]], [[Бремен]], [[Дрезден]], [[Хановер]] и [[Нирнберг]].

У [[21. век|21. вијеку]], Њемачка је велика сила и четврта је највећа привреда по номиналном [[Бруто домаћи производ|{{nowrap|БДП-у}}]], а пета по [[Паритет куповне моћи|{{nowrap|ПКМ-у}}]]. Као свјетски лидер у неколико индустријских и технолошких грана, Њемачка је трећа на свијету по извозу и увозу. Ово је [[развијена земља]] с веома [[показатељ хуманог развоја|високим животним стандардом]], за који је заслужно квалификовано и продуктивно друштво. То потврђује [[социјална заштита]] и [[здравствена заштита#Свеобухватност здравствене заштите|универзални систем здравствене заштите]], [[заштита животне средине]] и бесплатно [[високо образовање|универзитетско образовање]].<ref>{{citeCite web |url=http://www.bbc.com/news/magazine-32821678 |title=How US students get a university degree for free in Germany| url = http://www.bbc.com/news/magazine-32821678| publisher = BBC|date=3. 6. 2015 |publisher=BBC accessdate|access-date=13. 11. 2015}}</ref>

Према другој теорији,<ref>{{citeCite journal|title=The Journal of Indo-European Studies|year=1974 | publisher title=The Journal of Indo-European Studies| page = 153| url = https://books.google.com/books?id=3QIaAAAAIAAJ&q=nemeti+etymology&dq=nemeti+etymology&ei=JxttSZPaOIjWNsy5sMwJ&pgis=1&redir_esc=y| |language=en |publisher=Journal enof Indo-European Studies |page=153}}</ref><ref>{{citeCite web|last=Jagodziński| first = Grzegorz| title = O przenoszeniu nazw ludów| url = http://grzegorj.w.interia.pl/lingwpl/przen.html |title=O websiteprzenoszeniu nazw ludów |last=Jagodziński |first=Grzegorz |website=grzegorj.w.interia.pl| accessdate=11. 8. 2017| language = pl |archive-url=https://web.archive.org/web/20080402074013/http://grzegorj.w.interia.pl/lingwpl/przen.html |archive-date=2. 4. 2008 |dead-url=yes |access-date=11. 8. 2017}}</ref> назив ''{{јез|sla|Нěмци}}'' можда долази из басена [[Рајна|Рајне]], од германског племена [[Немци#Назив|Немети]] које помињу [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] и [[Тацит]]. Ова етимологија је сумњива из фонолошких (''немети'' нису могли постати словенски ''{{јез|sla|нěмьць}}'') и географских (Немети су насељавали област која је далеко од било којег словенског говорног подручја) разлога.

* {{harvnb|Lloyd|Lühr|Springer|1998|pp=685—686}} (за ''{{јез|goh|diot}}'')</ref>

Њемачка се налази у западној и средњој Европи; на сјеверу се граничи с [[Данска|Данском]], на истоку с [[Пољска|Пољском]] и [[Чешка|Чешком]], на југоистоку са [[Аустрија|Аустријом]], на југозападу и југу са [[Швајцарска|Швајцарском]], на западу с [[Француска|Француском]], [[Луксембург]]ом и [[Белгија|Белгијом]], а на сјеверозападу с [[Холандија|Холандијом]]. Углавном се налази између [[47. северна паралела|47°]] и [[55. северна паралела|55°]] сјеверне географске ширине и [[5. источни меридијан|5°]] и [[16. источни меридијан|16°]] источне географске дужине. Њемачка на сјеверозападу излази на [[Северно море|Сјеверно море]], а на сјеверу и сјевероистоку на [[Балтичко море]]. Са Швајцарском и Аустријом, дуж границе дијели слатководно [[Боденско језеро]] — треће по величини језеро у средњој Европи.<ref>{{citeCite web |lasturl=Moulder|http://library.mcmaster.ca/maps/fc1999.htm first = Cathy| title = Image #432, Flying Camera Satellite Images 1999 - McMaster University Libraries - Lloyd Reeds Map Collection |last=Moulder url |first=Cathy http://library.mcmaster.ca/maps/fc1999.htm| website = library.mcmaster.ca | accessdateaccess-date=12. 8. 2017}}</ref> Њемачка заузима површину од 357.021{{nbsp}}km² — од чега 349.223{{nbsp}}km² чини копно, а 7.798{{nbsp}}km² вода. Седма је земља по површини у Европи и шездесет друга на свијету.<ref name="CIA">{{citeCite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gm.html | title = Germany | work website= CIA World Factbook| |publisher = Central Intelligence Agency| accessdate|access-date=9. 11. 2017}}</ref>

Њемачка се протеже од планинског вијенца [[Алпи]] (највиша тачка [[Цугшпице]], 2.962{{nbsp}}m) на југу, до обала Сјеверног и Балтичког мора на сјеверу. Шумско побрђе средње Њемачке и низијска сјеверна Њемачка (најнижа тачка је [[Вилштермарш]], на 3,54{{nbsp}}m испод нивоа мора) испресијецани су великим ријекама као што су [[Рајна]], [[Дунав]] и [[Лаба|Елба]]. Њемачки алпски глечери су изложени де[[глацијација|глацијацији]]. Значајне природне ресурсе чини [[гвожђе]], [[угаљ]], [[калијумска ђубрива|поташа]], [[дрво (материјал)|дебла]], [[лигнит]], [[уранијум]], [[бакар]], [[земни гас]], [[со]], [[никл]], [[обрадиво земљиште]] и [[вода]].<ref name="CIA" />

Највећи дио Њемачке има [[Умерена клима|умјерену сезонску климу]] у којој преовлађују влажни вјетрови. Земља се налази између [[морска клима|океанске]] западноевропске и [[континентална клима|континенталне]] источноевропске климе. Климу ублажава [[Северноатлантска струја|Сјеверноатлантска струја]], сјеверни крак [[Голфска струја|Голфске струје]]. Ова топла морска струја утиче на подручја која излазе на Сјеверно море; посљедично, клима на сјеверозападу и западу је океанска. Годишњи просјек падавина у Њемачкој је 789{{nbsp}}mm; не постоји досљедна сушна сезона. Зиме су хладне, а љета топла; температуре могу прећи 30{{nbsp}}°C.<ref name="climate">{{citeCite web|title=Climate in Germany| url = http://www.germanculture.com.ua/library/facts/bl_climate.htm |title=Climate publisherin =Germany GermanCulture|publisher=GermanCulture accessdate|access-date=26. 3. 2011}}</ref> На истоку је клима више континентална: зиме могу бити веома хладне, а љета веома топла; могу се јавити дужи [[суша|сушни]] периоди. Средња и јужна Њемачка су прелазне области, у којима се разликују умјерена океанска или континентална клима. Поред морске и континенталне климе које преовлађују у највећем дијелу земље, област Алпи на крајњем југу и — у мањој мјери — неке области побрђа средње Њемачке могу имати планинску климу, с ниским температурама и већом количином падавина.<ref name="climate" />

Територија Њемачке се може подијелити на два [[екорегион]]а: европско-средоземне планинске [[широколисне и мешовите шуме умерених предела|мјешовите]] [[шума|шуме]] и сјеверноисточни-атлантски [[животне заједнице мора|поморски]] [[гребен]]и.<ref>{{citeCite web|title=Terrestrial Ecoregions| url = http://wwf.panda.org:80/about_our_earth/ecoregions/ecoregion_list/ecoregions_country/ecoregions_country_g.cfm |title=Terrestrial archiveurlEcoregions |publisher=WWF |archive-url=https://web.archive.org/web/20160729204335/http://wwf.panda.org/about_our_earth/ecoregions/ecoregion_list/ecoregions_country/ecoregions_country_g.cfm| archivedate|archive-date=29. 7. 2016| publisher |dead-url=yes WWF| accessdateaccess-date=19. 3. 2011| dead-url = yes| df = }}</ref> Већину Њемачке је 2008. године покривало обрадиво земљиште (34%) или шуме{{\}}шумовити крај (30,1%); само 13,4% површине чинили су стални [[пашњак|пашњаци]], а 11,8% било је покривено [[насеље|насељима]] или [[улица]]ма.<ref>{{citeCite web|last=Strohm| first = Kathrin| url = http://www.agribenchmark.org/fileadmin/Dateiablage/B-Cash-Crop/Conferences/2010/Presentations/Poster_Germany.pdf | title = Arable farming in Germany |last=Strohm publisher |first=Kathrin Agri benchmark|year=2010 |publisher=Agri accessdatebenchmark |access-date=14. 4. 2011}}</ref>

У Њемачкој постоји 16 [[Национални парк|националних паркова]], међу којима су: [[Национални парк Јазмунд|Јазмунд]], [[Национални парк Западнопомеранијска лагуна|Западнопомеранијска лагуна]], [[Национални парк Мириц|Мириц]], [[Национални парк Ваденско море|Ваденско море]], [[Национални парк Харц|Харц]], [[Национални парк Хајнрих|Хајнрих]], [[Национални парк Шварцвалд|Шварцвалд]], [[Национални парк Саксонска Швајцарска|Саксонска Швајцарска]], [[Национални парк Баварска шума|Баварска шума]] и [[Национални парк Берхтесгаден|Берхтесгаден]]. Поред националних паркова, постоји још 15 [[човек и биосфера|резервата биосфере]] и 98 [[парк природе|паркова природе]]. У Њемачкој ради више од 400{{nbsp}}регистрованих [[зоолошки врт|зоолошких вртова]], што је највећи број у једној земљи.<ref>{{citeCite web|title=Zoo Facts| url = http://www.americanzoos.info/Zoofacts.html |title=Zoo Facts |publisher = Zoos and Aquariums of America| accessdate=16. 4. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20031007010357/http://www.americanzoos.info/Zoofacts.html |archive-date=7. 10. 2003 |dead-url=yes |access-date=16. 4. 2011}}</ref> [[Берлински зоолошки врт]], отворен [[1844]]. године, најстарији је зоолошки врт у Њемачкој и представља најсвеобухватнију збирку животињских врста на свијету.<ref>{{citeCite web |url=http://www.zoo-berlin.de/zoo/unternehmen/historie.html | title = Der Zoologische Garten Berlin| |publisher = Zoo Berlin |language=de accessdate|access-date=19. 3. 2011| language = de}}</ref>

Њемачка има укупно [[Списак градова у Немачкој|2.060{{nbsp}}мјеста и градова]] (јануар 2017). Постоји 11{{nbsp}}званично признатих [[Метрополитанско подручје#Немачка|метрополитанских региона]] у Њемачкој. Као [[региополис|региополе]] идентификују се 34{{nbsp}}града. Највећа [[конурбација]] је регион [[Рајна-Рур]] (11,7{{nbsp}}милиона становника 2008. године) који чине Диселдорф (глави град Сјеверне Рајне-Вестфалије), Келн, Бон, Дортмунд, Есен, Дуизбург и Бохум.<ref>{{citeCite web |url=http://www.deutsche-metropolregionen.org/fileadmin/ikm/01_monitoring/IKM_Monitoring2010.pdf | title = Regionales Monitoring 2010 – Daten und Karten zu den Europäischen Metropolregionen in Deutschland |year=2010 | publisher = Bundesamt für Bauwesen und Raumordnung| |page =10 10| language =de de| accessdateaccess-date=11. 3. 2012}}</ref>

Открићем доње вилице [[Мајер 1]] доказује се да су [[праљуди]] живјели на простору данашње Њемачке најмање прије 600.000{{nbsp}}година.<ref>{{citeCite journal |urldate=http://www27.pnas 8.org/content/107/46/19726.full 2010 | title = Radiometric dating of the type-site for Homo heidelbergensis at Mauer, Germany| work = [[Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|PNAS]]|dateurl=27http://www. 8pnas.org/content/107/46/19726.full 2010|volume=107 accessdate|pages=27.19726–19730 8. 2010| archivedatedoi=110. 11073/pnas.1012722107 2015| archiveurl archive-url= https://web.archive.org/web/20150101005057/http://www.pnas.org/content/107/46/19726.full |archive-date=1. doi1. 2015 |access-date=27. 108.1073/pnas.1012722107| volume2010 |work=[[Proceedings 107of the National Academy of Sciences of the United States of America|pages=19726–19730PNAS]]}}</ref> Најстарији пронађени ловачки прибор откривен је у руднику угља у [[Шенинген]]у, гдје је пронађено и 380.000 година старо дрвено копље.<ref>{{citeCite web |url=http://archive.archaeology.org/9705/newsbriefs/spears.html | title = World's Oldest Spears| work = archive.archaeology.org| publisher = |date=3. 5. 1997 |website=archive.archaeology.org accessdate|access-date=27. 8. 2010}}</ref> Долина [[Неандертал]] је била мјесто гдје је откривен први несавремени људски фосил; нова врста људи названа је [[Неандерталац|Неандерталци]]. Фосили [[Неандертал 1]] стари су око 40.000 година. Докази постојања савремених људи, сличног датума, пронађени су у пећинама [[Швапска Јура|Швапске Јуре]] код Улма. Проналазак укључује 42.000 година стару птичију кост и [[слоновача|бјелокост]] [[мамут]]а, што су најстарији музички инструменти икада пронађени;<ref>{{citeCite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-18196349 | title = Earliest music instruments found| publisher = BBC|date=25. 5. 2012 |publisher=BBC accessdate|access-date=25. 5. 2012}}</ref> 40.000 година стару скулптуру {{nowrap|[[Лављи човек|Човјек-лав]]}} ({{јез-њем|Löwenmensch}}) из леденог доба, која је најстарије неспорно [[фигуративна уметност|фигуративно дјело]] икада пронађено;<ref>{{citeCite web |url=http://www.theartnewspaper.com/articles/Ice-Age-iLion-Mani-is-worlds-earliest-figurative-sculpture/28595 |title=Ice archiveurlAge Lion Man is world's earliest figurative sculpture |date=31. 1. 2013 |website=The Art Newspaper |archive-url=https://web.archive.org/web/20150215162121/http://www.theartnewspaper.com/articles/Ice-Age-iLion-Mani-is-worlds-earliest-figurative-sculpture/28595| archivedate|archive-date=15. 2. 2015| title = Ice Age Lion Man is world's earliest figurative sculpture| work = The Art Newspaper|access-date=31. 1. 2013| accessdate=31. 1. 2013}}</ref> и 35.000 стару [[Венера из Холефелса|Венеру из Холефелса]] ({{јез-њем|Venus vom Hohlefels}}), која је најстарије неспорно људско фигуративно дјело икада пронађено.<ref>{{citeCite web |url=http://donsmaps.com/hohlefelsvenus.html | title = The Venus of Hohle Fels| work = donsmaps.com| publisher = |date=14. 5. 2009 |website=donsmaps.com accessdate|access-date=14. 5. 2009}}</ref> [[Небески диск Небра]] ({{јез-њем|Himmelsscheibe von Nebra}}), бронзани артифакт настао током европског бронзаног доба, пронађен је у близини [[Небра (Унструт)|Небре]] у Саксонији-Анхалт и дио је [[Унеско]]вог програма Памћење свијета.<ref>{{citeCite news |url=http://www.unesco.org/new/en/communication-and-information/flagship-project-activities/memory-of-the-world/register/full-list-of-registered-heritage/registered-heritage-page-6/nebra-sky-disc/ |title=Nebra workSky Disc |date=2013 |work=Unesco memory of the World| title = Nebra Sky Disc|date=2013}}</ref>

Број становника у првој половини [[14. век|14. вијека]] је опао, због [[Велика глад (1315—1317)|Велике глади]] из [[1315]]. године, коју је пратила [[Црна смрт]] од [[1348]]. до [[1350]]. године.<ref>{{citeCite book|last=Nelson| first = Lynn| url = http://www.vlib.us/medieval/lectures/black_death.html | title = The Great Famine (1315–1317) and the Black Death (1346–1351) Harry |last=Nelson |first=Lynn |publisher = University of Kansas | accessdateaccess-date=27. 8. 2017}}</ref> Упркос паду становника, њемачки умјетници, инжењери и научници развили су широк спектар техника сличних онима које су користили италијански умјетници и инжењери за вријеме процвата {{nowrap|градова-држава}} као што су [[Венеција]], [[Фиренца]] и [[Ђенова]]. Умјетничка и културна средишта у њемачким државама дала су многе умјетнике; нпр. аугзбуршког сликара [[Ханс Холбајн Старији|Ханса Холбајна]] и његовог [[Ханс Холбајн Млађи|сина]], као и [[Албрехт Дирер|Албрехта Дирера]]. [[Јохан Гутенберг]] је у Европи осмислио [[штампарска машина|технику штампања]] покретним словима, проналазак који је поставио основу за [[Демократизација знања|приближавање образовања масама]].{{sfn|Eisenstein|1980|pp=3—43}}

Витенбершки монах [[Мартин Лутер]] године [[1517]]. објавио је својих „[[Деведесет пет теза]]”, осудивши дјеловање [[Католичка црква|Католичке цркве]] и започевши [[Протестантска реформација|Протестантску реформацију]]. [[Аугзбуршки мир|Аугзбуршким миром]] из [[1555]]. године успостављено је [[Лутеранизам|лутеранство]] као прихватљива алтернатива [[католицизам|римском католицизму]], али такође је одређено да ће вјера кнеза бити вјера његовог народа, а овај принцип је назван ''{{јез|la|[[Cuius regio, illius religio]]}}''. Аугзбуршки мир није успио да се позабави другим вјерским питањима: нпр. [[Калвинизам|реформисана вјера]] и даље се сматрала [[јерес]]ом и принцип се није бавио могућом [[конверзија (религија)|конверзијом]] црквеног владара, што се догодило [[1583]]. године у [[Изборна кнежевина Келн|Изборној кнежевини Келн]]. Од [[Келнски рат|Келнског рата]] (1583—1588) до краја [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] (1618—1648), вјерски сукоби разорили су њемачке земље.<ref>{{citeCite journal |last=Philpott| |first=Daniel |year=2000 Daniel| title = The Religious Roots of Modern International Relations | journal = World Politics |year=2000| volume =52 52| issue =2 2|pages=206–245 | doi = 10.1017/S0043887100002604}}</ref> Тридесетогодишњи рат смањио је укупно становништво њемачких држава за око 30%, а на неким мјестима и до 80%.{{sfn|Macfarlane|1997|p=51}} [[Вестфалски мир]] склопљен [[1648]]. године окончао је [[свети рат|вјерске ратове]] међу њемачким државама. Послије [[1648]]. њемачки владари су могли да изаберу римокатоличку, лутеранску или реформисану вјеру као своју званичну религију.{{sfn|Holborn|1982|p=}}

Након пада [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]], сазван је [[Бечки конгрес]] године [[1814]]; основана је [[Немачка конфедерација|Њемачка конфедерација]], слаб савез [[Списак држава у Немачкој конфедерацији|39 суверених држава]]. Именовање цара Аустрије за сталног предсједника Конфедерације сматрало се неуспјехом Конгреса да прихвати утицај Пруске на њемачке државе, што је пореметило дугогодишње надметање између интереса Хабзбурга и Хоенцолерна. Неслагање с рестаурационом политиком дјелимично је довео до пораста [[Либерализам у Немачкој|либералног]] покрета, након чега су услиједиле нове репресивне мјере аустријског државника [[Клеменс Венцел фон Метерних|Метерниха]] (1773—1859). ''[[Цолферајн]]'', царинска унија, даље је продубљивао економско јединство у њемачким државама.<ref>{{citeCite journal |last=Henderson | first = W. O. |year=1934 |title = The Zollverein | journal =History History|year=1934| volume =19 19| issue =73 73|pages=1–19 | doi = 10.1111/j.1468-229X.1934.tb01791.x}}</ref> [[Национализам|Националне]] и [[либерализам|либералне]] идеје [[Француска револуција|Француске револуције]] добијале су све већу подршку међу многим Нијемцима — посебно међу младима. [[Фестивал Хамбах]] у мају 1832. године био је главни догађај подршке [[Немачко питање|њемачком јединству]], слободи и демократији. У свјетлу низа [[револуције 1848—1849.|револуционарних покрета широм Европе]], којима је успјешно успостављена република у [[Француска|Француској]], интелектуалци и обични људи започели су револуцију у њемачким државама. Пруском краљу [[Фридрих Вилхелм IV|Фридриху Вилхелму IV]] понуђена је титула [[цар]]а, али с губитком моћи одбио је круну и предложени устав, што је привремено зауставило покрет.<ref name="state" />

Краљ [[Вилхелм I Немачки|Вилхелм I]] именовао је [[1862]]. године [[Ото фон Бизмарк|Фон Бизмарка]] за новог [[министар-предсједник Пруске|министра-предсједника Пруске]]. Бизмарк је [[1864]]. године успјешно закључио [[Други шлезвички рат|рат против Данске]], на [[Јиланд]]у промовишући њемачке интересе изнад данских. Пруска побједа [[1866]]. у [[Аустријско-пруски рат|Аустријско-пруском рату]] омогућила му је да створи [[Севернонемачка конфедерација|Сјеверноњемачку конфедерацију]] и да искључи Аустрију из федералних послова. Након француског пораза у [[Француско-пруски рат|Француско-пруском рату]], њемачки кнежеви су [[1871]]. у [[Версајски дворац|Версају]] прогласили [[Немачко царство|Њемачко царство]], уједињујући све распарчане дијелове Њемачке изузев Аустрије. Пруска је била доминантна конститутивна држава новог царства: краљеви из династије [[Хоенцолерн]] истовремено су владали као њемачки цареви, а [[Берлин]] је постао пријестоница.<ref name="state" />

