Википедија

Програм Аполо — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Додајем кратак опис: „Амерички свемирски програм од 1961. до 1972. године” (Помоћник за кратке описе)
мНема описа измене
Ред 5:
{{Транскрипција}}
[[Датотека:Apollo program.svg|десно|200п|Знак Аполо програма]]
'''Пројекат „Аполо“Аполо''' или '''Програм Аполо''' био је пројекат [[Сједињене Америчке Државе|САД]] који је осмишљен у [[НАСА|Националној аеронаутичкој и свемирској агенцији]], а(НАСА) који је требало да омогући људима да слетеслетање на [[Месец]] и да се сигурно врате на [[Земља|Земљу]] обавивши при томе разне научне задатке и истраживања. Био је то програм који је укључивао велик број мисија без посаде са пробним задацима и 11 мисија с људском посадом и са конкретним задацима. Од тих 11 мисија са посадом две од њих ([[Аполо 7]] и [[Аполо 9|9]]) су обавиле задатак провере свемирског брода и опреме у орбити око Земље, [[Аполо 8]] је први извршио лет с посадом око Месеца (без уласка у орбиту), [[Аполо 10]] је провео испитивање лунарног модула у орбити око Месеца, док је преосталих шест мисија успешно слетело на Месец, те вратило посаду на Земљу. Лет [[Аполо 13|Апола 13]] који је требало да се спусти на Месец због експлозије сервисног модула готово је завршио хаваријом, али се посада ипак успешно вратила на Земљу. Шест мисија Апола остварило је циљ и основну сврху пројекта. Оне су извршиле разне површинске експерименте на [[Месец|месечевој]] површини који су укључивали механику тла, [[Сеизмологија|сеизмичка]] испитивања, испитивања површинске [[Температура|температуре]], [[магнетно поље|магнетског поља]] и [[Сунце|соларних]] ветрова.
 
Аполо 7, који је тестирао ''Командни модул'' и Аполо 9, који је тестирао ''командни'' и ''месечев модул'', биле су мисије које су обављале задатке [[Орбита|орбитирања]] око [[Земља|Земље]]. Аполо 8 и Аполо 10 тестирали су различите компоненте летелице док су [[Орбита|орбитирали]] око Месеца, и снимили су [[Фотографија|фотографије]] месечеве површине. Аполо 13 није успео да слетети на месечеву површину због проблема на уређајима, али је током кратке орбите око Месеца снимио много интересантних фотографија месечеве површине. Остале мисије Аполо с људском посадом обавиле су оно по чему је Аполо и постао симбол и синоним првог истинског људског корака у [[свемир]].
 
Финансирање Аполо програма [[Сједињене Америчке Државе|САД]] износило је преко 19 милијарди [[Амерички долар|$]]долара, што је било 34% буџета [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] [[НАСА|Националне аеронаутичке и свемирске агенцијеНАСА-е.]].
 
== Почеци ==
[[Датотека:John F. Kennedy speaks at Rice University.jpg|мини|200п|[[Џон Кенеди]] у обраћању народу, [[12. септембар|12. септембра]] [[1962]].]]
[[Сједињене Америчке Државе|Амерички]] председник, [[Двајт Д. Ајзенхауер]], био је идејни зачетник идеје о Аполо програму који је требало да буде наставак пројекта летова у [[Земља|земаљску]] [[Орбита|орбиту]]. Међутим, [[1961]], доласком на власт [[Сједињене Америчке Државе|америчког]] председника [[Џон Кенеди|Џона Кенедија]] Аполо програм је преоријентисан према осмишљавању свемирске летелице са људском посадом која има задатак слетања на [[Месец]]. Ту своју замисао [[Џон Кенеди]] објавио је [[25. мај]]а 1961. године у своме обраћању [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|америчком Конгресу]]:
{{multi-listen item|filename=Discurso_de_Kennedy.ogg|title=Кенедијево обраћање конгресу|description=|format=[[Ogg]]}}
{{цитат|Верујем да се ова нација самој себи треба обавезати да постигне циљ којим би пре краја ове деценије довела човека на Месец и вратила га сигурно назад на Земљу. Ни један пројекат у свемиру у овом раздобљу неће бити тако импресиван за човечанство и важнији у дугорочном истраживању свемира; и ниједан неће бити тако тежак и скуп за остварење|[[Конгрес Сједињених Америчких Држава]], 25. мај 1961.}}
 
