'''Хаџи Милутин Савић-Гарашанин''' ([[1762]] — [[1842]]) је учесник оба српска устанка, [[обор-кнез]] јасенички и члан [[Државни савет (Србија)|Државног савета]] за време кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]]. Његова породица се доселила из [[Бјелопавлићи|Бјелопавлића]] (касније [[Црна Гора|Црне Горе]]) у село [[Гараши]]. Савићи су огранак [[Бошковићи из Орје Луке|Бошковића]] из Бјелопавлића. Учествовао је у фрајкору у [[Кочина крајина|Кочиној крајникрајини]] у истој јединици у којој је био и [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]]. Карађорђе га је осудио на вађење [[божји суд|мазије]] због сумње да је попалио сена. Мазију је избегао јер се одметнуо у [[хајдуци|хајдуке]]. Учествовао је у Првом и Другом српском устанку, био је на [[hadžiluk|хаџилуку]] у [[Јерусалим]]у у [[Света земља|Светој земљи]]. Рањен у [[Бој на Дубљу|бици на Дубљу]] 1815. Преселио се из Гараша у [[Гроцка|Гроцку]] 1816, где му је књаз Милош додело имање. Имао је 80 година када су га у [[Барајево|Барајеву]] убили катани 1842. пошто је кренуо да се придружи Вучићевој побуни против кнеза Михаила. Забележено је да се бранио од потере, да је имао седам рана телу. Одсекли су му главу и набили је на колац поред пута. После три дана убијен му је и син Лука код породичне куће у Гроцкој. Луки је одсечена глава набијена на колац испред породичне куће, а у уста су му ставили упаљену лулу. Син Михаило успео је да се избави од потере, док је [[син]] [[Илија Гарашанин]], као бивши заповеник војске Србије и противник кнеза Михаила, био већ од 1840. у изгнанству у Цариграду.
Хаџи Милутин Савић био је ожењен Пауном Лома, сестром војводе [[Арсеније Лома|Арсенија Ломе]] из [[Драгољ]]а, Рудничка нахија. Имали су три сина Михајла, Луку и [[Илија Гарашанин|Илију]], творца Начертанија и председника српске владе и две кћерке. Лука Гарашанин био је управник царине, трговац, а Михајло Гарашанин државни саветник, такође трговац.