На [[Берлинска конференција|Берлинској конференцији]] године [[1884]], Њемачка је захтијевала неколико [[Списак бивших немачких колонија|колонија]] — укључујући [[Немачка источна Африка|Њемачку Источну Африку]], [[Немачка југозападна Африка|Њемачку Југозападну Африку]], [[Тоголанд]] и [[Немачки Камерун|Камерун]].{{sfn|Clark|Black|2005|p=202}} Касније, Њемачка је проширила своје колонијално царство на [[Немачка Нова Гвинеја|Њемачку Нову Гвинеју{{\}}Микронезију]] и [[Немачка Самоа|Њемачку Самоу]] у Тихом океану те [[Концесија залива Кијаучоу|Кијаучоу (Ђаоџоу)]] у Кини. У ономе што је касније било познато као „Први геноцид двадесетог вијека”, између [[1904]]. и [[1907]]. године, њемачка колонијална власт у Југозападној Африци (данашња [[Намибија]]) наредила је [[Геноцид над народима Хереро и Нама|истребљење мјесних народа Хереро и Нама]], као казнену мјеру због дизања побуне против њемачке колонијалне власти. Укупно, око 100.000 људи — 80% припадника народа [[Хереро]] и 50% припадника народа [[Нама (народ)|Нама]] — нестало је у сабирним логорима, гдје је већина умрла од болести, злостављања и исцрпљености или од дехидрације и изгладњивања у селима гдје су држани лишени воде и хране.{{sfn|Olusoga|Erichsen|2010|p=}}<ref>{{citeCite web |url=https://www.theguardian.com/commentisfree/2015/apr/18/pope-francis-armenian-genocide-first-20th-century-namibia | title = Dear Pope Francis, Namibia was the 20th century's first genocide| |last=Olusoga | first =David David|date=18. 4. 2015 | website = The Guardian | publisher = The Guardian News and Media Limited| accessdate|access-date=11. 6. 2016}}</ref>

[[Сарајевски атентат|Убиство]] аустроугарског престолонасљедника [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]] које се десило [[28. јун]]а [[1914]]. године у [[Сарајево|Сарајеву]], дало је повод Аустроугарској да нападне [[Краљевина Србија|Србију]] и започне [[Први светски рат|Први свјетски рат]]. Након четири године ратовања, у којем је погинуло око два милиона њемачких војника,<ref>{{citeCite news |url=http://www.spiegel.de/international/germany/aged-107-last-german-world-war-i-veteran-believed-to-have-died-a-530319.html | title = Last German World War I Veteran Believed to Have Died |last=Crossland work |first=David Spiegel Online|date=22. 1. 2008 | lastwork=Crossland|Spiegel firstOnline = David| accessdateaccess-date=25. 3. 2011}}</ref> општим примирјем 11. новембра су завршене борбе и њемачке снаге су се вратиле кући. Њемачка револуција је избила новембра [[1918]]. и цар Вилхелм II и сви њемачки владајући кнежеви абдицирали су са својих позиција и одговорности. Ново њемачко руководство потписало је [[1919]]. године [[Версајски споразум]]. Према овом споразуму, Њемачка је као дио Централних сила признала пораз од Савезника у једном од најкрвавијих сукоба свих времена. Нијемци су споразум сматрали понижавајућим и неправедним, што историчари виде као један од разлога усљедјелог успона [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]].{{sfn|Boemeke|Feldman|Glaser|1998|pp=1—20; 203—220; 469—505}} Након пораза у Првом свјетском рату, Њемачка је изгубила око 13% своје европске територије (области већином насељене Пољацима, Французима и Данцима, које су биле изгубљене послије [[Великопољски устанак (1918—1919)|Великопољског устанка]], [[Новембар 1918. у Алзас-Лорену|повратка Алзас-Лорена]] и [[Шлезвишки плебисцит|Шлезвишког плебисцита]]), као и свих колонијалних посједа у Африци и Океанији.<ref>{{citeCite web |url=https://www.ushmm.org/outreach/en/media_nm.php?MediaId=1620 | title = GERMAN TERRITORIAL LOSSES, TREATY OF VERSAILLES, 1919 | website = United States Holocaust Memorial Museum| |publisher = United States Holocaust Memorial Museum, Washington, DC| accessdate|access-date=11. 6. 2016}}</ref>

Њемачка је постала република на почетку [[Новембарска револуција|Њемачке револуције]] у новембру 1918. године. Предсједник [[Фридрих Еберт]] потписао је [[11. август]]а [[1919]]. године демократски [[Вајмарски устав]].{{sfn|Fulbrook|1994|pp=156—160}} У каснијој борби за власт, крајње љевичарски комунисти су [[Баварска Совјетска Република|преузели власт у Баварској]], али конзервативни елементи у другим дијеловима Њемачке покушали су да сруше Републику у [[Капов пуч|Каповом пучу]]. Пуч је подржавао дио Рајхсвера и друге конзервативне, националистичке и монархистичке фракције. Након бурног периода уличних борби у главним индустријским средиштима, белгијске и француске окупације Рура и пораста инфлације што је кулминирало хиперинфлацијом 1922—1923, [[Дозов план|плана реструктурирања дуга]] и стварања [[Рентен марка|нове валуте]] 1924. године, започело је доба [[Златне двадесете|златних двадесетих]] ({{јез-њем|Goldene Zwanziger}}) — период повећаних умјетничких иновација и либералног културног живота. Историчари описују период између [[1924]]. и [[1929]]. као „дјелимично стабилан”.{{sfn|Williamson|2015|pp=186—204}} Свјетска [[Велика криза|Велика депресија]] погодила је Њемачку 1929. године. Након [[Немачки савезни избори 1930.|савезних избора]] [[1930]], влада канцелара [[Хајнрих Брининг|Хајнриха Брининга]] омогућила је предсједнику [[Паул фон Хинденбург|Фон Хинденбургу]] да дјелује без одобрења парламента. Бринингова влада је спроводила [[Узроци Велике кризе#Ликвидационизам остављања на миру (1929—1933)|политику фискалне штедње]] и [[Вајмарска република#Економски проблеми|дефлације]] која је изазвала високу незапосленост, скоро 30% до [[1932]]. године.<ref>{{citeCite web |url=http://www.holocaustchronicle.org/StaticPages/50.html| publisher = The Holocaust Chronicle| title = PROLOGUE: Roots of the Holocaust |publisher=The accessdateHolocaust Chronicle |access-date=28. 9. 2014}}</ref>

[[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичка партија]] предвођена [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]] побиједила је на [[Немачки савезни избори јула 1932.|посебним савезним изборима]] 1932. године. Након низа неуспјешних влада, Фон Хинденбург [[30. јануар]]а [[1933]]. године именује Хитлера за канцелара Њемачке.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=155—158, 172—177}} Након [[паљење Рајхстага|паљења Рајхстага]], декретом је укинуо сва грађанска права и за недјељу дана је отворен први нацистички сабирни логор ([[Логор Дахау|Дахау]]).{{sfn|Evans|2005|p=344}}<ref>{{citeCite journal |date=21. 3. 1933 |title=Ein Konzentrationslager für politische Gefangene In der Nähe von Dachau| |url = http://www.holocaust-history.org/dachau-gas-chambers/photo.cgi?02 |dead-url=yes |journal=Münchner Neueste Nachrichten ("The Munich Latest News") |language=de |publisher=The Holocaust History Project |archive-url=https://web.archive.org/web/20000510093525/http://www.holocaust-history.org/dachau-gas-chambers/photo.cgi?02|dead-url=yes |archive-date=10. 5. 2000| journal = Münchner Neueste Nachrichten ("The Munich Latest News")|date=21. 3. 1933| publisher = The Holocaust History Project| language = de}}</ref> [[Указ о одобрењу]] из [[1933]]. дао је Хитлеру неограничену законодавну моћ; његова влада је касније успоставила централизовану [[тоталитаризам|тоталитарну државу]], повукла се из [[Друштво народа|Друштва народа]] након референдума и започела наоружавање војске.<ref>{{citeCite web |url=http://www.dhm.de/lemo/html/nazi/wirtschaft/index.html | title = Industrie und Wirtschaft| accessdate=25. 3. 2011| publisher = Deutsches Historisches Museum| |language=de |access-date=25. de3. 2011}}</ref>

[[Кристална ноћ]] била је велики погром током којег је спаљено стотине синагога, уништено хиљаде јеврејских предузећа и ухапшено око 30.000 Јевреја. Ухапшене су и многе Јеврејке, а полицијски час је важио за све Јевреје у Њемачкој.<ref>{{citeCite web |url=https://www.ushmm.org/outreach/en/article.php?ModuleId=10007697| |title = The "Night of Broken Glass" | website = www.ushmm.org | language =en en| accessdateaccess-date=8. 2. 2017}}</ref>

Као одговор на Хитлерово дјеловање, два дана касније (3. септембра) — након што је Њемачка игнорисала ултиматум Уједињеног Краљевства, УК и Француска објавиле су рат Њемачкој.{{sfn|Hiden|Lane|2002|pp=143—144}} У прољеће 1940. године, Њемачка је [[Операција Везерибунг|освојила Данску и Норвешку]], [[Битка за Холандију|Холандију]], [[Битка за Белгију|Белгију]], [[Битка за Луксембург|Луксембург]] и [[Битка за Француску|Француску]], приморавајући француску владу да потпише примирје након што су њемачке снаге окупирале већину земље. Уједињено Краљевство је одбило њемачке ваздушне нападе током [[Битка за Британију|Битке за Британију]] исте године. Године 1941, Њемачка је извршила [[Априлски рат|инвазију на Југославију]], [[Битка за Грчку|Грчку]] и [[Операција Барбароса|Совјетски Савез]]. Године 1942, Њемачка и Силе Осовине имали су контролу над већином континенталне Европе и сјеверне Африке; међутим, након совјетске побједе у [[Битка за Стаљинград|Стаљинградској бици]], [[Северноафрички фронт|савезничког освајања сјеверне Африке]] и [[Италијански фронт (Други светски рат)|инвазије на Италију]] 1943. године, њемачке снаге су трпјеле сталне војне поразе.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=190—195}} У јуну 1944. године, западни Савезници су се [[Операција Оверлорд|искрцали на француску обалу]], а Совјети су [[Источни фронт (Други светски рат)#Белорусија: лето 1944|напредовали у источној Европи]]. Крајем 1944, Савезници су ушли у Њемачку упркос [[Арденска битка|посљедњој њемачкој контраофанзиви у Арденској шуми]]. Након Хитлеровог самоубиства током [[Битка за Берлин|Битке за Берлин]], [[Дан победе у Европи|њемачке оружане снаге су се предале]] 8. маја 1945. године, чиме се на овом континенту завршио Други свјетски рат.{{sfn|Steinberg|1991|p=}} [[Последице Другог светског рата|Након Другог свјетског рата]], бившим припадницима нацистичког режима је током [[Нирнбершка суђења|Нирнбершких суђења]] суђено за [[Ратни злочини Вермахта|ратне злочине]].{{sfn|Kershaw|1997|p=}}<ref>{{citeCite web |url=http://www.bbc.co.uk/history/worldwars/wwtwo/nuremberg_article_01.shtml | title = Nuremberg: Nazis on Trial| |last=Overy | first =Richard Richard|date=17. 2. 2011 | publisher = BBC History | accessdateaccess-date=25. 3. 2011}}</ref>

У ономе што је касније постало познато као [[Холокауст]], њемачка влада је прогонила мањине и користила мрежу [[сабирни логор|сабирних логора]] и [[логор смрти|логора смрти]] широм Европе да би извршила [[геноцид]] над онима које је сматрала [[Комплекс ниже вредности|инфериорним]] народима. Укупно, преко 10 милиона цивила је систематски убијено — укључујући 6 милиона Јевреја, између 220.000 и 1.500.000 [[Нацистички злочини против Рома|Рома]], 275.000 [[Акција Т4|особа са инвалидитетом]], хиљаде [[Јеховини сведоци|Јеховиних свједока]], хиљаде [[хомосексуалност|хомосексуалаца]] и стотине хиљада припадника политичких и вјерских опозиција из Њемачке и окупираних земаља ([[Ноћ и магла]]).{{sfn|Niewyk|Nicosia|2012|pp=45—52}} Нацистичка политика у окупираним земљама довела је до смрти 2,7 милиона [[Пољаци|Пољака]],{{sfn|Materskiego|Szarota|2009|p=9| loc = Total Polish population losses under German occupation are currently calculated at about 2 770 000}} 1,3 милиона [[Украјинци|Украјинаца]]<ref name="Soviet deaths">{{citeCite journal |last=Ellman| |first = M| |last2=Maksudov| |first2=S |year=1994 S| title = Soviet deaths in the Great Patriotic War: a note. |url=http://sovietinfo.tripod.com/ELM-War_Deaths.pdf |journal = Europe-Asia studies |year=1994| volume =46 46| issue = 4 |pages=671-680 | pmid =12288331 12288331| url = http://sovietinfo.tripod.com/ELMaccess-War_Deaths.pdf| accessdatedate=13. 8. 2017}}</ref> и према процјенама 2,8 милиона [[ратни заробљеници|совјетских заробљеника]].<ref name="Soviet deaths" />{{sfn|Kershaw|1997|p=}} Додатно, нацистички режим је у [[Европа под немачком окупацијом|Европу под њемачком окупацијом]] присилно довео 12 милиона људи ради [[Присилни рад под немачком владавином током Другог светског рата|робовског рада у њемачкој индустрији]].{{sfn|Beyer|Schneider|1999|p=}} [[Немачки губици у Другом светском рату|Њемачки губици у рату]] процјењују се на око 5,3 милиона војника{{sfn|Overmans|2000|p=}} и око 900.000 цивила; 500.000 је умрло током совјетске инвазије са истока и 400.000 од савезничког бомбардовања.{{sfn|Kershaw|2011|p=279}} Око 12 милиона [[Прогон Нијемаца након Другог свјетског рата|Нијемаца је протјерано широм Европе]]. Око [[Прогон Немаца након Другог светског рата|12 милиона етничких Нијемаца је протјерано и расељено]] широм источне Европе ({{јез-њем|Heimatvertriebene}}). Њемачка је изгубила [[Бивше источне области Њемачке|отприлике четвртину]] предратне територије.{{sfn|Demshuk|2012|p=}} [[Стратешко бомбардовање|Стратешким бомбардовањем]] и борбама на копну уништени су многи градови и споменици културе.

Западна Њемачка је успостављена као савезна парламентарна република са „[[Социјална тржишна привреда|социјалном тржишном привредом]]”. Почевши од [[1948]]. године Западна Њемачка постаје главни прималац помоћи за обнову према [[Маршалов план|Маршаловом плану]], а помоћ је искористила за обнову индустрије.{{sfn|Carlin|1996|p=464}} [[Конрад Аденауер]] је изабран за првог [[Савезни канцелар Савезне Републике Немачке|Савезног канцелара]] Њемачке [[1949]]. и на дужности је остао до [[1963]]. године. Под руководством Аденауера и [[Лудвиг Ерхард|Лудвига Ерхарда]], земља је достигла продужени привредни раст који је почео почетком [[1950-е|педесетих година 20. вијека]]; касније је исти постао познат као „[[економско чудо]]” (''[[Виртшафтсвундер]]'').<ref>{{citeCite web|last=Bührer| first = Werner| url = http://www.bpb.de/izpb/10131/wirtschaft-in-beiden-deutschen-staaten-teil-1 | title = Deutschland in den 50er Jahren: Wirtschaft in beiden deutschen Staaten |last=Bührer |first=Werner |date=24. 12. 2002 | work website= Informationen zur Politischen Bildung| issue = 256| publisher = Bundeszentrale für politische Bildung |issue=256}}</ref> Савезна Република Њемачка постала је чланица [[НАТО|Организације Сјеверноатлантског споразума]] (НАТО) [[1955]]. и била је оснивач [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] (ЕЕЗ) [[1958]]. године.

Источна Њемачка је била држава [[Источни блок|Источног блока]] под политичком и војном контролом Совјетског Савеза преко окупационих снага и [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]]. Иако је Источна Њемачка тврдила да је демократска држава, политичку моћ вршили су само водећи чланови (''[[Политбиро]]'') комунистичке [[Јединствена социјалистичка партија Немачке|Јединствене социјалистичке партије Њемачке]], коју је подржавао [[Штази]] — огромна тајна служба која је контролисала многе аспекте друштва.<ref>{{citeCite web |url=http://www.spiegel.de/international/germany/east-german-spies-new-study-finds-more-stasi-spooks-a-540771.html | title = New Study Finds More Stasi Spooks |date=11. 3. 2008 | work website= [[Шпигел|Der Spiegel]]| accessdate|access-date=30. 10. 2011}}</ref> Совјетска [[планска привреда|командна економија]] је успостављена у ЊДР, која је касније постала чланица [[Савет за узајамну економску помоћ|Савјета за узајамну економску помоћ]].{{sfn|Burant|1988|p=}} Док је [[Комунистичка пропаганда|источноњемачка пропаганда]] била заснована на предностима социјалистичког програма ЊДР и наводној константној пријетњи од западноњемачке инвазије, многи грађани гледали су на Запад због слобода и просперитета.<ref>{{citeCite news |url=https://www.nytimes.com/1989/08/22/world/westward-tide-of-east-germans-is-a-popular-no-confidence-vote.html?pagewanted=all&src=pm | title = Westward Tide of East Germans Is a Popular No-Confidence Vote |last=Protzman |first = Ferdinand| last=Protzman|date=22. 8. 1989 | work = The New York Times| accessdate|access-date=30. 10. 2011}}</ref> [[Берлински зид]] је брзо изграђен [[13. август]]а [[1961]]. године како би спријечио грађане Источне Њемачке да пребјегну у Западну Њемачку, а на крају је постао симбол [[Хладни рат|Хладног рата]].<ref name="state" /><ref>{{citeCite web |url=http://www.bbc.co.uk/history/places/berlin_wall| |title = The Berlin Wall| accessdate|access-date=8. 2. 2017}}</ref> Говор [[Роналд Реган|Роналда Регана]] „[[Михаил Горбачов|Господине Горбачов]], [[срушите овај зид]]!”, код Зида [[12. јун]]а [[1987]], утицао је на јавно мњење — позивајући се на чувени говор [[Џон Кенеди|Џона Кенедија]] „[[Ја сам Берлинац|''Их бин ајн Берлинер'']]” од [[26. јун]]а [[1962]]. године. Пад Зида [[1989]]. године постао је симбол [[Револуције 1989.|пада комунизма]], [[Распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], уједињења Њемачке и [[Мирна револуција у ЊДР|мирне револуције (''Венде'')]].<ref>{{citeCite news |url=http://www.cnn.com/SPECIALS/views/y/1999/11/burns.wall.nov8| |title = What the Berlin Wall still stands for |date=8. 11. 1999 |work=CNN accessdateInteractive |access-date=18. 2. 2008| work = CNN Interactive}}</ref>

Тензије између Источне и Западне Њемачке смањиле су се почетком [[1970-е|седамдесетих година 20. вијека]] политиком канцелара [[Вили Брант|Вилија Бранта]] (''[[Остполитик]]''). На љето 1989, Мађарска је одлучила да укине [[Гвоздена завеса|Гвоздену завјесу]] и отвори границе, што је довело до емиграције хиљада Источних Нијемаца у Западну Њемачку преко Мађарске. Ово је имало разарајући ефекат на ЊДР, гдје су регуларне масовне демонстрације добијале све већу подршку. Власти Источне Њемачке олакшале су граничне рестрикције, дозвољавајући грађанима Источне Њемачке путовање на Запад; што је требало да помогне одржавању Источне Њемачке као државе, иако је отварање граница заправо довело до убрзаног реформског процеса (''Венде''). Ово је коначно окончано [[споразум два плус четири|Споразумом „два плус четири”]] од [[12. септембар|12. септембра]] [[1990]], којим су се четири окупационе снаге одрекле својих права на основу [[Акт о капитулацији Немачке|Акта о капитулацији Њемачке]], чиме је Њемачка повратила пуни суверенитет. Овако је омогућено поновно уједињење Њемачке, [[3. октобар|3. октобра]] [[1990]]. године, приступањем пет [[Нове државе Њемачке|успостављених савезних држава]] бивше Њемачке Демократске Републике.<ref name="state" />

[[Датотека:Reichstag Berlin Germany.jpg|мини|270п|Уједињење Њемачке је спроведено 3. октобра 1990;<ref name="vertrag">{{citeCite web |url=http://bundesrecht.juris.de/einigvtr/BJNR208890990.html |title=Vertrag zwischen der Bundesrepublik Deutschland und der Deutschen Demokratischen Republik über die Herstellung der Einheit Deutschlands| url = http://bundesrecht.juris.de/einigvtr/BJNR208890990.html| website = bundesrecht.juris.de | language = de}}</ref> од 1999, зграда Рајхстага у Берлину је била мјесто засједања Бундестага]]

Уједињена Њемачка сматра се проширењем Савезне Републике Њемачке, а не [[Држава-континуитета|{{nowrap|државом-насљедницом}}]]. Као таква, задржала је све чланство Западне Њемачке у међународним организацијама.<ref name="vertrag" /> Према [[Акт Бон—Берлин|Акту Бон—Берлин]], усвојеном [[10. март]]а [[1994]], Берлин је поново постао главни град уједињене Њемачке — Бон је добио статус ''Бундесштата'' (савезног града), задржавајући неколико савезних министарстава.<ref>{{citeCite web |url=https://www.gesetze-im-internet.de/bundesrecht/berlin_bonng/gesamt.pdf |title=Gesetz zur Umsetzung des Beschlusses des Deutschen Bundestages vom 20. Juni 1991 zur Vollendung der Einheit Deutschlands |date=26. url4. =1994 https://www.gesetze-im-internet.de/bundesrecht/berlin_bonng/gesamt.pdf| publisher = Bundesministerium der Justiz| accessdate=22. 6. 2016| language =de de|access-date=2622. 46. 19942016}}</ref> Премјештање владе је завршено [[1999]]. године.<ref>{{citeCite news|title=Brennpunkt: Hauptstadt-Umzug| url = http://www.focus.de/panorama/boulevard/brennpunkt-hauptstadt-umzug_aid_175751.html |title=Brennpunkt: accessdateHauptstadt-Umzug |date=1912. 34. 2011| newspaper1999 |work= Focus |access-date=1219. 43. 1999|2011 |language = de}}</ref> На [[Немачки савезни избори 1998.|савезним изборима 1998. године]], политичар [[Герхард Шредер]] из [[Социјалдемократска партија Немачке|SPD-а]] постао је први канцелар из [[Црвено-зелена коалиција|црвено-зелене коалиције]] са странком [[Савез 90/Зелени]]. Међу главним пројектима два Шредерова мандата била је [[Агенда 2010]], која је реформисала тржиште рада и смањила незапосленост.