Посматрајући одлуку америчког председника у контексту времена, Аполо програм је био великим делом мотивисан и геополитичким разлозима, а све у светлу [[Хладни рат|Хладног рата]] и трке у освајању свемира вођеном између [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и [[Сједињене Америчке Државе|САДСjeдињених Држава]].
 
== Од идеје до реализације ==
Након што је био познат циљ целокупног пројекта научници у [[НАСА]]-и су добили задатак да идеју преточе у практично решење. То није био нимало лак задатак, јер један од услова је био одвести човека на [[Месец]] и вратити га назад без ризика по његов живот, што је био врло захтеван задатак за тадашњу свемирску технологију.
 
[[Датотека:Apollo 11 Saturn V lifting off on July 16, 1969.jpg|мини|лево|250п|Ракета Сатурн V.|алт=]]
Размотрена су четири могућа плана:
* ''„Директно успињање“'': Овим планом је било предвиђано упућивање свемирског брода непосредно према Месецу на који би пристао и вратио се истим погоном. Овај план је је захтевао знатно јачу ракету него иједну произведену у то време.
Ред 33:
 
== Летелица ==
[[Датотека:Modulo Comando e Serviço Apollo.gif|мини|лево|250п|Командни и сервисни модул]]▼
[[Датотека:Modulo Lunar.gif|мини|150п|Месечев модул]]
▲[[Датотека:Modulo Comando e Serviço Apollo.gif|мини|лево|250п|Командни и сервисни модул|алт=]]
Аполо је био троделни свемирски брод који се састојао од:
* '''''Командног модула''''' чија је сврха била управљање свемирском летелицом.
Ред 54:
{{Главни|Аполо 7}}
 
'''Посада''': [[Волтер Шира]] (командант), [[Дон Ајзли]] и [[Волт Канингем]].
 
[[Датотека:As7-3-1545.jpg|мини|250п|Одвајање Апола 7 од ракете]]
Свемирска летелица Аполо 7 лансирана је успешно из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди,]] поред [[Кејп Канаверал]]а на [[Флорида|Флориди]], [[11. октобар|11. октобра]] [[1968]]. Летелица је постављена у [[Орбита|орбиту]] од 227.,8 кx 283,4 km (или 123 кx 153 наутичке миље).
 
Примарни циљ Апола 7 било је тестирање погонских мотора, командног и сервисног модула као и тестирање посаде приликом ручног управљања летелицом. Након 11 дана лета, командни модул је прошао бројне тестове, а сви системи на летелици функционисали су онако како је било предвиђено. Погонски систем командног модула који ће имати задатак избацивања командног модула у [[Месец|месечеву]] орбиту функционисаокоји је и функционисао према плану.
 
Мисија је обишла [[Земља|Земљу]] 163 пута и из орбите послала прве живе [[Телевизија|телевизијске]] снимке из [[свемир]]а које су могли посматрати милиони људи широм света. Летелица је нормално изишла из орбите, ушла у земљину [[Zemljina atmosfera|атмосферу]] и спустила сеу [[Атлантски океан]] у близини [[Бермуди|Бермудског архипелага]] са само 2 km одступања од места где је било предвиђено место спуштања.
Ред 65:
=== Аполо 8 ===
{{Главни|Аполо 8}}
[[Датотека:Ap8Earth-KSC-68PC-329moon.jpg|мини|250п264x264px|АполоЗемља 8снимљена наиз ракетиАпола Сатурн при узлетању8|алт=]]
'''Посада''': [[Френк Борман]] (командант), [[Џим Лавел|Џејмс А. Лавел]] и [[Вилијам Андерс|Вилијам А. Андерс]]▼
[[Датотека:Earth-moon.jpg|мини|лево|200п|Земља снимљена из Апола 8]]
▲Посада: [[Френк Борман]] (командант), [[Џим Лавел|Џејмс А. Лавел]] и [[Вилијам Андерс|Вилијам А. Андерс]]
 