Модернизација и интеграција економије источне Њемачке представља дугорочни процес који ће трајати до [[2019]]. године, с годишњим трансферима од око 80 милијарди долара са запада на исток.<ref>{{citeCite news|last=Kulish| first = Nicholas| url = https://www.nytimes.com/2009/06/19/world/europe/19germany.html| work = The New York Times| title = In East Germany, a Decline as Stark as a Wall |last=Kulish |first=Nicholas |date=19. 6. 2009 |work=The accessdateNew York Times |access-date=27. 3. 2011}}</ref>

Од уједињења, Њемачка је преузела водећу улогу у [[Европска унија|Европској унији]]. Заједно с партнерима је [[1992]]. потписала [[Уговор о Европској унији|Мастрихтски уговор]], [[1999]]. успоставила [[Еврозона|Еврозону]] и [[2007]]. године потписала [[Лисабонски споразум (2007)|Лисабонски споразум]].<ref>{{citeCite web |url=http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out=PDF&lg=En&filmRef=i-055938| |title = Lisbon Treaty : The making of| |publisher = Council of the European Union| |format=PDF |archive-url=https://web.archive.org/web/20130520080610/http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out= PDF&lg=En&filmRef=i-055938 |archive-date=20. accessdate5. 2013 |dead-url=yes |access-date=14. 6. 2011| |quote = After signature by all 27 Heads of State and governments, the Treaty will travel back to Brussels, where it will be officially sealed with the seals of the 27 Member States, on the 18th of December. Then, it will be sent to Rome, the Italian government being the depository of the Treaties.| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20130520080610/http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out=PDF&lg=En&filmRef=i-055938| archivedate=20. 5. 2013}}</ref> Њемачка је послала мировне снаге на [[НАТО бомбардовање СРЈ|Балкан]] и [[Бундесвер|оружане снаге]] у [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Авганистан]] као дио напора НАТО за осигуравање безбједности у овој земљи након збацивања [[Талибани|Талибана]].<ref>{{citeCite news|last=Dempsey| first = Judy| url = https://www.nytimes.com/2006/10/31/world/europe/31iht-germany.3343963.html | title = Germany is planning a Bosnia withdrawal| newspaper|last=Dempsey |first=Judy International Herald Tribune|date=31. 10. 2006 |work=International accessdateHerald Tribune |access-date=7. 5. 2011}}</ref> Обје акције су биле контроверзне, пошто је Њемачкој послије Другог свјетског рата дозвољено да користи своју војску само у одбрамбене сврхе.<ref>{{citeCite web |lasturl=Merz|http://www.comw.org/warreport/fulltext/0711merz.pdf first = Sebastian| title = Still on the way to Afghanistan? Germany and its forces in the Hindu Kush |last=Merz url|first=Sebastian |date=2007 http://www.comw.org/warreport/fulltext/0711merz.pdf| publisher = Stockholm International Peace Research Institute |pages=2, format3 |format= PDF| accessdate|access-date=21. 2. 2017|pages=2, 3|date=2007}}</ref>

На [[Немачки савезни избори 2005.|савезним изборима 2005. године]], политичарка [[Ангела Меркел]] постала је прва канцеларка Њемачке као вођа велике коалиције.<ref name="state" /> Њемачка влада је [[2009]]. одобрила план економске стимулације у износу од 50 милијарди евра за заштиту неколико сектора од пада.<ref>{{citeCite news |url=http://www.france24.com/en/20090106-germany-agrees-new-50-billion-euro-stimulus-plan | title = Germany agrees on 50-billion-euro stimulus plan| work = France 24|date=6. 1. 2009 |work=France accessdate24 |access-date=27. 3. 2011| archiveurl |archive-url= https://web.archive.org/web/20110513022443/http://www.france24.com/en/20090106-germany-agrees-new-50-billion-euro-stimulus-plan| archivedate|archive-date=13. 5. 2011}}</ref>

Године 2009, [[Странка слободних демократа (Немачка)|либерално]]-[[Хришћанско-демократска унија Немачке|конзервативна]] коалиција Ангеле Меркел преузела је вођство у земљи. Велика коалиција је [[2013]]. године успоставила трећи кабинет на челу с Меркеловом. Међу главним њемачким политичким пројектима почетком [[21. век|21. вијека]] био је наставак [[европска интеграција|европских интеграција]], [[енергетска транзиција]] на [[одржива енергија|одрживо снабдијевање енергијом]] ({{јез-њем|Energiewende}}), „''[[Шулденбремзе]]''” за уравнотежен буџет, мјере за значајно повећање [[стопа плодности|стопе фертилитета]] ([[натализам#наталистичка политика|пронаталитет]]) и високотехнолошка стратегија за будућу транзицију њемачке економије — сумирано као [[Индустрија 4.0]].<ref>{{citeCite web|title=Government declaration by Angela Merkel| url = http://www.tagesschau.de/inland/merkel-regierungserklaerung110.html | publisher title=Government ARDdeclaration Tagesschau|by languageAngela =Merkel de|date=29. 1. 2014| accessdate|publisher=15.ARD 12.Tagesschau 2014| archivedatelanguage=1. 1.de 2015| archiveurl archive-url= https://web.archive.org/web/20150101010608/http://www.tagesschau.de/inland/merkel-regierungserklaer%D1%98ung110.html |archive-date=1. 1. 2015 |dead-url=no |access-date=15. 12. 2014}}</ref>

Њемачка је била погођена [[Европска мигрантска криза|Европском мигрантском кризом]] од [[2015]]. године, јер је постала крајње одредиште за многе тражиоце азила из Африке и с Блиског истока који желе у Европску унију. Земља је примила више од милион избјеглица и миграната те развила систем квота којим су мигранти редистрибуирани по савезним државама на основу пореских прихода и постојеће густине насељености.<ref>{{citeCite web |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-34131911 |title=Migrant crisis: Migration to Europe explained in seven charts| url = http://www.bbc.com/news/world-europe-34131911|date=28. 1. 2016| accessdate|access-date=31. 1. 2016}}</ref>

Њемачка је [[Федерација|федерална]], [[Парламентарна република|парламентарна]], [[Представничка демократија|представничка демократска]] република. Њемачки политички систем дјелује под оквиром наведеним у уставном документу из 1949. године познат као ''[[грундгезец]]'' (основни закон). Амандмани генерално захтијевају двотрећинску већину оба дома парламента; основни принципи устава, изражени у члановима устава који гарантују људско достојанство, раздвајање власти, савезну структуру и владавину права трајне важности.<ref>{{citeCite web |url=https://www.btg-bestellservice.de/pdf/80201000.pdf | title = Basic Law for the Federal Republic of Germany |year=2010 | work website= Deutscher Bundestag | publisher = Btg-bestellservice | accessdateaccess-date=14. 4. 2011}}</ref>

Предсједник, [[Франк-Валтер Штајнмајер]] (од 19. маја 2017), шеф је државе и углавном има репрезентативне одговорности и овлашћења. Бира га ''[[Бундесверзамлунг]]'' (Савезна конвенција), институција која се састоји од чланова ''[[Бундестаг]]а'' и једнаког броја државних делегата. Други највиши званичник у њемачком поретку представљања је [[предсједник Бундестага]], кога бира Бундестаг и одговоран је за надгледање дневних сједница тијела. Трећи највиши званичник и шеф владе је канцелар Њемачке, кога именује предсједник Бундестага након што га изабере Бундестаг.<ref name="state" />

Канцелар, Ангела Меркел (од 22. новембра 2005), шеф је владе и извршилац извршне власти, слично улози [[премијер]]а у осталим парламентарним демократијама. Савезна законодавна власт састоји се од Бундестага и Бундесрата, који заједно чине законодавно тијело. Бундестаг се бира на непосредним изборима, пропорционалном заступљеношћу.<ref name="CIA" /> Чланови Бундесрата представљају владе шеснаест савезних држава и чланове државних кабинета.<ref name="state" />

Од 1949. године, партијским системом доминирају [[Хришћанско-демократска унија Њемачке]] и [[Социјалдемократска партија Њемачке]]. До сада је сваки канцелар био члан једне од ове двије партије. Међутим, мање либералне партије [[Странка слободних демократа (Немачка)|Странка слободних демократа]] (у парламенту од 1949. до 2013) и [[Савез 90/Зелени]] (у парламенту од 1983) такође су играле важну улогу.<ref>{{citeCite web |url=http://countrystudies.us/germany/159.htm | title = Christian Democratic Union/Christian Social Union | publisher = U.S. Library of Congress| accessdate|access-date=26. 3. 2011}}</ref>

Однос дуга према БДП Њемачке достигао је свој врхунац од 80,3% 2010. године и од тада се смањује.<ref>{{citeCite web |url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2015/01/weodata/weorept.aspx?sy=2005&ey=2020&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=67&pr1.y=6&c=122%2C136%2C124%2C941%2C423%2C137%2C939%2C181%2C172%2C138%2C132%2C182%2C134%2C936%2C174%2C961%2C178%2C184&s=GGXWDG%2CGGXWDG_NGDP&grp=0&a= | title = World Economic Outlook Database, April 2015, General government gross debt (National currency, Percent of GDP) |year=2015 |publisher = International Monetary Fund |year=2015| accessdateaccess-date=26. 1. 2016}}</ref> Према [[Еуростат]]у, бруто државни дуг Њемачке износи 2.152,0 милијарде евра или 71,9% БДП 2015. године.<ref>{{citeCite web |url=http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/7141153/2-22012016-AP-EN.pdf/8288af1f-6f6f-4d2e-91ba-d5c45f07f2e2 | title = Third quarter of 2015 compared with second quarter of 2015 – Government debt fell to 91.6 % of GDP in euro area| publisher = Eurostat|date=22. 1. 2016 |publisher=Eurostat accessdate|access-date=26. 1. 2016}}</ref> Савезна влада остварила буџетски суфицит од 12,1 милијарди евра 2015. године.<ref>{{citeCite web |url=https://www.wsj.com/articles/german-government-achieves-historic-budget-surplus-1452691320 |title=German archiveurlGovernment Achieves 'Historic' Budget Surplus |date=13. 1. 2016 |publisher=The World Street Journal |archive-url=https://web.archive.org/web/20160313173915/http://www.wsj.com/articles/german-government-achieves-historic-budget-surplus-1452691320 | archivedatearchive-date=13. 3. 2016| title = German Government Achieves 'Historic' Budget Surplus| publisher = The World Street Journal|access-date=13. 1. 2016| accessdate=26. 1. 2016}}</ref> Кредитни рејтинг Њемачке према агенцијама за кредитни рејтинг {{јез|en|[[Standard & Poor's]]}}, {{јез|en|[[Moody's Investors Service]]}} и {{јез|en|[[Fitch Ratings]]}} износи {{јез|en|AAA}}, највећа могућа оцјена, са стабилним изгледима за 2016. годину.<ref>{{citeCite web |url=https://www.reuters.com/article/idUSFit94584220160108 | title = Reuters: Fitch Affirms Germany at 'AAA'; Outlook Stable| publisher = Reuters|date=8. 1. 2016 |publisher=Reuters accessdate|access-date=26. 1. 2016}}</ref>

Њемачка има [[континентално право|континентални правни систем]] заснован на [[римско право|римском праву]] с неким примјесама [[германско право|германског права]]. [[Савезни уставни суд Њемачке|Савезни уставни суд]] је њемачки врховни суд одговоран за уставна питања, са овлашћењем за [[судска ревизија|судску ревизију]].<ref name="state" /><ref>{{citeCite web |url=http://www.bundesverfassungsgericht.de/EN/Homepage/home_node.html | title = Federal Constitutional Court | publisher =Bundesverfassungsgericht Bundesverfassungsgericht| accessdateaccess-date=25. 3. 2015}}</ref> Њемачки врховни суд је специјализован: за грађанске и криминалне случајеве, највиши жалбени суд је [[Инквизиторни систем|инквизиторни]] [[Савезни суд правде Њемачке|Савезни суд правде]], а за друге предмете су [[Савезни суд за рад]], [[Савезни социјални суд]], [[Савезни финансијски суд]] и [[Савезни административни суд]].

Криминално и грађанско право кодификовано је на националном нивоу [[Кривични закон Њемачке|Кривичним законом]] и [[Германски грађански законик|Грађанским закоником]]. Њемачки кривични систем тражи рехабилитацију криминалаца и заштиту јавности.<ref>{{citeCite web |url=http://www.gesetze-im-internet.de/stvollzg/__2.html | title = § 2 Strafvollzugsgesetz | publisher = Bundesministerium der Justiz |language=de accessdate|access-date=26. 3. 2011| language = de}}</ref> Осим ситних злочина, које се суде пред једним професионалним судијом, и озбиљних политичких злочина, све оптужбе се суде пред мјешовитим судовима на којима судије поротници сједе поред професионалних судија.{{sfn|Jehle|2009|p=23}}<ref>{{citeCite journal |last=Casper |first=Gerhard |last2=Zeisel |first2=Hans |year=1972 |title=Lay Judges in the German Criminal Courts| page = 141| first = Gerhard| last=Casper| first2 = Hans| last2=Zeisel| journal = Journal of Legal Studies | volume =1 1| issue=1 |page=141 1|yeardoi=197210.1086/467481 | jstor =724014 724014|ref=harv| doi = 10.1086/467481}}</ref> Многа фундаментална питања административног права остају у надлежности држава.

Њемачка има ниску стопу убистава, са 0,9 убистава на 100.000 људи у 2014. години.<ref>{{citeCite web |url=http://data.worldbank.org/indicator/VC.IHR.PSRC.P5?locations=DE| |title = Intentional homicides (per 100,000 people) – Data| publisher = }}</ref>

Њемачку чини шеснаест савезних држава.<ref>{{citeCite web |url=http://www.bundesrat.de/EN/organisation-en/laender-en/laender-en-node.html;jsessionid=0D0642574A8D5BAF5A6C98FA356854CE.2_cid391| |title = The Federal States | publisher = [[Бундесрат|Bundesrat of Germany]]| accessdate|access-date=6. 5. 2015}}</ref> Свака држава има свој државни устав и велику аутономију у односу на своју унутрашњу организацију.<ref>{{citeCite web |url=http://www.landtag.nrw.de/portal/WWW/GB_I/I.7/Europa/Wissenswertes/English_information/North_Rhine_Westphalia_Constitution_revised.jsp | title = Example for state constitution: "Constitution of the Land of North Rhine-Westphalia" | publisher = Landtag (state assembly) of North Rhine-Westphalia| accessdate=17. 7. 2011| archiveurl archive-url= https://web.archive.org/web/20130117011619/http://www.landtag.nrw.de/portal/WWW/GB_I/I.7/Europa/Wissenswertes/English_information/North_Rhine_Westphalia_Constitution_revised.jsp| archivedate|archive-date=17. 1. 2013 |access-date=17. 7. 2011}}</ref> Двије државе су градови-државе које чине само један град: Берлин и Хамбург. Држава Бремен се састоји од два града које раздваја држава Доња Саксонија: Бремен и [[Бремерхафен]]. Због разлике у површини и броју становника подјеле држава се разликују. За регионалне административне сврхе пет држава, и то Баден-Витемберг, Баварска, Хесен, Сјеверна Рајна-Вестфалија и Саксонија, састоје се од укупно 22 владина округа. Од 2013. године Њемачка је подијељена на 402 округа на општинском нивоу; они се састоје од 295 руралних округа и 107 урбаних округа.<ref>{{citeCite web |url=https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/LaenderRegionen/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Aktuell/04Kreise.xls;jsessionid=611904454C9287BBBD47BE5D6103CAC1.cae2?__blob=publicationFile | title = Kreisfreie Städte und Landkreise nach Fläche und Bevölkerung auf Grundlage des ZENSUS 2011 und Bevölkerungsdichte – Gebietsstand 31.12.2013| format = XLS|year=2014 | publisher = Statistisches Bundesamt Deutschland| |language=de |format=XLS de| accessdateaccess-date=2. 2. 2015}}</ref>

! style="width:140px;"|Држава !! style="width:85px;"|Гл.{{nbsp}}град !! style="width:85px;"|Површина (km²)!! style="width:85px;"|Становништво <ref>{{citeCite web |url=http://www.statistik-portal.de/Statistik-Portal/de_jb01_jahrtab1.asp | title = Gebiet und Bevölkerung – Fläche und Bevölkerung |year=2015 | publisher = Statistisches Bundesamt und statistische Landesämter| accessdate=3. 8. 2017| language =de de| archive-url = https://web.archive.org/web/20170706204449/http://www.statistik-portal.de/Statistik-Portal/de_jb01_jahrtab1.asp#| |archive-date=6. 7. 2017| |dead-url =yes yes| df access-date=3. 8. 2017}}</ref> !! style="width:100px;"|Номинални{{nbsp}}БДП у милијардима € (2015)<ref name="auto">{{citeCite web |url=http://www.vgrdl.de/VGRdL/tbls/tab.jsp?lang=en-GB&rev=RV2014&tbl=tab01 | title = Gross domestic product – at current prices – 1991 to 2015 |date=5. 11. 2016 | publisher = Statistische Ämter des Bundes und der Länder |language=en accessdate|access-date=6. 7. 2016| language = en}}</ref> !! style="width:100px;"|Номинални{{nbsp}}БДП по главни ст. у € (2015)<ref name="auto" /> !! Номинални{{nbsp}}БДП по главни ст. у $ (2015)<ref>{{citeCite web |url=http://www.usforex.com/forex-tools/historical-rate-tools/yearly-average-rates |title=Historical Exchange Rates Tool & Forex History Data – OFX |archive-url=https://web.archive.org/web/20120321221451/http://www.usforex.com/forex-tools/historical-rate-tools/yearly-average-rates|dead-url=yes |archive-date=21. 3. 2012| title = Historical Exchange Rates Tool & Forex History Data – OFX| publisher dead-url= yes}}</ref>

Њемачка има дипломатску мрежу од 227 дипломатских мисија широм свијета<ref>{{citeCite web |url=http://www.auswaertiges-amt.de/EN/AAmt/Auslandsvertretungen/Uebersicht_node.html | title = The German Missions Abroad | publisher = German Federal Foreign Office| accessdate|access-date=7. 5. 2015}}</ref> и одржава дипломатске везе с више од 190 земаља.<ref>{{citeCite web |url=http://www.auswaertiges-amt.de/EN/AAmt/Auslandsvertretungen/Botschaften_node.html | title = The Embassies | publisher = German Federal Foreign Office| accessdate|access-date=18. 7. 2012}}</ref> Од 2011. године, Њемачка је била највећи приложник буџету Европске уније (око 20%)<ref>{{citeCite web |url=http://ec.europa.eu/budget/figures/2011/2011_en.cfm | title = The EU budget 2011 in figures | publisher = [[Европска комисија|European Commission]]| accessdate|access-date=6. 5. 2011}}</ref> и трећи највећи приложник буџету Организације уједињених нација (око 8%).<ref>{{citeCite web |url=https://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=ST/ADM/SER.B/824 | title = United Nations regular budget for the year 2011 | publisher = UN Committee on Contributions| accessdate=6. 5. 2011| deadurl archive-url= yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110623054849/http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=ST%2FADM%2FSER.B%2F824| archivedate|archive-date=23. 6. 2011 |dead-url=yes |access-date=6. 5. 2011 |df=dmy}}</ref> Њемачка је држава чланица [[НАТО|Организације Сјеверноатлантског споразума]], [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за економску сарадњу и развој]], [[Г8|Групе 8]], [[Г20 индустријски развијених земаља|Групе 20]], [[Светска банка|Свјетске банке]] и [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]]. Одиграла је утицајну улогу у Европској унији од њеног оснивања и одржава снажан савез с Француском и свим сусједним државама од 1990. године. Њемачка промовише стварање јединственог европског политичког, економског и сигурносног апарата.<ref>{{citeCite web |url=http://www.ambafrance-uk.org/Declaration-by-the-Franco-German,4519.html| |title = Declaration by the Franco-German Defence and Security Council| publisher = French Embassy UK|date=13. 5. 2004| accessdate|publisher=19.French 3.Embassy UK 2011| archiveurl archive-url= https://web.archive.org/web/20140327015942/http://www.ambafrance-uk.org/Declaration-by-the-Franco-German%2C4519.html| archivedate|archive-date=27. 3. 2014 |dead-url=yes deadurl |access-date=19. yes3. 2011}}</ref><ref>{{citeCite news|last=Freed| first = John C.| url = https://www.nytimes.com/2008/04/04/world/europe/04iht-poll.4.11666423.html | title = The leader of Europe? Answers an ocean apart |last=Freed newspaper |first=John The New YorkC. Times|date=4. 4. 2008 |work=The accessdateNew York Times |access-date=28. 3. 2011}}</ref>

Развојна политика Њемачке је независна област спољне политике. Формулише је Савезно министарство за сарадњу и развој, које спроводи организација за имплементацију. Њемачка влада сматра развојну политику заједничком одговорношћу међународне заједнице.<ref>{{citeCite web |url=http://www.bmz.de/en/index.html| |title = Aims of German development policy |date=10. publisher4. =2008 |publisher=Federal Ministry for Economic Cooperation and Development |access-date=10. 4. 2008| accessdate=26. 3. 2011}}</ref> Била је највећи донор помоћи 2009. године, послије Сједињених Држава и Француске.<ref>{{citeCite web |url=http://www.oecd.org/dataoecd/17/9/44981892.pdf| |title = Net Official Development Assistance 2009 | publisher = OECD| accessdate=26. 3. 2011| deadurl archive-url= yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110426173037/https://www.oecd.org/dataoecd/17/9/44981892.pdf| archivedate|archive-date=26. 4. 2011 |dead-url=yes |access-date=26. 3. 2011 |df=dmy}}</ref><ref>{{citeCite news |url=http://www.bundesregierung.de/ContentArchiv/EN/Archiv17/Reden/2010/2010-09-21-merkel-mdg-gipfel.html | title = Speech by Chancellor Angela Merkel to the United Nations General Assembly| work = Die Bundesregierung|date=21. 9. 2010 |work=Die accessdateBundesregierung |access-date=18. 3. 2011}}</ref>

Године 1999, Влада канцелара [[Герхард Шредер|Герхарда Шредера]] дефинисала је нову основу за њемачку спољну политику учествујући у одлукама Натоа везаним за [[Рат на Косову и Метохији]] и слањем њемачких снага у борбу први пут од 1945. године.<ref>{{citeCite news |url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,1741310,00.html| |title = Germany's New Face Abroad |date=14. work10. 2005 |work= [[Дојче веле|Deutsche Welle]] |access-date=14. 10. 2005| accessdate=26. 3. 2011}}</ref> Владе Њемачке и Сједињених Држава блиски су политички савезници.<ref name="state">{{citeCite web |url=https://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/3997.htm| |title=Germany |date=10. 11. 2010 Germany| publisher = U.S. Department of State |access-date=10. 11. 2010| accessdate=26. 3. 2011}}</ref> Културне везе и економски интереси створили су чврсту везу између двије земље, што је резултовало [[Атлантизам|атлантизмом]].<ref>{{citeCite web |url=http://germany.usembassy.gov/germany/img/assets/9336/econ_factsheet_may2006.pdf | title = U.S.-German Economic Relations Factsheet |year=2006 |publisher = U.S. Embassy in Berlin|year=2006| accessdate=26. 3. 2011| deadurl archive-url= yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110511123309/http://germany.usembassy.gov/germany/img/assets/9336/econ_factsheet_may2006.pdf| archivedate|archive-date=11. 5. 2011 |dead-url=yes |access-date=26. 3. 2011}}</ref>

Њемачке оружане снаге, Бундесвер, састоје се од војске (копнена војска и специјалне снаге), морнарице, ваздушних снага, медицинско-санитарне службе и службе за заједничку подршку. У апсолутном смислу, расходи њемачких оружаних снага су 9. највиши на свијету.<ref>{{citeCite web |url=http://www.sipri.org/research/armaments/milex/resultoutput/milex_15/the-15-countries-with-the-highest-military-expenditure-in-2011-table/view | title = The 15 countries with the highest military expenditure in 2011| accessdate=7. 4. 2012|year=2011 | publisher = Stockholm International Peace Research Institute| deadurl = yes| archiveurl archive-url= https://web.archive.org/web/20120501075718/http://www.sipri.org/research/armaments/milex/resultoutput/milex_15/the-15-countries-with-the-highest-military-expenditure-in-2011-table/view| archivedate|archive-date=1. 5. 2012 |dead-url=yes |access-date=7. 4. 2012 |df=dmy}}</ref> Године 2015. војни издаци су износили 32,9 милијарди евра, око 1,2% БДП земље, знатно испод НАТО границе од 2%.<ref>{{citeCite web|title=Germany to increase defence spending| work = IHS Jane's 360| url = http://www.janes.com/article/52745/germany-to-increase-defence-spending |title=Germany to increase defence spending |website=IHS Jane's 360 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150705180905/http://www.janes.com/article/52745/germany-to-increase-defence-spending|dead-url=yes |archive-date=5. 7. 2015 |dead-url=yes accessdate|access-date=20. 1. 2016}}</ref>

Од децембра 2015. године Бундесвер запошљава око 178.000 припадника, укључујући 9.500 волонтера.<ref>{{citeCite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/DcmxDYAwDATAWVgg7unYAugc8kSWI4OMIesTXXm002D8SeWQy7jRStshc-4p94L0hENCnXEGUvXXSuMKG8FwBd26TD9uIZiT/ | title = Die Stärke der Streitkräfte| accessdate=2. 1. 2016|date=10. 12. 2015 | publisher = [[Бундесвер|Bundeswehr]] | language=de |access-date=2. de1. 2016}}</ref> Резервисти су на располагању оружаним снагама и учествују у одбрамбеним вјежбама и распоређују се у иностранству.<ref>{{citeCite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/04_SB8K8xLLM9MSSzPy8xBz9CP3I5EyrpHK9pPKUVL3ikqLUzJLsosTUtJJUvbzU0vTU4pLEnJLSvHRUuYKcxDygoH5BtqMiAMTJdF8!/ | title = Ausblick: Die Bundeswehr der Zukunft |publisher=Bundeswehr accessdate|language=de |access-date=5. 6. 2011| publisher = Bundeswehr| language = de}}</ref> Од 2001. године жене могу служити на свим положајима, без ограничења.<ref>{{citeCite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/FcwxEoUgDAXAE0l6O0_x1YZ5QMSMEp2In-urs_3STC_FXzKqHIqdRpqi9KG50BK7qxpL3Qy8VHbZbk07MqtbDDerF_WJzYdGv286DbmAJj26iLgynaUMD6qutPs!/ | title = Frauen in der Bundeswehr| accessdate=14. 4. 2011| publisher = [[Бундесвер|Bundeswehr]]| |language=de |access-date=14. de4. 2011}}</ref> Око 19.000 жена војника је активно на дужности. Према [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања|Стокхолском међународном институту за мировна истраживања]], Њемачка је била четврта највећа извозница великог оружја на свијету 2014. године.<ref>{{citeCite web|title=Trends in International Arms Transfer, 2014| url = http://books.sipri.org/product_info?c_product_id=495 |title=Trends in International Arms Transfer, 2014 |website = www.sipri.org | publisher = Stockholm International Peace Research Institute| accessdate=18. 3. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150319023856/http://books.sipri.org/product_info?c_product_id=495 |archive-date=19. 3. 2015 |dead-url=yes |access-date=18. 3. 2015}}</ref>

У миру, Бундесвером командује министар одбране. У [[Стање одбране (Њемачка)|стању одбране]], Канцелар би постао врховни командант Бундесвера.<ref>{{citeCite web |url=http://www.gesetze-im-internet.de/bundesrecht/gg/gesamt.pdf | title = Grundgesetz für die Bundesrepublik Deutschland, Artikel 65a,87,115b | publisher = Bundesministerium der Justiz |language=de accessdate|access-date=19. 3. 2011| language = de}}</ref>

Улога Бундесвера описана је у њемачком уставу само као одбрамбена. Међутим, након одлуке Савезног уставног суда 1994. године термин „одбрана” дефинисан је не само као заштита граница Њемачке, већ и као кризну ситуацију и спрјечавање сукоба или шире као заштита безбједности Њемачке било гдје на свијету. Од јануара 2016. године, њемачке оружане снаге имале су око 2.370 војника стационираних у иностранству као дио међународних мировних снага, укључујући око 850 војника Натовим [[Међународне снаге за безбедносну помоћ|Међународним снагама за безбиједносну помоћ]] у Авганистану и Узбекистану, 670 војника на Косову и Метохији и 120 војника у [[Привремене снаге ОУН у Либану|Привременим снагама ОУН]] у Либану.<ref>{{citeCite web |url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/einsaetze/einsatzzahlen?yw_contentURL=/C1256EF4002AED30/W264VFT2439INFODE/content.jsp | title = Einsatzzahlen{{nbsp}}– Die Stärke der deutschen Einsatzkontingente| accessdate=11. 1. 2015| publisher = [[Бундесвер|Bundeswehr]]| |language=de |access-date=11. de1. 2015}}</ref>

Све до 2011, служење војног рока је било обавезно за све мушкарце старије од 18 година, а регрути су служили шестомјесечну обуку; они коју су се позивали на приговор савјести могли су изабрати цивилну службу исте дужине или шестогодишње волонтирање у хитним службама попут ватрогасне службе или Црвеног крста. Године 2011. служење војног рока је обустављено и замијењено је добровољном службом.<ref>{{citeCite news|last=Connolly| first = Kate| title = Germany to abolish compulsory military service| url = https://www.theguardian.com/world/2010/nov/22/germany-abolish-compulsory-military-service |title=Germany newspaperto =abolish Thecompulsory Guardianmilitary service |last=Connolly |first=Kate |date=22. 11. 2010 |work=The accessdateGuardian |access-date=7. 4. 2011}}</ref><ref>{{citeCite news |lasturl=Pidd|https://www.theguardian.com/world/2011/mar/16/conscription-germany-army first = Helen| title = Marching orders for conscription in Germany, but what will take its place? | url last=Pidd https://www.theguardian.com/world/2011/mar/16/conscription-germany-army| newspaper first=Helen The Guardian|date=16. 3. 2011 |work=The accessdateGuardian |access-date=7. 4. 2011}}</ref>

[[Застава Њемачке]] ({{јез-њем|Flagge Deutschlands}}) [[тробојка]] је која се састоји од три једна хоризонталне траке које представљају националне боје Њемачке: [[црна|црну]], [[црвена боја|црвену]] и златну.<ref>{{citeCite web |url=http://www.gesetze-im-internet.de/bundesrecht/flaggano_1996/gesamt.pdf | title = Anordnung über die deutschen Flaggen, dated 13.11.1996 | language = de | format = pdf | accessdateaccess-date=14. 2. 2012 | quote = Die Bundesflagge besteht aus drei gleich breiten Querstreifen, oben schwarz, in der Mitte rot, unten goldfarben [The national flag consists of three horizontal stripes of equal breadth, black at the top, red in the middle, and gold at the bottom]}}</ref> Застава је први пут усвојена као [[национална застава]] Њемачке [[1919]]. године, током постојања краткотрајне [[Вајмарска република|Вајмарске републике]].

[[Песма Немаца|Пјесма Нијемаца]] је национална химна Њемачке од 1922. године. Од краја Другог свјетског рата и пада Трећег рајха, само се трећа строфа сматра националном химном. Строфа почиње са стихом „Јединство и правда и слобода”, који се сматра незваничном крилатицом Њемачке.<ref>{{citeCite book |lasturl=Minahan| first https://books.google.com/books?id=Y85XAAAAYAAJ James| title = The complete guide to national symbols and emblems |yearlast=2009Minahan |first=James |publisher = Greenwood Press |year=2009 |isbn=9780313344985 |location = Santa Barbara, Calif.|isbn = 9780313344985| url = https://books.google.com/books?id=Y85XAAAAYAAJ}}</ref>

[[Датотека:2015 Mercedes-Benz S63 AMG Coupé, front left (US).jpg|мини|[[Мерцедес-Бенц класе С (C217)|Мерцедес-Бенц S63 AMG]] 2015. године. Њемачка има велику [[Аутомобилска индустрија у Њемачкој|аутомобилску индустрију]] и трећи је извозник добара на свијету<ref name="auto1">{{citeCite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2078rank.html | title = Country Comparison: Exports | work website= The World Factbook | publisher = [[Централна обавештајна агенција|Central Intelligence Agency]]| accessdate|access-date=10. 11. 2012}}</ref>]]

Њемачка има [[социјална тржишна привреда|социјалну тржишну привреду]] с веома квалификованом радном снагом, великим капиталом, ниским нивоом корупције<ref>{{citeCite web |url=http://archive.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2009/cpi_2009_table | title = CPI 2009 table | publisher = Transparency International| accessdate=15. 5. 2012| deadurl archive-url= yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120511052011/http://archive.transparency.org/policy_research/surveys_indices/cpi/2009/cpi_2009_table| archivedate|archive-date=11. 5. 2012 |dead-url=yes |access-date=15. 5. 2012}}</ref> и високим степеном иновација.<ref>{{citeCite web |url=http://www.bcg.com/documents/file15445.pdf | title = The Innovation Imperative in Manufacturing: How the United States Can Restore Its Edge |year=2009 |publisher=Boston accessdateConsulting Group |access-date=19. 3. 2011| publisher = Boston Consulting Group}}</ref> Трећа на свијету по количини извезене робе и има највећу националну привреду у Европи која је четврта на свијету по номиналном БДП<ref>{{cite web|url=http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP.pdf| work = The World Bank: World Development Indicators database| title = Gross domestic product (2009)|date=27. 9. 2010| publisher = World Bank| accessdate=1. 1. 2011}}<br />[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2195.html Field listing{{nbsp}}– GDP (official exchange rate)]</ref> и педесет прва по ПКМ.<ref>{{cite web|url=http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP_PPP.pdf| work = The World Bank: World Development Indicators database| title = Gross domestic product (2009)|date=27. 9. 2010| publisher = World Bank| accessdate=5. 10. 2010}}<br />[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2001rank.html Field listing{{nbsp}}– GDP (PPP exchange rate)]</ref>

[[Терцијални сектор привреде|Сервисни сектор]] доприноси са око 71% укупног БДП (укључујући [[информациона технологија|информационе технологије]]), индустрија са 28% и пољопривреда са 1%.<ref name="CIA" /> Стопа незапослености према подацима Еуростата у јануару 2015. године износила је 4,7%, што је најнижа стопа међу свим државама чланицама Европске уније.<ref name="Eurostat">{{citeCite web|title=Eurostat: Euro area unemployment rate at 11.2%| url = http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/6664116/3-02032015-AP-EN.pdf/28d48055-3894-492d-a952-005097600ee0 |title=Eurostat: websiteEuro =area unemployment rate at 11.2% |website=ec.europa.eu| accessdate|access-date=14. 8. 2017}}</ref> Њемачка има најнижу стопу незапослених младих међу свим државама чланицама Европске уније која износи 7,1%.<ref name="Eurostat" /> Према [[Организација за економску сарадњу и развој|Организацији за економску сарадњу и развој]] Њемачка има једну од највиших радних продуктивности на свијету.<ref>{{citeCite web|title=Labour productivity levels in the total economy| url = http://stats.oecd.org/Index.aspx?DatasetCode=LEVEL |title=Labour publisherproductivity =levels in the total economy OECD|publisher=OECD accessdate|access-date=12. 12. 2014}}</ref>

Њемачка је дио [[Европско јединствено тржиште|Европског јединственог тржишта]] које чини више од 508 милиона потрошача. Неколико домаћих комерцијалних политика одређује се споразумима између чланица Европске уније и законодавством ЕУ. Њемачка је увела заједничку европску валуту, евро 2002. године.<ref name="euroc">{{citeCite news|title=Germans Say Goodbye to the Mark, a Symbol of Strength and Unity| newspaper = The New York Times| accessdate=18. 3. 2011| url = https://www.nytimes.com/2002/01/01/world/germans-say-goodbye-to-the-mark-a-symbol-of-strength-and-unity.html |title=Germans firstSay Goodbye to the Mark, a Symbol of Strength and Unity |last=Andrews |first=Edmund L.| last=Andrews|date=1. 1. 2002 |work=The New York Times |access-date=18. 3. 2011}}</ref><ref>{{citeCite news |title=On Jan.{{nbsp}}1, out of many arises one Euro | newspaper last=Taylor St.Martin Petersburg Times| first = Susan| last=Taylor Martin|date=28. 12. 1998 |work=St. pagePetersburg =Times |page=National, 1.A}}</ref> Чланица је Еврозоне коју представља око 338 милиона грађана. Монетарну политику Еврозоне поставља Европска централна банка, са сједиштем у Франкфурту на Мајни, финансијском средишту континенталне Европе.

Као дом савремених аутомобила, аутомобилска индустрија у Њемачкој сматра се једном од најконкурентнијих и иновативнијих на свијету<ref>{{citeCite web|title=Germany – The World’s Automotive Hub of Innovation| url = http://www.gtai.de/GTAI/Navigation/EN/Invest/Industries/Mobility/automotive.html |title=Germany – The World’s Automotive Hub of Innovation |website = Germany Trade and Invest |language=en accessdate|access-date=14. 8. 2017| language = en}}</ref> и четврта је највећа по производњи.<ref>{{citeCite web |url=http://oica.net/category/production-statistics/ | title = Production Statistics – OICA | work website= oica.net| accessdate|access-date=9. 11. 2017}}</ref> Десет највећих извозних добара Њемачке су возила, стројеви, хемикалије, електрични производи, електрична опрема, фармацеутски производи, транспортна опрема, основни метали, прехрамбени производи и гума и пластика.<ref name="Destatis">{{citeCite web |url=http://www.destatis.de/EN/FactsFigures/NationalEconomyEnvironment/ForeignTrade/_Graphic/TradingGoods.png?__blob=poster| |title = CIA Factbook| accessdate|access-date=23. 3. 2015}}</ref> Њемачка је трећи по величини [[Индустрија оружја|извозник оружја]] на свијету.<ref>{{citeCite news|date=13. 6. 2016| url = http://www.politico.eu/article/germany-is-the-worlds-third-biggest-weapons-exporter/ | title = Germany is the world's third biggest weapons exporter |date=13. newspaper6. =2016 |work=Politico}}</ref>

Од 500 највећих свјетских предузећа које се котирају на берзи {{јез|en|[[Fortune Global 500]]}} на основу прихода у 2014. године, са сједиштем у Њемачкој налази се 28 предузећа. Тридесет предузећа са сједиштем у Њемачкој налази се на {{јез|de|[[DAX]]}}, њемачком берзовном индексу. Познати међународни брендови су [[BMW]], [[Мерцедес-Бенц]], [[Ауди]], [[Порше]], [[Фолксваген]], [[SAP SE]], [[Сименс (предузеће)|Сименс]], [[Алијанц]], [[Адидас]], [[Њемачке жељезнице]], [[Дојче банк]] и [[Роберт Бош]].<ref>{{citeCite web |url=http://bestglobalbrands.com/2014/ranking/ | title = Best Global Brands – 2014 Rankings | publisher = Interbrand| accessdate=26. 3. 2015| archiveurl archive-url= https://web.archive.org/web/20150315012352/http://bestglobalbrands.com/2014/ranking/ | archivedatearchive-date=15. 3. 2015 |dead-url=no deadurl |access-date=26. no3. 2015}}</ref>

Њемачка је позната по великом броју специјализованих малих и средњих предузећа, што је познато као {{јез|de|[[Mittelstand]]}} модел. Око 1.000 ових предузећа су водећа на глобалном тржишту у свом елементу и означени су као [[скривени шампиони]].<ref>{{citeCite news|last=Gavin| first = Mike|date=23. 9. 2010| url = http://www.businessweek.com/news/2010-09-23/germany-has-1-000-market-leading-companies-manager-magazin-says.html | title = Germany Has 1,000 Market-Leading Companies, Manager-Magazin Says |last=Gavin newspaper|first=Mike |date=23. Businessweek9. 2010 |work=Businessweek accessdate|access-date=27. 3. 2011| archiveurl |archive-url= https://web.archive.org/web/20110430195209/http://www.businessweek.com/news/2010-09-23/germany-has-1-000-market-leading-companies-manager-magazin-says.html| archivedate|archive-date=30. 4. 2011}}</ref> Берлин се развио успјешно у космополитско средиште за [[Старт-ап предузеће|старт-ап предузећа]] и постао водеће мјесто за фирме у Европској унији које се финансирају из предузетничког капитала.<ref>{{citeCite web|last=Frost| first = Simon| title = Berlin outranks London in start-up investment| url = http://www.euractiv.com/sections/innovation-industry/berlin-outranks-london-start-investment-317140 |title=Berlin websiteoutranks London in start-up investment |last=Frost |first=Simon |website=euractiv.com| accessdate|access-date=28. 10. 2015}}</ref>

Списак највећих њемачких предузећа по приходима 2015. године:<ref>{{citeCite news |url=http://beta.fortune.com/global500/list/filtered?hqcountry=Germany | title = Global 500{{nbsp}}– Germany | magazine work=Fortune Fortune| accessdateaccess-date=28. 3. 2017}}</ref>