Аполо 8 је био други лет са људском посадом у пројекту и први лет са људском посадом који је имао задатак да уђе у [[Месец|месечеву]] орбиту. Летелица је успешно лансирана [[21. децембар|21. децембра]] [[1968]]. из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]].
Линија 78 ⟶ 77:
{{Главни|Аполо 9}}
 
'''Посада''': [[Џејмс Мекдивит]] (командант), [[Дејвид Скот]] и [[Расел Швајкарт]].
 
[[Датотека:Gumdrop_Meets_Spider_-_GPN-2000-001100.jpg|мини|лево|250п|Астронаут [[Дејвид Скот]] при изласку изван летелице]]
Летелица Аполо 9 лансирана је из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]] [[3. март]]а [[1969]]. Ово је био први лет у свемир месечевог модула са посадом са задатком оспособљавања месечевог модула (званог Паук) за операције на Месецу. Приликом лета у Земљиној орбити који је трајао десет дана месечев модул био је од остатка летелице одвојен приближно 70 сати при чему је тестирано раздвајање од командног модула, самостални лет месечевог модула и пристајање уз командни модул. Као резултат неповољног времена у планираном подручју за слетање, Аполо 9 је раније завршио орбитирање и успешно се вратио на Земљу.
 
Линија 100 ⟶ 98:
 
=== Аполо 11 ===
{{Главни|Аполо 11}}{{Listen
 
Посада: [[Нил Армстронг]] (командант), [[Мајкл Колинс (астронаут)|Мајкл Колинс]] и [[Баз Олдрин]].▼
 
[[Датотека:5927 NASA.jpg|мини|250п|Месечев модул Апола 11 на површини Месеца]]▼
Летелица Аполо 11 лансирана је успешно из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]] [[16. јул]]а [[1969]]. Ова мисија је била најславнија мисија Аполо пројекта која је прва имала задатак слетети на површину Месеца, након извршеног задатка узлетети и сигурно вратити људску посаду назад на Земљу.▼
 
Летелица је након 76 сати од лансирања ушла у Месечеву орбиту. Након одмора Нил Армстронг и Баз Олдрин ушли су у месечев модул како би га припремили за пут према и слетање на месечеву површину. Након припрема месечев модул са два астронаута одвојио се од командног и сервисног модула те кренуо према Месецу. Месечев модул слетео је на површину Месеца, на подручје Мора мира, [[20. јул]]и 1969. у 20:17 [[Координирано светско време|УТЦ]]. Слетевши, астронаути су појели свој први оброк на Месецу и одлучили започети операције на површини пре него је то планирано. Током искрцавања на површину [[21. јул]]а у 2:56 УТЦ месечев модул је са површине Месеца слао живу телевизијску снимку.▼
{{Listen
| filename = Pouso_da_Apollo_11_na_Lua.ogg
| title = Разговор посаде месечевог модула Апола 11 са Хјустоном приликом слетања
Линија 121 ⟶ 111:
| alt3 =
| description3 =
▲}}'''Посада''': [[Нил Армстронг]] (командант), [[Мајкл Колинс (астронаут)|Мајкл Колинс]] и [[Баз Олдрин]].
}}
 
[[Датотека:A11v 1094228.ogg|мини|лево|Баз Олдрин се искрцава на Месец]]
▲[[Датотека:5927 NASA.jpg|мини|250п|Месечев модул Апола 11 на површини Месеца]]
▲Летелица Аполо 11 лансирана је успешно из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]] [[16. јул]]а [[1969]]. Ова мисија је била најславнија мисија Аполо пројекта која је прва имала задатак слетети на површину Месеца, након извршеног задатка узлетети и сигурно вратити људску посаду назад на Земљу.
 