Са средишњим положајем у Европи, Њемачка је саобраћајно чвориште континента.<ref>{{citeCite web |url=http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf |title=Assessment of strategic plans and policy measures on Investment and Maintenance in Transport Infrastructure |year=2012 url|publisher=International Transport Forum |format=PDF http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf|archive-url=https://www.webcitation.org/6XESdJ2Db?url=http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf|dead-url=yes |archive-date=23. 3. 2015| format = PDF| publisher dead-url=yes International Transport Forum|year=2012| accessdateaccess-date=15. 3. 2014}}</ref> Као сусједи у западној Европи, њемачка мрежа путева је међу најгушћим на свијету.<ref>{{citeCite web |url=http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc | title = Road density (km of road per 100 sq. km of land area) |year=2014 | publisher = World Bank| accessdate=7. 7. 2014| archiveurl archive-url= https://web.archive.org/web/20150101011332/http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc| archivedate|archive-date=1. 1. 2015 |dead-url=yes deadurl |access-date=7. yes7. 2014}}</ref> Ауто-путеви се рангирају као трећи најдужи на свијету и познати су по недостатку општег ограничења брзине.<ref>{{citeCite press release |title=Autobahn-Temporegelung |publisher=ADAC |url=http://www.presse.adac.de/standpunkte/Verkehr/Autobahn_Temporegelung.asp?active1=tcm:11-18784-4| title = Autobahn-Temporegelung| publisher language=de ADAC|year=2010| accessdateaccess-date=19. 3. 2011 | language year= de2010}}</ref>

Њемачка има полицентричну мрежу [[Воз велике брзине|возова велике брзине]]. [[Интерсити експрес]] Њемачких жељезница користи се у великим њемачким градовима, као и за путовања у сусједне земље брзином већом од 300{{nbsp}}km/h.<ref>{{citeCite web |url=http://www.db.de/site/bahn/de/unternehmen/investor__relations/finanzberichte/geschaeftsbericht/geschaeftsbericht__2006.html |title=Geschäftsbericht archiveurl2006 |publisher=[[Немачке железнице|Deutsche Bahn]] |language=de |archive-url=https://web.archive.org/web/20070809140315/http://www.db.de/site/bahn/de/unternehmen/investor__relations/finanzberichte/geschaeftsbericht/geschaeftsbericht__2006.html | archivedatearchive-date=9. 8. 2007| title = Geschäftsbericht 2006| publisher = [[Немачке железнице|Deutsche Bahn]]| accessdateaccess-date=27. 3. 2011| language = de}}</ref> Њемачке жељезнице примају субвензије, са 17,0 милијарди евра у 2014. години.<ref>{{citeCite web|title=German Railway Financing| url = https://www.deutschebahn.com/file/de/2192370/2RLvPOzueXgX19CucGFn4Wofp5E/2267530/data/finanz_eisenbahn_dtl.pdf |title=German Railway Financing |page=2 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160310165357/https://www.deutschebahn.com/file/de/2192370/2RLvPOzueXgX19CucGFn4Wofp5E/2267530/data/finanz_eisenbahn_dtl.pdf|dead-url=yes |archive-date=10. 3. 2016 | page dead-url= 2yes}}</ref>

Највећи њемачки аеродроми су у [[Аеродром Франкфурт на Мајни|Франкфуртски]] и [[Минхенски аеродром]], оба чвориште [[Луфтханза]], док су чворишта [[Ер Берлин]]а [[Берлински Тегел аеродром|Берлински Тегел]] и [[Дизелдорфски аеродром]]. Остали већи аеродроми су [[Берлински Шинефелд аеродром|Берлински Шинефелд]], [[Хамбуршки аеродром|Хамбург]], [[Аеродром Келн Бон|Келн/Бон]] и [[Аеродром Лајпциг ХалеЛајпциг/Хале]].<ref>{{citeCite web |url=http://www.aircraft-charter-world.com/airports/europe/germany.htm | title = Airports in Germany | publisher = Air Broker Center International | accessdateaccess-date=16. 4. 2011}}</ref> [[Хамбуршка лука]] је међу двадесет највећих контејнерских лука на свијету.<ref>{{citeCite web |url=http://www.hafen-hamburg.de/en/statistics/toptwenty | title = Top World Container Ports | publisher = Port of Hamburg | accessdateaccess-date=6. 5. 2015}}</ref>

Године 2008, Њемачка је била шести највећи корисник енергије на свијету,<ref>{{citeCite web |url=http://www.eia.gov/countries/country-data.cfm?fips=GM | title = Overview/Data: Germany |date=30. 6. 2010 | publisher = U.S. Energy Information Administration| accessdate|access-date=19. 4. 2011}}</ref> од чега је 60% енергије увезено.<ref>{{citeCite web|title=Energy imports, net (% of energy use)| url = http://data.worldbank.org/indicator/EG.IMP.CONS.ZS |title=Energy imports, net (% of energy use) |publisher = The World Bank Group| accessdate|access-date=1. 4. 2011}}</ref> Енергетски извори 2014. године су били: нафта (35,0%), угаљ, укључујући лигнит (24,6%), земни гас (20,5%), нуклеарни (8,1%), хидро-електрични и обновљиви извори (11,1%).<ref>{{citeCite web|last=Ziesing| first = Hans-Joachim| title = Energieverbrauch in Deutschland im Jahr 2014| url = http://www.ag-energiebilanzen.de/index.php?article_id=29&fileName=ageb_jahresbericht2014.pdf |title=Energieverbrauch publisherin Deutschland im Jahr 2014 |last=Ziesing |first=Hans-Joachim |publisher=AG Energiebilanzen |page=4 |language = de| accessdate|access-date=10. 3. 2015| page = 4}}</ref> Влада и [[индустрија нуклеарне енергије]] сложиле су се да ће се све [[нуклеарна електрана|нуклеарне електране]] до краја љета 2021. године затворити.<ref>{{citeCite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/4295389.stm | title = Germany split over green energy| work = BBC News|date=25. 2. 2005 |work=BBC accessdateNews |access-date=27. 3. 2011}}</ref> Такође се примјењује уштеда енергије, [[зелена технологија]], активности смањења емисије<ref>{{citeCite news |url=http://articles.timesofindia.indiatimes.com/2008-06-21/pollution/27752791_1_energy-security-global-energy-germany| |title = Germany greenest country in the world |date=21. newspaper6. 2008 |work= The Times of India |access-date=21. 6. 2008| accessdate=26. 3. 2011}}</ref> и за циљ има испуњавање захтјева за електричном енергијом у земљи користећи 40% [[обновљиви извори|обновљивих извора]] до 2020. године. Њемачка је посвећена испуњењу [[Протокол из Кјота|Протоколу из Кјота]] и неколико других уговора о промовисању биодиверзитета, стандардне ниске емисије, [[Управљање воденим ресурсима|управљања водама]] и [[Комерцијализација обновљивих извора енергије|комерцијализацији обновљивих извора енергије]].<ref>{{citeCite press release|url=http://www.umweltbundesamt.de/presse/presseinformationen/deutschland-erfuellte-2008-seine | title = Deutschland erfüllte 2008 seine Klimaschutzverpflichtung nach dem Kyoto-Protokoll| publisher = Umweltbundesamt|date=1. 2. 2010 |publisher=Umweltbundesamt accessdate|url=8http://www. 5umweltbundesamt.de/presse/presseinformationen/deutschland-erfuellte-2008-seine 2015| language = de |access-date=8. deadurl5. 2015 |dead-url= yes | archiveurl archive-url= https://web.archive.org/web/20150518073016/http://www.umweltbundesamt.de/presse/presseinformationen/deutschland-erfuellte-2008-seine| archivedate|archive-date=18. 5. 2015}}</ref> Стопа рециклаже у домаћинствима у земљи је међу највишим на свијету — око 65%.<ref>{{citeCite news|last=Brown| first = Eliot| title = Germans Have a Burning Need for More Garbage| url = https://www.wsj.com/articles/germans-have-a-burning-need-for-more-garbage-1445306936?tesla=y |title=Germans newspaperHave a Burning Need for More Garbage |last=Brown |first=Eliot |work=Wall Street Journal| accessdate|access-date=9. 11. 2015| |issn = 0099-9660}}</ref> Ипак, укупне емисије стаклене баште у земљи највеће су у ЕУ према подацима из 2010.<ref>{{citeCite web |url=http://cdiac.ornl.gov/trends/emis/prelim_2009_2010_estimates.html | title = Record High 2010 Global Carbon Dioxide Emissions from Fossil-Fuel Combustion and Cement Manufacture Posted on CDIAC Site| |publisher = Carbon Dioxide Information Analysis Center| accessdate|access-date=15. 5. 2012}}</ref> [[Енергетска транзиција у Њемачкој|Њемачка енергетска транзиција]] је препознатљив потез ка одрживој економији путем енергетске ефикасности и обновљиве енергије.{{sfn|Langfristszenarien und Strategien|29. 3. 2012|p=}}

Њемачка је глобални лидер у науци и технологији, јер су њена достигнућа у области науке и технологије значајна. Напори [[истраживање и развој|истраживања и развоја]] чине саставни дио привреде.<ref>{{citeCite web|publisher=Federal Ministry of Education and Research| url = http://www.bmbf.de/pub/Federal_Report_on_Research_and_Innovation_2014.pdf |title=Federal Report on Research and Innovation 2014 |year=2014 |publisher=Federal Ministry of Education and Research |format=PDF |archive-url=http://arquivo.pt/wayback/20160514110947/http://www.bmbf.de/pub/Federal_Report_on_Research_and_Innovation_2014.pdf|dead-url=yes |archive-date=14. 5. 2016| title = Federal Report on Research and Innovation 2014|yeardead-url=2014|yes format = PDF| accessdateaccess-date=26. 3. 2015}}</ref> [[Нобелова награда|Нобелову награду]] добило је 106 њемачких лауреата.<ref>{{citeCite web |url=http://nobelprize.org/| |title = Nobel Prize | publisher = Nobelprize.org | accessdateaccess-date=27. 3. 2011}}</ref> Њемачка је друга на свијету по броју дипломаца на пољу наука и инжењерства (31%), на првом мјесту је [[Јужна Кореја]].<ref>{{citeCite web |url=http://www.businessinsider.com/most-technological-countries-lag-behind-in-science-2015-12/#7-estonia-26-has-one-of-the-highest-percentages-of-female-stem-graduates-at-41-in-2012-4 | title = These are the 10 smartest countries in the world when it comes to science| publisher = Business Insider|date=4. 12. 2015 |publisher=Business accessdateInsider |access-date=26. 10. 2016}}</ref> На почетку 20. вијека, њемачки лауреати имали су више награда од свих других нација, посебно на пољу науке (физика, хемија и филозофија или медицина).<ref>{{citeCite news |url=http://www.sciencenews.org/view/generic/id/63944/title/Swedish_academy_awards | title = Swedish academy awards| newspaper |work=ScienceNews ScienceNews| accessdateaccess-date=1. 10. 2010}}</ref><ref>National Science Nobel Prize shares 1901–2009 [http://people.idsia.ch/~juergen/sci.html by citizenship at the time of the award] and [http://people.idsia.ch/~juergen/scinat.html by country of birth]. Од {{citeCite web|last=Schmidhuber| first = Jürgen|year=2010| url = http://people.idsia.ch/~juergen/nobelshare.html | title = Evolution of National Nobel Prize Shares in the 20th century |last=Schmidhuber accessdate|first=Jürgen |year=2010 |access-date=27. 3. 2011}}</ref>

Значајни њемачки физичари прије 20. вијека су [[Херман фон Хелмхолц]], [[Јозеф фон Фраунгофер]], [[Габријел Фаренхајт]] и други. [[Алберт Ајнштајн]] је истражио [[Специјална теорија релативности|специјалну]] и [[Општа теорија релативности|општу теорију релативности]] за свјетлост и гравитацију 1905. и 1915. године. Заједно с [[Макс Планк|Максом Планком]], био је инструмент у увођењу квантне механике, у којој су [[Вернер Хајзенберг]] и [[Макс Борн]] касније дали значајан допринос.{{sfn|Roberts|2002|p=1014}} [[Вилхелм Конрад Рендген]] је измислио [[Рендгенски зраци|рендгенске зраке]].<ref>{{citeCite news |url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5984670,00.html| |title = The First Nobel Prize| newspaper = Deutsche Welle|date=8. 9. 2010 |work=Deutsche accessdateWelle |access-date=27. 3. 2011}}</ref> [[Ото Хан]] је био пионир у областима радиохемије и открио је нуклеарну физију, док су [[Фердинанд Кон]] и [[Роберт Кох]] били оснивачи [[микробиологија|микробиологије]]. Бројни [[математичар]]и су рођени у Њемачкој, међу којима су [[Карл Фридрих Гаус]], [[Давид Хилберт]], [[Бернхард Риман]], [[Готфрид Вилхелм Лајбниц]], [[Карл Вајерштрас]], [[Херман Вајл]] и [[Феликс Клајн]].

Њемачка је била дом многих познатих проналазача и инжењера, укључујући [[Ханс Гајгер|Ханса Гајгера]], који је открио [[Гајгер—Милеров бројач|Гајгеров бројач]], и [[Конрад Цузе|Конрада Цузеа]], који је направио први потпуно аутоматизовани дигитални рачунар.<ref>{{citeCite web|last=Bianchi| first = Luigi| title = The Great Electromechanical Computers| url = http://www.yorku.ca/lbianchi/sts3700b/lecture17a.html |title=The publisherGreat Electromechanical Computers |last=Bianchi |first=Luigi |publisher=[[Универзитет Јорк|York University]]| accessdate|access-date=17. 4. 2011}}</ref> Њемачки проналазачи, инжењери и индустријалци као што су гроф [[Фердинанд фон Цепелин]],<ref>{{citeCite web |url=http://www.centennialofflight.gov/essay/Lighter_than_air/zeppelin/LTA8.htm | title = The Zeppelin | publisher = U.S. Centennial of Flight Commission| accessdate=7. 5. 2015| archiveurl archive-url= https://web.archive.org/web/20110501132157/http://www.centennialofflight.gov/essay/Lighter_than_air/zeppelin/LTA8.htm| archivedate|archive-date=1. 5. 2011 |access-date=7. 5. 2015}}</ref> [[Ото Лилијентал]], [[Готлиб Дајмлер]], [[Рудолф Дизел]], [[Хуго Јункерс]] и [[Карл Бенц]], дали су допринос у обликовању савремене технологије за аутомобилски и ваздушни саобраћај. Њемачке институције као што су [[Њемачки центар за авијацију и астронаутику]] највећи су доприносиоци [[Европска свемирска агенција|Европској свемирској агенцији]]. [[Аеросвемирска техника|Аеросвемирски инжењер]] [[Вернер фон Браун]] развио је први свемирску ракету у [[Војни истраживачки центар Пенеминде|Пенеминдеу]], а касније је истакнути члан [[Наса|Насе]] и развио је ракету на Мјесец [[Сатурн V (ракета-носач)|Сатурн V]]. Рад [[Хајнрих Рудолф Херц|Хајнриха Херца]] у домену електромагнетног зрачења био је кључан за развој савремених телекомуникација.<ref>{{citeCite web |url=http://www.itu.int/aboutitu/HistoricalFigures.html| |title = Historical figures in telecommunications| publisher = International Telecommunication Union|date=14. 1. 2004 |publisher=International accessdateTelecommunication Union |access-date=27. 3. 2011}}</ref>

Истраживачке институције у Њемачкој су [[Друштво Макс Планк]], [[Хелмолц удружење њемачких истраживачких центара]] и [[Фраунхофер друштво]]. {{јез|de|[[Wendelstein 7-X]]}} у [[Грајфсвалд]]у објекат је нпр. за истраживање [[енергија нуклеарне фузије|енергије нуклеарне фузије]].<ref>{{citeCite web|title=Preparations for operation of Wendelstein 7-X starting| url = http://phys.org/news/2014-05-wendelstein-x.html |title=Preparations publisherfor operation of Wendelstein 7-X starting |date=13. 5. 2014 |publisher=PhysOrg |access-date=12. quote12. =2014 |quote=Max Planck Institute for Plasma Physics (IPP) in Greifswald in May started the preparations for operation of this the world's largest fusion device of the stellarator type.|date=13. 5. 2014| accessdate=12. 12. 2014}}</ref> [[Награда Готфрид Вилхелм Лајбниц]] додјељује се десет научника и академика сваке године. С највише 2,5 милиона евра по награди, једна је од највећих научних награда на свијету.<ref>{{citeCite web |url=http://www.dfg.de/en/research_funding/scientific_prizes/gw_leibniz_prize.html |title=Gottfried archiveurlWilhelm Leibniz Prize |publisher=DFG |archive-url=https://web.archive.org/web/20080621091621/http://www.dfg.de/en/research_funding/scientific_prizes/gw_leibniz_prize.html | archivedatearchive-date=21. 6. 2008| title = Gottfried Wilhelm Leibniz Prize| publisher = DFG| accessdateaccess-date=27. 3. 2011}}</ref>

Њемачка је седма најпосјећенија земља на свијету,<ref name="april11">{{citeCite journal |date=2011 |title=Interim Update |url=http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf |dead-url=yes |journal=UNWTO World Tourism Barometer |publisher=UNWTO |archive-url=https://web.archive.org/web/20150101005051/http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf|dead-url=yes |archive-date=1. 1. 2015| title = Interim Update| journal = UNWTO World Tourism Barometer| accessdateaccess-date=26. 6. 2011| publisher = UNWTO|date=2011}}</ref> са укупно 407 милиона ноћења током 2012. године.<ref>{{citeCite book |url=http://www.deutschertourismusverband.de/fileadmin/Mediendatenbank/PDFs/Zahlen_Daten_Fakten_2012_aktuell.pdf |title=Zahlen Daten Fakten 2012 |year=2013| publisher = Deutscher Tourismusverband e.V. |year=2013 |location = Berlin| url = http://www.deutschertourismusverband.de/fileadmin/Mediendatenbank/PDFs/Zahlen_Daten_Fakten_2012_aktuell.pdf| language = de}}</ref> Овај број укључује 68,83 милиона ноћења страних посјетилаца. Године 2012, преко 30,4 милиона међународних туриста посјетило је у Њемачку. Берлин је постао трећи најпосјећенији град у Европи.<ref>{{citeCite web |url=http://dtxtq4w60xqpw.cloudfront.net/sites/all/files/pdf/unwto_highlights14_en.pdf | title = Tourism Highlights 2014 edition | publisher = UNWTO| accessdate=26. 3. 2015| deadurl archive-url= yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150214004935/http://dtxtq4w60xqpw.cloudfront.net/sites/all/files/pdf/unwto_highlights14_en.pdf| archivedate|archive-date=14. 2. 2015 |dead-url=yes |access-date=26. 3. 2015 |df=dmy}}</ref> Додатно, више од 30% Нијемаца проведе одмор у својој земљи, с највише посјета савезној држави [[Мекленбург-Западна Померанија]]. Домаћа и међународна путовања и туризам заједно доприносе преко 43,2 милијарде евра њемачком БДП. Укључујући непосредне и индуковане утицаје, индустрија доприноси с преко 4,5% њемачког БДП и даје 2 милиона послова (4,8% укупних радних мјеста).<ref>{{citeCite web |url=http://wttc.org/site_media/uploads/downloads/germany2013_1.pdf | title = 2013 Travel & Tourism Economic Impact Report Germany | publisher = WTTC| accessdate=26. 11. 2013| deadurl archive-url= yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20131203001157/http://wttc.org/site_media/uploads/downloads/germany2013_1.pdf| archivedate|archive-date=3. 12. 2013 |dead-url=yes |access-date=26. 11. 2013 |df=dmy}}</ref>

Најпосјећеније знаменитости у Њемачкој су нпр. [[Нојшванштајн]], [[Келнска катедрала]], [[Рајхстаг]], [[Хофбројхауз]], [[Хајделбершки замак]], [[Цвингер]], [[Берлински телевизијски торањ]] и [[Катедрала у Ахену|Ахенска катедрала]]. [[Европа-парк]] и близини Фрајбурга је по посјећености други европски тематски парк.<ref>{{citeCite web|title=Top Tourist Attractions of Germany| url = http://www.germany.travel/en/towns-cities-culture/top-100/germany-travel-attractions.html |title=Top publisherTourist =Attractions of Germany |publisher=Germany.Travel, official site| accessdate|access-date=12. 12. 2014}}</ref>

[[Датотека:Population of German territories 1800 - 2000.JPG|мини|Развој становништва Њемачке од 1800. до 2000.<ref>{{citeCite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gm.html | title = The World Factbook | work website= cia.gov| accessdate|access-date=9. 11. 2017}}</ref>]]

Са становништвом од 80,2 милиона према попису из 2011,<ref name="File 2013">{{citeCite web|title=Zensus 2011: Bevölkerung am 9. Mai 2011| url = https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/bevoelkerung_zensus2011.pdf?__blob=publicationFile| accessdate|title=15.Zensus 82011: Bevölkerung am 9. 2017|Mai 2011 |language=de |access-date=15. de8. 2017}}</ref> које се повећало на 81,5 милиона 30. јуна 2015.<ref>{{citeCite web |url=https://www.destatis.de/EN/FactsFigures/SocietyState/Population/CurrentPopulation/Tables/Census_SexAndCitizenship.html | title = Population based on the 2011 Census – German Statistical Office ("Destatis") | work website= destatis.de | accessdateaccess-date=9. 11. 2017}}</ref> и најмање 81,9 милиона 31. децембра 2015. године,<ref>{{citeCite web |url=https://www.destatis.de/EN/PressServices/Press/pr/2016/01/PE16_032_12411.html | title = Significant population growth to at least 81.9 million in 2015 – German Statistical Office ("Destatis") | work website= destatis.de| accessdate|access-date=21. 3. 2016}}</ref> Њемачка је најнасељенија земља Европске уније, по броју становника друга у Европи након Русије и шеснаеста најнасељенија земља на свијету.<ref>{{citeCite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2119rank.html?countryName=Lebanon&countryCode=le&regionCode=me&rank=126| |title = Country Comparison :: Population | publisher = CIA | accessdateaccess-date=26. 6. 2011}}</ref> Густина становништва износи 227 становника на квадратном километру. Просјечан животни вијек у Њемачкој траје 80,19 година (за мушкарце 77,93, а за жене 82,58).<ref name="CIA" /> Стопа фертилитета је 1,41 рођено дијете по жени (процјена 2011) или 8,33 рођења на 1.000 становника, што је једна од најнижих на свијету.<ref name="CIA" /> Од седамдесетих година 20. вијека, стопа смртности у Њемачкој превазишла је стопу рађања.<ref>{{citeCite web |url=http://geographyfieldwork.com/DemographicTransition.htm |title=Demographic Transition Model| publisher = Barcelona Field Studies Centre|date=27. 9. 2009 |publisher=Barcelona urlField =Studies Centre http://geographyfieldwork.com/DemographicTransition.htm| accessdateaccess-date=28. 3. 2011}}</ref> Међутим, Њемачка се сусреће с повећаном стопом рађања и стопом миграције од почетка другог десетљећа 21. вијека,<ref>{{citeCite web |url=http://www.thelocal.de/society/20101229-32091.html#.UXUZKEpTv3N | title = Birth rate on the rise in Germany| work |website= The Local | accessdateaccess-date=28. 9. 2014}}</ref> с посебним порастом број добро образованих имиграната.<ref>{{citeCite web |url=http://www.spiegel.de/international/germany/elite-young-immigrants-could-provide-future-stability-for-german-economy-a-885647.html| |title = The New Guest Workers: A German Dream for Crisis Refugees |date=28. 2. 2013 | work website= Spiegel Online | accessdateaccess-date=28. 9. 2014}}</ref><ref>{{citeCite web |url=http://www.dw.de/more-skilled-immigrants-find-work-in-germany/a-16696339 | title = More skilled immigrants find work in Germany | work website= Deutsche Welle | accessdateaccess-date=28. 9. 2014}}</ref>

Четири сразмјерне групе народа сматрају се „националним мањинама”, јер су њихови преци живјели вијековима на простору данашње Њемачке. То су [[Данци у Њемачкој|Данци]] (око 50.000), који живе у најсјевернијој држави Шлезвих-Холнштајну, [[Лужички Срби]] (око 60.000), који живе у региону Лужица који се налази у државама Саксонија и Бранденбург. [[Роми у Њемачкој|Роми]] и [[Синти]] живе у свим савезним државама, док [[Фризи]] живе на западној обали Шлезвиг-Холнштајна и на сјеверозападу Доње Саксоније.<ref>{{citeCite web|date=мај 2010| title = National Minorities in Germany| url = http://www.bmi.bund.de/SharedDocs/Downloads/EN/Broschueren/2010/nat_minderheiten.pdf?__blob=publicationFile |title=National Minorities in Germany |date=мај 2010 |publisher=Federal Ministry of the Interior (Germany) |format=PDF |id=Article number: BMI10010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130421151141/http://www.bmi.bund.de/SharedDocs/Downloads/EN/Broschueren/2010/nat_minderheiten.pdf?__blob=publicationFile|dead-url=yes |archive-date=21. 4. 2013| format = PDF| others dead-url=yes | publisher = Federal Ministry of the Interior (Germany)|pages=|id=Article number: BMI10010| accessdateaccess-date=23. 6. 2014}}</ref>

[[Датотека:Map_foreign_nationals_germany_2016.png|мини|270п|Њемачка је дом другог највећег броја међународних имиграната на свијету<ref name="International Migration 2006">{{citeCite web |url=https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/publications/migrationreport/docs/MigrationReport2015_Highlights.pdf | title = International Migration Report 2015 – Highlights| |publisher = UN Department of Economic and Social Affairs| accessdate|access-date=9. 6. 2016}}</ref>]]

Према подацима из 2016. године, од скоро 82 милиона становника Њемачка 10 милиона нема њемачко држављанство, што чини око 12% становништва земље.<ref>{{citeCite web |url=https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/MigrationIntegration/AuslaendischeBevolkerung/Tabellen/Geschlecht.htm |title=Staat & Gesellschaft - Migration & Integration - Ausländische Bevölkerung nach Geschlecht und ausgewählten Staatsangehörigkeiten - Statistisches Bundesamt (Destatis) | url website= https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/MigrationIntegration/AuslaendischeBevolkerung/Tabellen/Geschlecht.htm | website language=de www.destatis.de| accessdateaccess-date=15. 8. 2017| language = de}}</ref> Већина миграната живи на западу земље, у урбаним средиштима.<ref>{{citeCite web |url=http://www.dw.de/german-population-rises-thanks-to-immigration/a-16525083 | title = German population rises thanks to immigration | work website= Deutsche Welle| accessdate|access-date=28. 9. 2014}}</ref><ref>{{citeCite web |url=https://www.destatis.de/DE/Publikationen/Thematisch/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund2010220107004.pdf | title = Population and employment: Population with migrant background{{nbsp}}– Results of the 2010 microcensus |date=13. 3. 2012| publisher = | accessdateaccess-date=28. 9. 2014}}</ref>

[[Савезна статистичка служба Њемачке|Савезна статистичка служба]] класификује грађане према имигрантској позадини. Односећи се на имигрантску позадину, 21% становника земље или више од 17,1 милиона људи, били су имигранти или дјелимичног имигрантског поријекла према подацима из 2015. године (укључујући особе које су поријеклом или дјелимичним поријеклом од њемачких држављана).<ref>{{citeCite web|title=Bevölkerung mit Migrationshintergrund I {{!}} bpb| url = http://www.bpb.de/nachschlagen/zahlen-und-fakten/soziale-situation-in-deutschland/61646/migrationshintergrund-i |title=Bevölkerung websitemit =Migrationshintergrund I {{!}} bpb |website=www.bpb.de |language=de accessdate|access-date=15. 8. 2017| language = de}}</ref> Године 2010, 29% породица с дјецом млађом од 18. година имају најмање једног родитеља имигрантских коријена.<ref name="destatis.de">{{citeCite web |url=https://www.destatis.de/EN/Publications/STATmagazin/Population/2012_03/2012_03MigrantBackground.html | title = Publikation{{nbsp}}— STATmagazin{{nbsp}}— Population{{nbsp}}— Families with a migrant background: traditional values count{{nbsp}}— Federal Statistical Office (Destatis)| publisher = Destatis.de|date=13. 3. 2012 |publisher=Destatis.de accessdate|access-date=4. 11. 2012}}</ref>

Шездесетих и седамдесетих година 20. вијека, њемачка влада је позивала „гостујуће раднике” ([[Гастарбајтер]]и) да се доселе у Њемачку и запосле у њемачкој индустрији. Многа предузећа су радије задржавала ове раднике у Њемачкој након што су их обучавали, а њемачко имигрантско становништво нагло се повећало.<ref name="File 2013" />

Година 2015, Одјељења за становништво [[Одјељења за економска и социјална питања ОУН|Одјељења за економска и социјална питања]] навело је Њемачку као други по реду дом за међународне имигранте широм свијета, са око 5% или 12 милиона од укупно 244 милиона миграната.<ref>{{citeCite web |url=https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/publications/migrationreport/docs/MigrationReport2015_Highlights.pdf| |title = International Migration Report 2015 – Highlights |year=2015 |publisher = United Nations Department of Economic and Social Affairs |year=2015| accessdateaccess-date=9. 6. 2016}}</ref> Њемачка се налази на седмом мјесту међу земљама ЕУ и на тридесет седмом мјесту на глобалном нивоу према односу процената миграната који су чинили дио становништва. Према подацима из 2014, највеће националне групе су биле из Турске (2.859.000), затим Пољске (1.617.000), Русије (1.188.000) и Италије (764.000).<ref>{{citeCite web |url=http://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund/Tabellen/MigrationshintergrundStaatsangehoerigkeit.html | title = Bevölkerung nach Migrationshintergrund| publisher = destatis|year=2014| accessdate=9. 6. 2016| deadurl publisher=destatis yes| archiveurl archive-url= https://web.archive.org/web/20160315090700/https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrationshintergrund/Tabellen/MigrationshintergrundStaatsangehoerigkeit.html| archivedate|archive-date=15. 3. 2016 |dead-url=yes |access-date=9. 6. 2016}}</ref> Од 1987. године, око 3 милиона Нијемаца, већином из земаља бившег Источног блока, остварило је своје [[право на повратак]] и емигрирало је у Њемачку.<ref>{{citeCite web |url=http://www.migrationpolicy.org/article/fewer-ethnic-germans-immigrating-ancestral-homeland/ | title = Fewer Ethnic Germans Immigrating to Ancestral Homeland |year=2004 |publisher = Migration Information Source |year=2004| accessdateaccess-date=19. 7. 2014}}</ref>

Према њемачком попису становништва из 2011. године, [[хришћанство]] је највећа религија у Њемачкој, коју исповиједа 66,8% укупног становништва.<ref name="Egeler">{{citeCite book |url=https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile |title=Pressekonferenz „Zensus 2011 – Fakten zur Bevölkerung in Deutschland" am 31. Mai 2013 in Berlin| url |language=de https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile| accessdateaccess-date=15. 8. 2017| language = de}}</ref> Од укупне хришћанске популације, 31,7% се изјашњава као протестанти, укључујућу припаднике ЕЦЊ (30,8%) и [[слободна црква|слободне цркве]] (0,9%), док се 31,2% изјашњава као римокатолици.<ref name="Zensus 2011">{{citeCite web |url=https://ergebnisse.zensus2011.de/#StaticContent:00,BEG_4_2_6,m,table | title = Bevölkerung im regionalen Vergleich nach Religion (ausführlich) -in %- |date=9. language5. =2011 de| work website= destatis.de (Zensusdatenbank des Zensus 2011) | publisher = Federal Statistical Office of Germany | page = Zensus 2011 – Page 6 |datelanguage=9.de 5. 2011| accessdateaccess-date=9. 5. 2011}}</ref> Православци чине 1,3%, а Јевреји 0,1%. Остале религије чине око 2,7%. Године 2014, Католичка црква имала је око 23,9 милиона припадника (29,5% становништва),<ref name="DBK15">{{citeCite book|title=Official membership statistics of the Roman Catholic Church in Germany 2014/15| url = http://www.dbk.de/fileadmin/redaktion/Zahlen%20und%20Fakten/Kirchliche%20Statistik/Bevoelkerung%20und%20Katholiken%20BL/2014-Tabelle-Bevoelkerung-Katholiken-Laender.pdf |title=Official accessdatemembership statistics of the Roman Catholic Church in Germany 2014/15 |language=de |access-date=15. 8. 2017| language = de}}</ref> а Евангелистичка црква 22,6 милиона (27,9% становништва).<ref name="EKD15">{{citeCite book |url=http://www.ekd.de/download/kirchenmitglieder_2014.pdf |title=Official membership statistics of the Evangelical Church in Germany 2014 |year=2014 | url language= http://www.ekd.de/download/kirchenmitglieder_2014.pdf| accessdate|access-date=15. 8. 2017| language = de}}</ref> Обје цркве губе значајан број припадника посљедњих година.

Године 2011, 33% Нијемаца није припадало званично признатим вјерским удружењима с посебним статусом.<ref name="Zensus 2011" />{{efn|Такве организације су корпорације према закону са овлашћењем да прикупе обавезан порез од својих чланова. Пореска стопа износи 8% пореза на доходак (и одређене друге порезе) у Баварској и 9% у другим државама; у већини случајева порез прикупљају државе, а у другим случајевима дијеле се подаци о приходима чланова цркве.{{sfn|Petersen|2010|pp=11—12}} Већина људи која напусти црква то уради како би избјегла плаћање ових пореза.{{sfn|Petersen|2010|p=31}}}} [[Нерелигиозност у Њемачкој]] је најјача на простору бивше Источне Њемачке, чије је становништво било углавном протестантско прије државног атеизма, и у већим метрополским областима.<ref>[[:Датотека:Konfessionen Deutschland Zensus 2011.png|Религијска мапа заснована на резултатима пописа за сваки њемачки окгруг]]</ref><ref>{{citeCite news |url=https://www.theguardian.com/commentisfree/belief/2012/sep/22/atheism-east-germany-godless-place | title = Eastern Germany: the most godless place on Earth &#124; Peter Thompson &#124; Comment is free &#124; guardian.co.uk| publisher = Guardian|date=22. 9. 2012| accessdate|access-date=22. 9. 2012 |publisher=Guardian |location = London}}</ref><ref name="georgetown1">{{citeCite web |url=http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/germany | title =Germany Germany| publisher = Berkley Center for Religion, Peace, and World Affairs| accessdate=27. 3. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20150324170951/http://berkleycenter.georgetown.edu/resources/germany| |archive-date=24. 3. 2015| |dead-url=yes |access-date=27. yes3. 2015}}</ref>

Ислам је друга највећа религија у земљи. На попису 2011. године 1,9% или 1,52 милиона становника изјаснило се као муслимани, иако се вјеровало да је број знатно већи.<ref>{{citeCite book |url=https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile |title=Pressekonferenz „Zensus 2011 – Fakten zur Bevölkerung in Deutschland“ am 31. Mai 2013 in Berlin | url language=de https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile| accessdateaccess-date=15. 8. 2017| language = de}}</ref> Друге процјене дају број од 4 милиона 2010. године и између 3,2 и 3,5 милиона у скоријим годинама.<ref name="REMID">{{citeCite web |url=http://www.remid.de/remid_info_zahlen.htm |title=Religionen & Weltanschauungsgemeinschaften in Deutschland: Mitgliederzahlen - REMID - Religionswissenschaftlicher Medien- und Informationsdienst e.V. | url website= http://www.remid.de/remid_info_zahlen.htm | website language=de www.remid.de| accessdateaccess-date=15. 8. 2017| language = de}}</ref> Студија коју је спровела [[Савезна канцеларија за миграцију и избјеглице]] закључује да у Њемачкој 2015. године живјело око 4,5 милиона муслимана или 5,5% становништва. Студија је открила да је муслиманско становништво у периоду од 2011. до 2015. године порасло за 1,2 милиона људи, већином због миграција.<ref>{{citeCite web|title=DIK - Deutsche Islam Konferenz - Zahlen, Daten, Fakten| url = http://www.deutsche-islam-konferenz.de/DIK/DE/Magazin/Lebenswelten/ZahlMLD/zahl-mld-node.html |title=DIK website- =Deutsche Islam Konferenz - Zahlen, Daten, Fakten |website=www.deutsche-islam-konferenz.de |language=de accessdate|access-date=15. 8. 2017| language = de}}</ref> Већина муслимана су [[сунизам|сунити]] или [[алавизам|алавити]] из Турске, али постоји и мањи број [[шиизам|шиита]], [[ахмадија]] и осталих деноминација.{{sfn|Flüchtlinge|Müssig|Stichs|2009|pp=80, 97}}

Друге религије чине мање од једног процента становништва Њемачке,<ref name="Zensus 2011" /> то су [[будизам]] са 225.000 вјерника (око 0,3%) и [[хиндуизам]] са 100.000 вјерника (0,1%). Све остале вјерске заједнице у Њемачкој имају мање од 50.000 припадника.<ref>{{citeCite web|title=Religionen in Deutschland: Mitgliederzahlen| url = http://www.remid.de/remid_info_zahlen.htm | publisher title=Religionen Religionswissenschaftlicherin Medien-Deutschland: undMitgliederzahlen Informationsdienst|date=31. 10. 2009 |publisher=Religionswissenschaftlicher accessdateMedien- und Informationsdienst |language=de |access-date=28. 3. 2011| language = de}}</ref>

[[Немачки језик|Њемачки]] је [[службени језик]] и главни [[говорни језик]] у Њемачкој.<ref name="Eurobarometer Languages"/> [[Стандардни њемачки језик|Стандардни њемачки]] је [[Западногермански језици|западногермански језик]] и сродан је [[нисконемачки језик|нискоњемачком]], [[холандски језик|холандском]], [[африканс (језик)|африкансу]], [[фризијски језици|фризијском]] и [[енглески језик|енглеском језику]]. У мањој мјери, сродан је [[Северногермански језици|сјеверногерманским језицима]]. Већина њемачког вокабулара је изведена из [[Германски језици|германске гране]] [[индоевропски језици|индоевропских језика]].<ref>{{citeCite web|title=Many tongues, one family. Languages in the European Union| publisher = Europa|year=2004| url = http://ec.europa.eu/publications/booklets/move/45/en.pdf | accessdatetitle=28.Many 3tongues, one family. 2011|Languages archiveurlin the European Union |year=2004 |publisher=Europa |archive-url=https://web.archive.org/web/20110430202922/http://ec.europa.eu/publications/booklets/move/45/en.pdf| archivedate|archive-date=30. 4. 2011 |access-date=28. 3. 2011}}</ref> Значајна мањина ријечи потиче из латинског и грчког језика, с мањим бројем ријечи из француског и у скорије вријеме из енглеског језика (познат као [[денглиш]]). Њемачки се пише [[латиница|латиницом]]. [[Дијалекти њемачког језика]], традиционално мјесни варијатети настали од германских племена, разликују се од варијатета стандардног њемачког по својој [[лексика|лексици]], [[фонологија|фонологији]] и [[синтакса|синтакси]].<ref>{{citeCite news|title=Sprechen Sie Deutsch?| url = http://www.economist.com/node/15731354 |title=Sprechen accessdateSie Deutsch? |date=1618. 43. 20112010 | newspaper work= The Economist |access-date=1816. 34. 20102011}}</ref> Њемачки је један од двадесет четири службена језика Европске уније и један од три [[радни језик|радна језика]] [[Европска комисија|Европске комисије]].<ref>{{citeCite web |url=http://ec.europa.eu/languages/policy/linguistic-diversity/official-languages-eu_en.htm | title = Official Languages | publisher = European Commission| accessdate|access-date=29. 7. 2014}}</ref> Њемачки је најчешће говорени први језика у Европској унији и [[матерњи језик|матерњи је језик]] 100 милиона људи.{{sfn|Marten|Sauer|2005|p=7}}

Одговорност за супервизију образовања у Њемачкој првенствено се организује унутар појединих савезних држава. Опционо образовање у [[обданиште|обданишту]] обезбијеђено је за сву дјецу између три и шест година, након чега је обавезно похађање школе у трајању од најмање девет година. Основно образовање обично траје од четири до шест година.<ref name="ED">{{citeCite web |url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Germany.pdf | title = Country profile: Germany |year=2008 |publisher = Library of Congress |year=2008| accessdateaccess-date=28. 3. 2011}}</ref> Средње образовање обухвата три традиционалне врсте школа које се фокусирају на различите академске нивое: [[гимназија]] — уписују надарена дјеца, припрема ученике за универзитетске студије; [[реална школа]] — уписују неопредијељени ученици и траје шест година и [[општа школа]] — припрема ученике за стручно образовање.<ref>{{citeCite web |url=http://academic.cuesta.edu/intlang/german/education.html | title = The Educational System in Germany| publisher = Cuesta College|date=31. 8. 2002 | accessdatepublisher=16.Cuesta 3.College 2011| archiveurl archive-url= https://web.archive.org/web/20110724024754/http://academic.cuesta.edu/intlang/german/education.html| archivedate|archive-date=24. 7. 2011 |access-date=16. 3. 2011}}</ref> [[Свеобухватна школа]] обједињује цјелокупно средњошколско образовање.