▲Летелица је након 76 сати од лансирања ушла у Месечеву орбиту. Након одмора Нил Армстронг и Баз Олдрин ушли су у месечев модул како би га припремили за пут према и слетање на месечеву површину. Након припрема месечев модул са два астронаута одвојио се од командног и сервисног модула те кренуо према Месецу. Месечев модул слетео је на површину Месеца, на подручје Мора мира, [[20. јул]]и 1969. у 20:17 [[Координирано светско време|УТЦ]]. Слетевши, астронаути су појели свој први оброк на Месецу и одлучили започети операције на површини пре него је то планирано. Током искрцавања на површину [[21. јул]]а у 2:56 УТЦ месечев модул је са површине Месеца слао живу телевизијску снимку.
 
Нил Армстронг је у тим историјским тренуцима изговорио реченицу: „Ово је мали корак за човека, али џиновски скок за човечанство“. Баз Олдрин се недуго након тога такође појавио те пешице прешао преко Месечеве површине. Том је приликом скупљено преко 23 килограма материјала са површине Месеца које је касније било предмет анализа на Земљи. Након завршеног задатка посада је у 17,54 УТЦ ушла у месечев модул те се успешно одвојила од површине Месеца.
 
Линија 130 ⟶ 125:
{{Главни|Аполо 12}}
 
'''Посада''': [[Пит Конрад]] (командант), [[Ричард Ф. Гордон]] и [[Алан Бин]].
 
[[Датотека:Apollo 12 luogo allunaggio.jpg|мини|600п|Месечев модул Апола 12 на површини Месеца]]▼
Аполо 12 је имао задатак да се посвети научном истраживању [[Месец]] а скупљајући узорке унутар пола километра од места слетања месечевог модула. Летелица Аполо 12 лансирана је успешно из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]] [[14. новембар]] [[1969]]. Након што је летелица ушла у месечеву орбиту астронаути Пете Цонрад и Алан Беан ушли су у месечев модул који се убрзо одвојио од командног модула у којем је остао [[Ричард Ф. Гордон]].
 
Линија 139 ⟶ 133:
Након лета назад летелица је успешно слетела на Земљу дана [[24. новембар]] 1969. у 20,58 [[Координирано светско време|УТЦ]].
 
▲[[Датотека:Apollo 12 luogo allunaggio.jpg|мини|600п|Месечев модул Апола 12 на површини Месеца.|алт=|центар]]
=== Аполо 13 ===
{{Главни|Аполо 13}}
 
'''Посада''': [[Џим Лавел|Џејмс А. Лавел]] (командант), [[Џек Свајгерт|Џон Л. Свајгерт]] и [[Фред Хејз|Фред В. Хејз]].
 
[[Датотека:Apollo 13 Service Module - AS13-59-8500.jpg|мини|200п|Сервисни модул Апола 13 након хаварије.]]
Аполо 13 је била прва мисија на којој су се појавили одређени проблеми који су, на срећу по астронауте, успешно преброђена, но мисија није испунила задани задатак. Летелица Аполо 13 лансирана је успешно из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]] [[11. април]] [[1970]]. Требало је да буде упућена са Земље према месечевој регији Фра Мауро.
{{Listen
Линија 159 ⟶ 154:
{{Главни|Аполо 14}}
 
'''Посада''': [[Алан Шепард]] (командант), [[Стјуарт Руса]] и [[Едгар Мичел]].
{{Видео|Ap14 flag.ogg|Посада Апола 14 развија америчку заставу на Месецу}}
[[Датотека:Apollo 14 Shepard.jpg|мини|250п|[[Алан Шепард]] држи [[Сједињене Америчке Државе|америчку]] заставу на месечевојМесечевој површини.]]
Летелица Аполо 14 лансирана је успешно из [[Свемирски центар Кенеди|Свемирског центра Џон Ф. Кенеди]] [[31. јануар]] [[1971]]. Планирано место за слетање на површину Месеца била је регија Фра Мауро која је била предвиђена за слетање и у претходној мисији Апола. Та месечева регија одабрана је из разлога што су на њој највидљивија разна [[Геологија|геолошка]] обликовања месечеве површине позната као Фра Мауро формације. Само место слетања било је врло близу оног места које је било предвиђено за слетање Апола 13.
 