Систем стручног усавршавања под називом [[Дуални образовн систем|дуално образовање]] води до квалификација вјештина које су скоро упоредиве са академском дипломом. Омогућава ученицима на стручном усавршавању да уче у предузећима, као и у државним трговачким школама.<ref name="ED" /> Овај модел је цијењен и примјењиван широм свијета.<ref>{{cite web|last=Chris| first = Bryant| title = A German model goes global| url = http://www.ft.com/intl/cms/s/0/4f43b5c4-a32b-11e1-8f34-00144feabdc0.html#axzz2RApE4hJA| work = Financial Times|date=21. 5. 2012| accessdate=27. 8. 2017| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120728095341/http://www.ft.com/cms/s/0/4f43b5c4-a32b-11e1-8f34-00144feabdc0.html#axzz2RApE4hJA<!--https://archive.is/HLUFN-->| archivedate=28. 7. 2012| deadurl = yes}}</ref>

Већина њемачких универзитета су јавне установе и студенти се традиционално студирају без плаћања накнада.<ref>{{citeCite news|last=Pitman| first = Tim| last2=Forsyth| first2 = Hannah| title = Should we follow the German way of free higher education?| url = http://theconversation.com/should-we-follow-the-german-way-of-free-higher-education-23970 |title=Should we follow the German way of accessdatefree higher education? |last=17Pitman |first=Tim |date=18. 3. 2014| newspaper |work= The Conversation |access-date=1817. 3. 2014 |last2=Forsyth |first2=Hannah}}</ref> Општи услов за универзитет је [[абитур]]. Међутим, постоје бројни изузеци, у зависности од државе, факултета и предмета. Бесплатно академско образовање је отворено за међународне студенте и све је чешће.<ref>{{citeCite web|last=Coughlan| first = Sean| title = Germany top for foreign students| url = http://www.bbc.com/news/business-12610268 |title=Germany worktop for foreign students |last=Coughlan BBC|first=Sean accessdate|date=29. 43. 20162011 |website=BBC |access-date=92. 34. 20112016}}</ref> Према извјештају Организације за економску сарадњу и развоје из 2014. године, Њемачка је трећа водећа дестинација за међународно студирање.<ref>{{citeCite web|last=Bridgestock| first = Laura| title = The Growing Popularity of International Study in Germany| url = http://www.topuniversities.com/where-to-study/europe/germany/growing-popularity-international-study-germany |title=The workGrowing =Popularity QSof International Study in Germany Topuniversities|last=Bridgestock accessdate|first=2.Laura 4. 2016|date=13. 11. 2014 |website=QS Topuniversities |access-date=2. 4. 2016}}</ref>

Њемачка има дугу традицију високог образовања. Њемачки универзитети једни су од најстаријих на свијету, а [[Универзитет у Хајделбергу]] (основан 1386) је најстарији у Њемачкој.<ref>{{citeCite web|last=Bertram| first = Björn| url = http://www.uni-heidelberg.de/university/rankings/ | title = Rankings: Universität Heidelberg in International Comparison |last=Bertram publisher |first=Björn | accessdateaccess-date=28. 9. 2014}}</ref> Прате га [[Универзитет у Лајпцигу]] (1409), [[Универзитет у Ростоку]] (1419) и [[Универзитет у Грајфсвалду]] (1456).<ref>{{citeCite web|title=Top 100 World Universities| publisher = Academic Ranking of World Universities| url = http://www.arwu.org/rank2008/ARWU2008_A(EN).htm |title=Top archiveurl100 World Universities |publisher=Academic Ranking of World Universities |archive-url=https://web.archive.org/web/20080822124509/http://www.arwu.org/rank2008/ARWU2008_A%28EN%29.htm| archivedate|archive-date=22. 8. 2008 |dead-url=yes accessdate|access-date=28. 3. 2011| deadurl = yes}}</ref> [[Хумболтов универзитет у Берлину]], кога је основан 1810. године либерални образовни реформатор [[Вилхелм фон Хумболт]], постао је академски модел за многе европске и западне универзитете. У савременом добу Њемачка је развила једанаест изврсних универзитета: Хумболтов универзитет у Берлину, [[Универзитет у Бремену]], [[Универзитет у Келну]], [[Технолошки универзитет у Дрездену]], [[Универзитет у Тибингену]], [[Рајнско-вестфалски технички универзитет у Ахену]], [[Слободни универзитет у Берлину]], Универзитет у Хајделбергу, [[Универзитет у Констанцу]], [[Универзитет у Минхену]] и [[Технички универзитет у Минхену]].<ref name="ivy">{{citeCite web |url=http://news.sciencemag.org/education/2006/10/german-ivy-league-takes-shape| |title = A German Ivy League Takes Shape |website=SCIENCE accessdate/ AAAS |access-date=16. 5. 2008| work = SCIENCE / AAAS}}</ref>

[[Датотека:Heiligen-Geist-Hospital in Lübeck.JPG|мини|''Свратиште Светог Духа'' у [[Либек]]у, основано 1286. године, претходник је савремених болница.<ref>{{citeCite web|title=Hospital of the Holy Spirit Lübeck| url = http://www.luebeck-tourism.de/discover/sights/hospital-of-the-holy-spirit.html |title=Hospital publisherof =the Holy Spirit Lübeck |publisher=Lübeck + Travemünde| accessdate|access-date=12. 12. 2014}}</ref>]]

Њемачки систем свратишта датира из средњег вијека, и данас, Њемачка има најстарији [[универзални систем здравствене заштите]] на свијету, датира из Бизмарковог социјалног законодавства из осамдесетих година 19. вијека.<ref>{{citeCite book|title=Health Care Systems in Transition: Germany| url = http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0010/80776/E68952.pdf | accessdatetitle=15.Health 4.Care Systems in Transition: Germany 2011|year=2000| publisher = European Observatory on Health Care Systems |year=2000 |page=8 |id=AMS 5012667 (DEU)| page |access-date=15. 84. 2011}}</ref> Од осамдесетих, реформе и одредбе су осигурале уравнотежен систем здравствене заштите. Тренутно је становништво покривено планом здравственог осигурања које предвиђа статут, с критеријумом који омогућава неким групама да се одлуче за приватни уговор о здравственом осигурању. Према подацима Свјетске здравствене организације из 2013. године, њемачки систем здравствене заштите влада финансира са 77%, а приватни сектор са 23%.<ref name="health">{{citeCite web |url=http://apps.who.int/gho/data/node.country.country-DEU?lang=en | title = Germany statistics summary (2002–present) | publisher = World Health Organization | accessdateaccess-date=4. 6. 2016}}</ref> Године 2014, Њемачка је потрошила 11,3% БДП на здравствену заштиту.<ref>{{citeCite web |url=http://data.worldbank.org/indicator/SH.XPD.TOTL.ZS | title = Health expenditure, total (% of GDP)| publisher = The World Bank|date=1. 1. 2016 |publisher=The accessdateWorld Bank |access-date=7. 2. 2017}}</ref> Њемачка се налази на 20. мјесту према просјечним животу мушкарца (77 година) и жена (82 године) и има веома ниску стопу смртности новорођенчади (4 на 1.000 живорођених).<ref name="health" />

Године 2010, главни разлог смрти биле су кардиоваскуларна обољења са 41%, послије кога су малигни тумори са 26%.<ref>{{citeCite web |url=http://www.presseportal.de/pm/32102/2117452/2010-herz-kreislauferkrankungen-verursachten-rund-41-aller-todesfaelle| language = de| title = 2010: Herz-/Kreislauferkrankungen verursachen 41 % aller Todesfälle | publisher = Destatis.de |language=de accessdate|access-date=8. 5. 2015}}</ref> Око 82.000 Нијемаца 2008. године било је заражено вирусом сиде, а 26.000 је умрло од болести (кумулативно, од 1982).<ref>{{citeCite web |url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Germany.pdf| |title = Country Profile Germany |year=2008 | publisher = [[Конгресна библиотека|Library of Congress]] Federal Research Division | format =PDF PDF| accessdateaccess-date=7. 5. 2011}}</ref> Према истраживању из 2005. године, 27% пунољетних Нијемаца су пушачи. Гојазност у Њемачкој се све више посматра као главно здравствено питање. Студија из 2007. године приказује Њемачку као земљу с највећим бројем људи с прекомјерном тежином у Европи.<ref name="DW1">{{citeCite news|title=Topping the EU Fat Stats, Germany Plans Anti-Obesity Drive| url = http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2449356,00.html |title=Topping publisherthe =EU DeutscheFat Stats, Germany Plans Anti-Obesity Drive Welle|date=20. 4. 2007| accessdate|access-date=25. 6. 2010 |publisher=Deutsche Welle}}</ref><ref>{{citeCite news|title=Germany launches obesity campaign| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/6639227.stm |title=Germany publisherlaunches =obesity campaign BBC|date=9. 5. 2007| accessdate|access-date=25. 6. 2010 |publisher=BBC}}</ref>

Културу у њемачким државама обликовале су велике интелектуалне и поларне струје у Европи, и религијске и секуларне. Њемачка је историјски називана „земљом пјесника и мислиоца”,<ref>{{citeCite news|last=Wasser| first = Jeremy| url = http://www.spiegel.de/international/0,1518,410135,00.html| |title = Spätzle Westerns |last=Wasser newspaper |first=Jeremy Spiegel Online International|date=6. 4. 2006 |work=Spiegel Online International accessdate|access-date=28. 3. 2011}}</ref> због велике улоге коју су писци и филозофи играли у развоју Западне мисли.<ref>{{citeCite web |url=http://www.bbc.com/news/world-europe-17299607 | title = Germany country profile| publisher = BBC|date=25. 2. 2015 |publisher=BBC accessdate|access-date=17. 5. 2015}}</ref>

Њемачка је добро позната по традиције народних фестивала као што су [[Октоберфест]] и [[Вајнахтен]], што укључује [[адвентски вијенац|адвентске вијенце]], [[игре јаслица]], [[божићна дрвца]], [[штолен]] и друге обичаје.<ref>{{citeCite web|last=MacGregor| first = Neil| url = http://www.bbc.com/news/magazine-29380144| publisher = BBC| title = The country with one people and 1,200 sausages |last=MacGregor |first=Neil |date=28. 9. 2014 |publisher=BBC accessdate|access-date=11. 12. 2014}}</ref><ref>{{citeCite web|title=Christmas Traditions in Austria, Germany, Switzerland| url = http://www.german-way.com/history-and-culture/holidays-and-celebrations/christmas/ |title=Christmas Traditions in Austria, Germany, Switzerland |publisher = German Ways | accessdateaccess-date=12. 12. 2014}}</ref> Од 2016. године на Унесковом списку свјетске баштине налази се 41 локалитета из Њемачке.<ref>{{citeCite web |url=http://whc.unesco.org/en/statesparties/de | title = World Heritage Sites in Germany | publisher = UNESCO | accessdateaccess-date=22. 3. 2016}}</ref> У Њемачкој постоји велики број државних празника које одређује свака савезна држава; 3. октобар је национални дан Њемачке од 1990, а прославља се као Дан њемачког јединства.<ref>{{citeCite web |url=http://www.buzer.de/s1.htm?g=Einigungsvertrag&a=2 | title = Artikel 2 EV – Vertrag zwischen der Bundesrepublik Deutschland und der Deutschen Demokratischen Republik über die Herstellung der Einheit Deutschlands (Einigungsvertrag – EV k.a.Abk.)| accessdate=15. 5. 2015| publisher = buzer.de | language=de |access-date=15. de5. 2015}}</ref> До уједињења прослављао се 17. јун, у част [[Побуна у Источној Немачкој|Побуне у Источној Њемачкој]] 1953. године која је на тај дан брутално угушена.<ref>{{citeCite news|last=Gunkel| first = Christoph| title = Der 17. Juni: Tag der deutschen Zwietracht – SPIEGEL ONLINE – einestages| url = http://www.spiegel.de/einestages/tag-der-deutschen-einheit-nationalfeiertag-17-juni-a-1055106.html |title=Der work17. Juni: Tag der deutschen Zwietracht – SPIEGEL ONLINE – einestages |last=Gunkel |first=Christoph Spiegel|date=3. 10. 2015 |work=Spiegel}}</ref>

У 21. вијека Берлин је постао главни међународни креативни центар. Према Анхолт индексу брендовања нација, Њемачка је 2014. године била најцјењенија нација међу 50 земаља (међу САД, УК и Француске).<ref>{{citeCite press release |title=Germany Knocks USA off Best Nation Top Spot After 5 Years| publisher = GfK|date=12. 11. 2014 |publisher=GfK |url = http://www.gfk.com/en-in/insights/press-release/germany-knocks-usa-off-best-nation-top-spot-after-5-years-1/ | accessdateaccess-date=16. 6. 2015}}</ref><ref>{{citeCite web|title=Auswärtiges Amt - External economic policy - Germany has the best international reputation| url = http://www.auswaertiges-amt.de/EN/Aussenpolitik/Aussenwirtschaft/Aktuelles/141112_NBI_2014.html |title=Auswärtiges websiteAmt =- GermanExternal Foreigneconomic Office|policy accessdate- Germany has the best international reputation |date=1110. 12. 20172014 |website=German archiveurlForeign Office |language=en |archive-url=https://web.archive.org/web/20141210051359/http://www.auswaertiges-amt.de/EN/Aussenpolitik/Aussenwirtschaft/Aktuelles/141112_NBI_2014.html | archivedatearchive-date=10. 12. 2014| language = en|access-date=1011. 12. 20142017}}</ref><ref>{{citeCite news|title=Achtung! Germany named world's favorite country| work = USA Today|date=18. 11. 2014| url = http://www.usatoday.com/story/news/nation-now/2014/11/18/germany-is-the-worlds-favorite-country-survey-says/19221047/ |title=Achtung! accessdateGermany named world's favorite country |date=18. 11. 2014 |work=USA Today |access-date=16. 6. 2015}}</ref> Глобално истраживање јавног мњења за [[Би-Би-Си]] показало је да је Њемачка препознатљива по томе што има најизраженији утицај на свијету 2013. и 2014. године.<ref>{{citeCite news |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-22624104 | title = BBC poll: Germany most popular country in the world| publisher = BBC|date=23. 5. 2013| accessdate|access-date=28. 3. 2011 |publisher=BBC}}</ref><ref>{{citeCite news |url=http://www.bbc.co.uk/mediacentre/latestnews/2014/world-service-country-poll | title = World Service Global Poll: Negative views of Russia on the rise| work = BBC.co.uk|date=4. 6. 2014 |work=BBC.co.uk accessdate|access-date=15. 7. 2014}}</ref>

Њемачка [[Класицизам (музика)|класична музика]] укључује дјела неких од најпознатијих свјетских композитора. [[Дитрих Букстехуде]] саставио је ораторије за оргуље, што је касније утицало на рад [[Јохан Себастијан Бах|Јохана Себастијана Баха]] и [[Георг Фридрих Хендл|Георга Фридриха Хендла]]; они су били утицајни композитори [[Барокна музика|барокног периода]]. Током своје дужности виолинисте и учитеља у Салцбуршкој катедрали, аугсбуршки композитор [[Леополд Моцарт]] био је ментор једном од најзначајнијих музичара свих времена, [[Волфганг Амадеус Моцарт|Волфгангу Амадеусу Моцарту]]. [[Лудвиг ван Бетовен]] био је кључна фигура транзиције с класичног на [[романтизам (музика)|романтично доба]]. [[Карл Марија фон Вебер]] и [[Феликс Менделсон]] били су значајне фигуре с почетка романтизма. [[Роберт Шуман]] и [[Јоханес Брамс]] компоновали су у романтичном идиониму. [[Рихард Вагнер]] је био познат по својим операма. [[Рихард Штраус]] био је водећи композитор с краја романтичног и почетка савременог доба. [[Карлхајнц Штокхаузен]] и [[Ханс Цимер]] важни су композитори 20. и раног 21. вијека.<ref>{{citeCite news |url=http://www.telegraph.co.uk/news/uknews/1567544/Top-100-living-geniuses.html | title = Top 100 living geniuses| work = The Daily Telegraph |date=30. 10. 2007 |work=The accessdateDaily Telegraph |access-date=15. 5. 2015 | location = London}}</ref>

Њемачка је друго највеће музичко тржиште у Европи и четврто највеће на свијету.<ref>{{citeCite web |url=http://www.riaj.or.jp/e/issue/pdf/RIAJ2013E.pdf | title = The Recorded Music Industry In Japan |year=2013 |publisher = Recording Industry Association of Japan| format = PDF| page =24 24|yearformat=2013|PDF accessdate|access-date=8. 2. 2014}}</ref> Њемачка популарна музика 20. и 21. вијека укључује покрете као што су [[нови њемачки талас]], [[поп музика|поп]], [[озтрок]], [[хеви метал]]/[[рок музика|рок]], [[панк]], [[поп рок]], [[инди рок|инди]] и [[шлагер]] музика. Њемачка [[електронска музика]] стекла је глобални утицај, с [[Крафтверк]]ом и [[Танџерин дрим]]ом који су пионири у овом жанру.<ref>{{citeCite news|title=Kraftwerk maintain their legacy as electro-pioneers| url = http://www.dw.de/kraftwerk-maintain-their-legacy-as-electro-pioneers/a-6497092| accessdate|title=14.Kraftwerk 5.maintain 2013|their publisherlegacy =as Deutscheelectro-pioneers Welle|date=8. 4. 2011 |access-date=14. 5. 2013 |publisher=Deutsche Welle}}</ref> Диско џокеји и извођачи [[техно]] и [[хаус музика|хаус]] музичке сцене постали су веома познати (нпр. [[Феликс Јен]], [[Паул ван Дик]], [[Паул Калбренер]] и [[Шутер]]).<ref>{{citeCite web |lasturl=Nye|http://www.academia.edu/3813069/Minimal_Understandings_The_Berlin_Decade_The_Minimal_Continuum_and_Debates_on_the_Legacy_of_German_Techno first = Sean| title = Minimal Understandings: The Berlin Decade, The Minimal Continuum, and Debates on the Legacy of German Techno |last=Nye url |first=Sean http://www.academia.edu/3813069/Minimal_Understandings_The_Berlin_Decade_The_Minimal_Continuum_and_Debates_on_the_Legacy_of_German_Techno| publisher = Journal of Popular Music Studies, Volume 25, Issue 2| accessdate|access-date=12. 12. 2014}}</ref>

Када се индустријализација проширила широм Европе, у Њемачкој је развијен [[класицизам]] и посебан стил [[Историцизам (уметност)|историцизам]], који се понекад назива ''[[гриндерцајт]] стил'', због економског бума у годинама на крају 19. вијека. Регионални историјски стилови укључују [[Хановерска школа|Хановерску школу]], Нирнбершки стил и Дрезденску [[Готфрид Земпер|Земпер]]-[[Георг Херман Николај|Николај]] школа. Међу најпознатијим њемачким грађевинама [[Нојшванштајн]] замак представља [[Неороманика|неороманику]]. Најзначајнији њемачки подстилови који су се развили у 18. вијеку су њемачка бањска и приморска архитектура. Њемачки умјетници, писци и галеристи као што су [[Зигфрид Бинг]], [[Георг Хирт]] и [[Бруно Мехринг]] допринијели су развоју умјетничког стила [[Сецесија]] на почетку 20. вијека.<ref name="autogenerated1">{{citeCite web |url=http://www.huntfor.com/arthistory/c19th/artnouveau.htm | title = Art Nouveau{{nbsp}}— Art Nouveau Art | publisher = Huntfor.com| accessdate=25. 3. 2013| deadurl archive-url= yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20130222070337/http://www.huntfor.com/arthistory/c19th/artnouveau.htm| archivedate|archive-date=22. 2. 2013 |dead-url=yes |access-date=25. 3. 2013 |df=dmy}}</ref>

Њемачка књижевност се може пратити до средњег вијека и радова писаца као што су [[Валтер фон дер Фогелвајде]] и [[Волфрам фон Ешенбах]]. Добро познати класични њемачки пјесници и писци су [[Јохан Волфганг Гете]], [[Фридрих Шилер]], [[Готхолд Ефрајм Лесинг]] и [[Теодор Фонтане]]. Колекције бајки које су објавили [[браћа Грим]] је популарисала [[њемачки фолклор]] у свијету.<ref>{{citeCite journal |last=Degh| |first = Linda |date=април title1979 |title= Grimm's "Household Tales" and Its Place in the Household: The Social Relevance of a Controversial Classic |url=https://www.jstor.org/stable/1498562?seq=1#page_scan_tab_contents |journal = Western Folklore|date=април 1979| volume =38 38| issue =2 2| pages = 85—103, 99—101 | doi = 10.2307/1498562| url = https://www.jstor.org/stable/1498562?seq=1#page_scan_tab_contents}}</ref> Гримови су такође прикупили и кодификовали регионалне варијанте њемачког језика, утемељавајући свој рад на историјским принципима; њихов [[Њемачки рјечник]], понекад називан и Гримов рјечник, започет је 1834, а прво издање је објављено 1854. године.<ref name="DWBhistory">{{citeCite web|title=150 Jahre Deutsches Wörterbuch der Brüder Grimm| url = http://150-grimm.bbaw.de/start.htm |title=150 Jahre websiteDeutsches Wörterbuch =der Brüder Grimm |website=150-grimm.bbaw.de |language=de accessdate|access-date=26. 8. 2017| language = de}}</ref>

Утицајни писци из 20. вијека су [[Герхарт Хауптман]], [[Херман Хесе]], [[Хајнрих Бел]], [[Хајнрих Хајне]], [[Томас Ман]], [[Бертолт Брехт]] и [[Гинтер Грас]].<ref>{{citeCite web|last=Espmark| first = Kjell| url = http://nobelprize.org/nobel_prizes/literature/articles/espmark/index.html | title = The Nobel Prize in Literature |last=Espmark publisher |first=Kjell Nobelprize.org|date=3. 12. 1999 |publisher=Nobelprize.org accessdate|access-date=28. 3. 2011}}</ref> Њемачко тржиште књига треће је по величини на свијету, након тржишта Сједињених Држава и Кине.<ref>{{citeCite web |url=http://www.internationalpublishers.org/images/reports/2014/IPA-annual-report-2014.pdf | title = Annual Report |year=2014| |publisher = International Publishers Association |page=13 accessdate|access-date=6. 7. 2016| page = 13}}</ref> [[Сајам књига у Франкфурту]] је најважнији на свијету за међународне послове и трговину, с традицијом која траје преко 500 година.{{sfn|Weidhaas|2007|p=11}} [[Сајам књига у Лајпцигу]] такође има важну улогу у Европи.<ref>{{citeCite web|last=Chase| first = Jefferson| title = Leipzig Book Fair: Cultural sideshow with a serious side| url = http://www.dw.de/leipzig-book-fair-cultural-sideshow-with-a-serious-side/a-18313879 |title=Leipzig publisherBook =Fair: [[ДојчеCultural sideshow with a serious side веле|Deutschelast=Chase |first=Jefferson Welle]]|date=13. 3. 2015 |publisher=[[Дојче accessdateвеле|Deutsche Welle]] |access-date=25. 4. 2015}}</ref>

Највеће међународно оперативне медијске куће у Њемачкој су {{јез|de|[[Bertelsmann]]}}, {{јез|de|[[Axel Springer]]}} и {{јез|de|[[ProSiebenSat.1 Media]]}}. [[Њемачка новинска агенција]] је такође значајна. [[Телевизија у Њемачкој|Њемачко телевизијско тржиште]] је највеће у Европи, са око 38 милиона ТВ домаћинстава.<ref>{{citeCite web|title=Distribution of TV in Germany (German)| url = http://www.astra.de/16795168/tv-verbreitung_in_deutschland |title=Distribution publisherof =TV Astrain Germany (German) Sat|date=19. 2. 2013 |publisher=Astra accessdateSat |access-date=10. 12. 2014}}</ref> Око 90% њемачких домаћинстава има кабловску или сателитску телевизију, с разним јавним и комерцијалним ТВ каналима.<ref>{{citeCite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/country_profiles/1047864.stm| |title = Country profile: Germany | work = BBC News | accessdateaccess-date=28. 3. 2011}}</ref> У Њемачкој има око 500 јавних и приватних радио станица, при чему је јавна станица [[Дојче веле]] главни њемачки радијски и телевизијски емитер на страним језицима.<ref>{{citeCite web |url=http://www.dw.de/1950-1954/a-326253-1| |title = Organization 1950–1954 | publisher = Deutsche Welle | accessdateaccess-date=15. 5. 2015}}</ref> Њемачка национална радио мрежа је [[Дојчландрадио]], док [[АРД (радиодифузно предузеће)|АРД]] станице покривају мјесне услуге.