Линија 171 ⟶ 166:
{{Главни|Аполо 15}}
 
'''Посада''': [[Дејвид Скот]] (командант), [[Алфред Ворден]] и [[Џејмс Ирвин]].
 
[[Датотека:NASA Apollo 17 Lunar Roving Vehicle.jpg|мини|250п|Месечево возило.]]
Летелица Аполо 15 лансирана је успешно из Свемирског центра Џон Ф. Кенеди [[26. јул]]а [[1971]]. Аполо 15 је био мисија која је прва имала могућност да на Месецу врши разна испитивања у дужем временском периоду због своје побољшане и напредније опреме и инструмената, али и због количине опреме која је понесена на [[Месец]]. У функцију је први пута стављено 40.000.000 [[Амерички долар|$]] вредно возило за кретање по Месецу које је могло достићи брзину од 16 km/h на површини Месеца. Аполо 15 је била прва у низу од три напредније мисије које су планиране у програму Аполо.
 
Линија 180 ⟶ 175:
=== Аполо 16 ===
{{Главни|Аполо 16}}
'''Посада''': [[Џон Јанг (астронаут)|Џон В. Јанг]] (командант), [[Кен Матингли|Томас К. Матингли]] и [[Чарлс Дјук|Чарлс Дјук Млађи]].
 
{{Видео|Ap16_rover.ogg|Месечево возило}}
Линија 190 ⟶ 185:
{{Главни|Аполо 17}}
 
'''Посада''': [[Јуџин Сернан]] (командант), [[Роналд Еванс (астронаут)|Роналд Е. Еванс]] и [[Харисон Шмит]].
 
{{Видео|Ap17 strolling.ogg|Посада Апола 17 у шетњи Месецом}}
[[Датотека:Apollo_17_Night_Launch_-_GPN-2000-001150.jpg|мини|250п284x284px|Ноћно узлетање Апола 17.]]
Прва фаза интензивног људског истраживања Месеца завршила се са мисијом Аполо 17. Многа научна питања у вези Месеца била су одговорена током интензивног истраживања које су учиниле мисије Аполо. Ова мисија имала је задатак само продубити досадашња сазнања и опажања.
 
Линија 202 ⟶ 197:
Након завршених истраживања месечев модул успешно је узлетео са месечеве површине те се, спојивши се са остатком летелице, упутио према Земљи. Летелица је на Земљу успешно слетела [[19. децембар|19. децембра]] 1972.
 
== Отказане мисије Програма Аполо ==
Након мисије Аполо 17, отказане су још три мисије и то: (Аполо 18, Аполо 19 и Аполо 20 и то) због смањења [[буџет]]а намењеног даљњемдаљем истраживању [[Месец]]а.
 
== Оспоравања пројекта и теорија завере ==
Линија 215 ⟶ 210:
 
== Спољашње везе ==
 
{{Други пројекти
* [http://spaceflight.nasa.gov/history/apollo/index.html Званични сајт Аполо програма] {{ен}}▼
| commons = Apollo
*[http://spaceflight.nasa.gov/history/apollo/index.html Историја Аполо програма]
| wikispecies =
| wiktionary =
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews = Пројекат Аполо
}}
▲* [http://spaceflight.nasa.gov/history/apollo/index.html Званични сајт Аполо програма] {{ен}}
* [https://www.flickr.com/photos/projectapolloarchive/albums Пројекат Аполо - архива фотографија]
*[http://www.lpi.usra.edu/expmoon/apollo_landings.html Временска лета лунарне мисије]
*[https://www.nasa.gov/externalflash/apollo11/index1.html 35 годишњица Програма Аполо]
 
{{Аполо програм}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Програм_Аполо”