Многе најпродаваније новине и часописи у Европи издају се у Њемачкој. Новине (и интернет портали) с највишом циркулацијом су ''[[Билд]]'' (таблоид), ''[[Цајт]]'', ''[[Зидојче цајтунг]]'', ''[[Франфуртер алгемајне]]'' и ''[[Велт (њемачке новине)|Велт]]''; највећи часописи су ''[[Шпигел]]'', ''[[Штерн]]'' и ''[[Фокус (њемачки часопис)|Фокус]]''.<ref>{{citeCite web |url=http://dispatch.opac.d-nb.de/LNG=DU/DB=1.1/ | title = ZDB OPAC – start/text | work website= d-nb.de| accessdate=1. 4. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20060714075848/http://dispatch.opac.d-nb.de/LNG=DU/DB=1.1/ |archive-date=14. 7. 2006 |dead-url=yes |access-date=1. 4. 2015}}</ref>

[[Видео игре у Њемачкој|Њемачко тржиште видео играма]] је једно од највећих на свијету.<ref>{{citeCite web|last=Purchese| first = Robert| url = http://www.eurogamer.net/articles/germany-becomes-europes-top-market | title = Germany's video game market |last=Purchese publisher |first=Robert Eurogamer.net|date=17. 8. 2009 |publisher=Eurogamer.net accessdate|access-date=4. 3. 2012}}</ref> {{јез|en|[[Gamescom]]}} у Келну водећа је свјетска конвенција играча.<ref>{{citeCite web |url=http://www.gamescom-cologne.com/en/gamescom/presse/presseinformationen/gc_pressinformationen.php?aktion=pfach&p1id=kmpresse_gamescom_e&format=html&base=&tp=k3content&search=&pmid=kmeigen.kmpresse_1408435283&start=0&anzahl=10&channel=kmeigen&language=e&archiv=| |title = Press releases |year=2014 |publisher = gamescom Press Center|year=2014| accessdate=26. 3. 2015| archiveurl archive-url= https://web.archive.org/web/20150210125817/http://www.gamescom-cologne.com/en/gamescom/presse/presseinformationen/gc_pressinformationen.php?aktion=pfach&p1id=kmpresse_gamescom_e&format=html&base=&tp=k3content&search=&pmid=kmeigen.kmpresse_1408435283&start=0&anzahl=10&channel=kmeigen&language=e&archiv=| archivedate|archive-date=10. 2. 2015 |access-date=26. 3. 2015}}</ref> Популарне серије игара су ''{{јез|en|[[Turrican]]}}'', ''{{јез|en|[[Anno (серија)|Anno]]}}'', ''{{јез|en|[[The Settlers]]}}'', ''{{јез|en|[[Gothic (серија)|Gothic]]}}'', ''{{јез|en|[[SpellForce]]}}'', ''{{јез|en|[[FIFA Manage]]}}'', ''{{јез|en|[[Far Cry]]}}'' и ''{{јез|en|[[Crysis]]}}''. Развијачи игара и издавачи су {{јез|en|[[Blue Byte]]}}, {{јез|en|[[Crytek]]}}, {{јез|en|[[Deep Silver]]}}, {{јез|en|[[Kalypso Media]]}}, {{јез|en|[[Piranha Bytes]]}}, {{јез|en|[[Yager Development]]}}, а неке од највећих предузећа за друштвене игре су {{јез|en|[[Bigpoint Games|Bigpoint]]}}, {{јез|en|[[Gameforge]]}}, {{јез|en|[[Goodgame Studios|Goodgame]]}} и {{јез|en|[[Wooga]]}}.<ref>{{citeCite web|title=Made in Germany: The most important games from Germany (German)| url = http://www.pcgameshardware.de/Spiele-Thema-239104/Specials/Deutsche-Wertarbeit-681808/ |title=Made publisherin =Germany: PCThe Gamesmost important games from Germany (German) Hardware|date=27. 11. 2011 |publisher=PC accessdateGames Hardware |access-date=9. 12. 2014}}</ref>

Њемачка кинематографија дала је велики технички и умјетнички допринос филму. Први радови [[Браћа Складановски|Браће Складановски]] гледаоцима су приказани 1895. године. Познати [[Филмски студио Бабелзберг]] у берлинској четврти Потздам основан је 1912. године, чиме је постао први филмски студио на свијету.<ref>{{citeCite web|title=Stages 18 - 19 :: Studio Babelsberg AG| url = http://m.studiobabelsberg.com/en/sound-stages-backlots/studios/stages-18-19/ |title=Stages website18 =- 19 :: Studio Babelsberg AG |website=m.studiobabelsberg.com |language=en accessdate|access-date=18. 8. 2017| language = en}}</ref> Данас је највећи европски студио. Други рани и још увијек активни студији су {{јез|de|[[UFA GmbH]]}} и [[Баварска филм]]. Рана њемачка кинематографија била је нарочито под утицајем њемачких експресиониста као што су [[Роберт Вајне]] и [[Ф. В. Мурнау]]. Филм [[Метрополис (филм)|Метрополис]] (1927) режисера [[Фриц Ланг|Фрица Ланга]] сматра се првим великим научно-фантастичним филмом.<ref>{{citeCite web |url=http://www.scififilmhistory.com/index.php?pageID=metro| |title = SciFi Film History – Metropolis (1927)| publisher = | accessdateaccess-date=28. 9. 2014}}</ref> [[Јосеф фон Штенберг]] је 1930. режирао филм ''{{јез|de|[[Плави анђео (филм)|Der blaue Engel]]}}'', први већи њемачки звучни филм, с [[Марлен Дитрих]].{{sfn|Thompson|Bordwell|2006|p=204}} Филмови [[Лени Рифенштал]] поставили су нови умјетнички стандард, посебно у филму ''{{јез|de|[[Triumph des Willens]]}}''.{{sfn|Rother|1. 7. 2003|p=}}

Међу успјешним филмовима у биоскопима, налазе се ''{{јез|de|[[Erinnerungen an die Zukunft]]}}'' (1970), ''{{јез|de|[[Das Boot]]}}'' (1981), ''{{јез|de|[[Die unendliche Geschichte]]}}'' (1984), ''{{јез|de|[[Otto – Der Film]]}}'' (1985), ''{{јез|de|[[Lola rennt]]}}'' (1998), ''{{јез|de|[[Der Schuh des Manitu]]}}'' (2001), серијал ''{{јез|en|[[Притајено зло|Resident Evil]]}}'' (2002—2016), ''{{јез|en|[[Збогом, Лењине!|Good Bye, Lenin!]]}}'' (2003), ''{{јез|de|[[Gegen die Wand]]}}'' (2004), ''{{јез|de|[[Das weiße Band, Eine deutsche Kindergeschichte]]}}'' (2009), ''{{јез|de|[[Konferenz der Tiere]]}}'' (2010) и ''{{јез|en|[[Атлас облака (филм)|Cloud Atlas]]}}''. [[Оскар за најбољи филм на страном језику]] из њемачке продукције добили су филмови ''{{јез|de|[[Die Blechtrommel]]}}'' 1979, ''{{јез|de|[[Nirgendwo in Afrika]]}}'' 2002. и ''{{јез|de|[[Животи других|Das Leben der Anderen]]}}'' 2007. године. Многи Нијемци су освојили награду „Оскар” за своје наступе у другим филмовима.<ref>{{citeCite web |url=http://www.imdb.com/title/tt0405094/awards | title = Awards:Das Leben der Anderen| |publisher =IMDb IMDb| accessdateaccess-date=28. 3. 2011}}</ref>

Годишња свечаност додјеле [[Европска филмска награда|Европска филмске награде]] одржава се сваке године у Берлину, сједишту [[Европска филмска академија|Европске филмске академије]]. [[Берлински међународни филмски фестивал]], познат као „Берлинале”, додјељује награду „[[Златни медвед|Златни медвјед]]”, одржава се годишње од 1951. године и један је од водећих свјетских [[филмски фестивала|филмских фестивала]].<ref>{{citeCite web |url=http://www.fiapf.org/pdf/2006accreditedFestivalsDirectory.pdf |title=2006 FIAPF accredited Festivals Directory |publisher=International Federation of Film Producers Associations |archive-url=https://web.archive.org/web/20070109173533/http://www.fiapf.org/pdf/2006accreditedFestivalsDirectory.pdf|dead-url=yes |archive-date=9. 1. 2007| title = 2006 FIAPF accredited Festivals Directory| publisher dead-url=yes International Federation of Film Producers Associations| accessdateaccess-date=28. 3. 2011}}</ref> „Лола” се годишње додјељује у Берлину на [[Њемачке филмске награде|Њемачким филмским наградама]] од 1951. године.<ref>{{citeCite web|title=Über den Deutschen Filmpreis: Deutscher Filmpreis| url = http://www.deutscher-filmpreis.de/ueber-den-deutschen-filmpreis/ |title=Über websiteden =Deutschen Filmpreis: Deutscher Filmpreis |website=www.deutscher-filmpreis.de| accessdate=18. 8. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170813230646/http://www.deutscher-filmpreis.de/ueber-den-deutschen-filmpreis/#| |archive-date=13. 8. 2017| |dead-url = yes| df |access-date=18. 8. 2017}}</ref>

[[Хлеб|Хљеб]] је значајан дио њемачке кухиње, а њемачке пекаре производе око 600 главних врста хљебова и 1.200 различитих врста [[пециво|пецива]]. [[Списак њемачких сирева|Њемачки сиреви]] чине око трећине производње свег европског сира.{{sfn|Ehlers|Hurt|2008|pp=113—115}} Године 2012. преко 99% свег меса произведеног у Њемачкој чинили су ћуретина, пилетина или говедина. Нијемци производе скоро 1.500 различитих врста кобасица, укључујући [[братвурст]], [[вајсвурст]] и [[цуривурст]].<ref>{{citeCite web |url=http://germanfoods.org/german-food-facts/german-hams-sausages-meats-guide/| |title = Guide to German Hams and Sausages | publisher = German Foods North America| accessdate|access-date=26. 3. 2015}}</ref> [[Еколошка храна|Органска храна]] је 2012. године чинила око 3,9% укупне продаје хране.<ref>{{citeCite web |url=https://www.foodwatch.org/de/informieren/bio-lebensmittel/mehr-zum-thema/zahlen-daten-fakten/| |title = Numbers, data, facts about the organic food sector |publisher=Foodwatch |language = de| publisher = Foodwatch| accessdateaccess-date=4. 6. 2015 | quote = Bio-Produkte machen lediglich 3,9 Prozent des gesamten Lebensmittelumsatzes in Deutschland aus (2012).}}</ref>

Иако је [[Њемачко вино|вино]] све популарније у многим дијеловима Њемачке, посебно у [[Списак њемачких винских области|њемачким винским областима]],<ref>{{citeCite web|title=German Wine Statistics| url = http://www.germanwineusa.com/press-trade/statistics.html |title=German Wine Statistics |publisher=Wines of Germany, Deutsches Weininstitut |archive-url=https://archive.is/20141214121534/http://www.germanwineusa.com/press-trade/statistics.html|dead-url=yes |archive-date=14. 12. 2014 | publisher dead-url=yes Wines of Germany, Deutsches Weininstitut| accessdateaccess-date=14. 12. 2014}}</ref> национално алкохолно пиће је [[Пиво у Њемачкој|пиво]]. Њемачка потрошња пива 2013. године је према особина износила 110 литара, што је највећа потрошња на свијету.<ref>{{citeCite news|last=Payne| first = Samantha| url = http://www.ibtimes.co.uk/top-10-heaviest-beer-drinking-countries-czech-republic-germany-sink-most-pints-1475764 | title = Top 10 Heaviest Beer-drinking Countries: Czech Republic and Germany Sink Most Pints |last=Payne accessdate|first=6.Samantha 5. 2015|date=20. 11. 2014 |access-date=6. 5. 2015}}</ref> [[Рајнхајтзгебот|Њемачке уредбе о чистоти пива]] потичу из 15. вијека.<ref>{{citeCite web |url=http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,549175,00.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080506121630/http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,549175,00.html| archivedate=6. 5. 2008.| title = 492 Years of Good Beer: Germans Toast the Anniversary of Their Beer Purity Law – International – SPIEGEL ONLINE – News |date=6. 5. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080506121630/http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,549175,00.html publisher |archive-date=6. 5. 2008.}}</ref>

Мишелин водич је 2015. године наградио једанаест ресторана у Њемачкој с три звјездице, највишом ознаком, док је 38 ресторана добило двије звјездице, а 233 једну звјездицу.<ref>{{citeCite web |url=http://www.viamichelin.com/web/Restaurants/Restaurants-Germany | title = Michelin Guide restaurants for Germany| publisher = | accessdateaccess-date=26. 1. 2015}}</ref> Њемачки ресторани су постали други најукрашенији ресторани на свијету, одмах послије Француске.<ref>{{citeCite news |url=http://in.reuters.com/article/2007/11/14/us-germany-food-idINL1447732320071114 | title = German cuisine beats Italy, Spain in gourmet stars| publisher = Reuters| accessdatedate=1928. 3. 2011 |access-date=2819. 3. 2011 |publisher=Reuters}}</ref><ref>{{citeCite news |url=http://www.dw.de/dw/article/0,,2914502_page_0,00.html | title = Schnitzel Outcooks Spaghetti in Michelin Guide |date=15. work11. =2007 |work=Deutsche Welle| accessdate|access-date=6. 4. 2012|date=15. 11. 2007}}</ref>

Двадесет седам милиона Нијемаца су чланови спортског клуба, а додатних дванаест милиона се самостално бави спортом.<ref name="sports">{{citeCite web |url=http://www.germany.info/relaunch/culture/life/sports.html |title=Germany archiveurlInfo: Culture & Life: Sports |publisher=Germany Embassy in Washington, D.C |archive-url=https://web.archive.org/web/20110430172943/http://www.germany.info/relaunch/culture/life/sports.html | archivedatearchive-date=30. 4. 2011| title = Germany Info: Culture & Life: Sports| publisher = Germany Embassy in Washington, D.C| accessdateaccess-date=28. 3. 2011}}</ref> [[Фудбал у Њемачкој|Фудбал]] је најпопуларнији спорт. С више од 6,3 милиона званичних чланова, [[Фудбалски савез Немачке|Фудбалски савез Њемачке]] је највећа спортска организација на свијету, а њемачка прва лига — [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Бундеслига]] — има другу највећу просјечну гледаност међу свим професионалним спортским лигама на свијету.<ref name="sports" /> Мушка [[Фудбалска репрезентација Немачке|Фудбалска репрезентација Њемачке]] је освојила [[Светско првенство у фудбалу|Свјетско првенство у фудбалу]] 1954, 1974, 1990 и 2014, а [[Европско првенство у фудбалу]] 1972, 1980 и 1996. године. Њемачка је била домаћин Свјетском првенству 1974. и 2006. и Европском првенству 1988. године.

Њемачка је једна од водећих земаља на свијету у области моторних спортова. Конструктори као што су BMW И Мерцедес су истакнути произвођачи у моторним спортовима. Порше је освојио [[24 сата Ла Мана]] 17 пута, а Ауди 13 (до 2015. године). Возач [[Михаел Шумахер]] је поставио многе рекорде током своје каријере, седам пута поставши најбољи возач Формуле 1, више него било који други. Он је један од најплаћенијих спортиста у историји.<ref>{{citeCite news|first=David| last=Ornstein| url = https://www.theguardian.com/sport/2006/oct/23/formulaone.sport| |title = What we will miss about Michael Schumacher |last=Ornstein newspaper |first=David The Guardian|date=23. 10. 2006 |work=The accessdateGuardian |access-date=19. 3. 2011}}</ref> [[Себастијан Фетел]] је међу првих пет најуспјешнијих возача Формуле 1 свих времена.<ref>{{citeCite news |url=http://www.independent.ie/sport/vettel-makes-formula-one-history-with-eighth-successive-victory-29761655.html| work = Irish Independent| title = Vettel makes Formula One history with eighth successive victory |date=17. 11. 2013 |work=Irish Independent}}</ref> [[Нико Розберг]] је такође постао најбољи возач Формуле 1.

Њемачки дизајнери су постали рани предводници савременог [[Дизајн линије производа|производног дизајна]], с дизајнерима [[Баухаус]]а као што је [[Лудвиг Мис ван дер Рое]] и [[Дитер Рамс]] из [[Браун (предузеће)|Брауна]] који су били пионири.<ref>{{citeCite web|title=Bauhaus: The Single Most Influential School of Design| url = http://gizmodo.com/5918142/8-beautiful-things-from-bauhaus-the-single-most-influential-school-of-design |title=Bauhaus: publisherThe =Single Most Influential School of Design gizmodo|date=13. 6. 2012 |publisher=gizmodo accessdate|access-date=9. 12. 2014}}</ref>

Њемачка је водећа земља у [[мода|модној индустрији]]. Њемачку текстилну индустрију чини преко 1.300 предузећа с више до 130.000 запослених 2010. године, са оствареним приходом од 28 милијарди евра. Око 44% производа се извози.<ref>{{citeCite web |url=http://www.bmwi.de/BMWi/Navigation/Wirtschaft/branchenfokus,did=196528.html?view=renderPrint&page=0 |title=BMWI Branchenfokus Textil und Bekleidung |archive-url=https://archive.is/20120721161228/http://www.bmwi.de/BMWi/Navigation/Wirtschaft/branchenfokus,did=196528.html?view=renderPrint&page=0|dead-url=yes |archive-date=21. 7. 2012| title = BMWI Branchenfokus Textil und Bekleidung| publisher dead-url=yes | accessdateaccess-date=28. 9. 2014}}</ref> [[Берлинска недјеља моде]] и модни сајам {{јез|en|[[Bread & Butter]]}} одржавају се два пута године.<ref>{{citeCite web|title=Berlin as a fashion capital: the improbable rise| url = http://www.fashionunited.co.uk/fashion-news/fashion/germanys-fashion-capital-the-improbable-rise-of-berlin-2012011713844 |title=Berlin publisheras =a Fashionfashion Unitedcapital: the improbable rise UK|date=12. 1. 2012 |publisher=Fashion accessdateUnited UK |access-date=15. 5. 2015}}</ref>

Минхен, Хамбург, Келн и Диселдорф су такође важна дизајнерска, производна и трговинска средишта домаће модне индустрије, међу мањим градовима.<ref>{{citeCite web |url=http://www.brigitte.de/mode/trends/deutsche-mode-reportage-1134129/ | title = Die deutsche Mode kommt aus der Provinz | work website=BRIGITTE BRIGITTE| accessdateaccess-date=28. 9. 2014}}</ref> Најпознатији модни дизајнери из Њемачке су [[Карл Лагерфелд]], [[Џил Зандер]], [[Волфганг Јоп]], [[Филип Плајн]] и [[Михаел Михалски]]. Важни брендови су [[Хуго Бос]], [[Ескада]], [[Адидас]], [[Пума СЕ|Пума]], [[Есприт]] и [[Тријумф интернашонал|Тријумф]]. Њемачки [[супермодел]]и [[Клаудија Шифер]], [[Хајди Клум]], [[Татјана Патитц]], [[Нађа Ауерман]] и [[Тони Гарн]], међу осталима, стекли су свјетску славу.<ref>{{citeCite web|title=German Cultures Today: Fashion Stars – One Germany in Europe| url = http://www.germanhistorydocs.ghi-dc.org/sub_image.cfm?image_id=3211&language=english |title=German publisherCultures =Today: Fashion Stars – One Germany in Europe |publisher=German History Docs GHDI| accessdate|access-date=26. 4. 2015}}</ref>