Босна и Херцеговина — разлика између измена

м
.
(+)
м (.)
}}
 
'''Босна и Херцеговина''' (скраћено '''БиХ''') држава је у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]],<ref>{{cite web|url=http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |title=United Nations Statistics Division – Standard Country and Area Codes Classifications |date=31. 10. 2013 |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160506074952/http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |archivedate=6. 5. 2016 |deadurl=no}}</ref> на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Претежно је [[Планина|планинска]] [[земља (геополитика)|земља]]. Заузима површину од 51.209,2 -{[[квадратни километар|km<sup>2</sup>]]}-.<ref name="bhas.ba">{{cite web|url=http://www.bhas.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=52&itemid=80&lang=sr&Itemid= |title=Информације о БиХ |publisher=Агенција за статистику Босне и Херцеговине |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160630164349/http://www.bhas.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=52&itemid=80&lang=sr&Itemid= |archivedate=30. 6. 2016 |deadurl=no}}</ref> На [[север|сјеверу]], [[запад]]у и [[југ]]у се [[Граница (географија)|граничи]] са [[Хрватска|Хрватском]], на [[југоисток]]у са [[Црна Гора|Црном Гором]], а на истоку са [[Србија|Србијом]]; код [[Неум]]а — дужином обале од 21,2{{nbsp}}-{[[километар|km]]}-<ref name="un.ba">{{cite web|url=http://www.un.ba/bih/stranica/o-bih |title=УН о БиХ |website=un.ba |date=|accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141216101331/http://www.un.ba/bih/stranica/o-bih |archivedate=16. 12. 2014 |deadurlurl-status=yesdead}}</ref> — излази на [[Јадранско море]]. [[Главни град]] државе је [[Сарајево]].
 
Босна и Херцеговина се састоји од два [[ентитет (политика)|ентитета]]: [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]] и [[Република Српска|Републике Српске]], док [[Брчко Дистрикт]] има посебан статус. Три најбројнија [[етничка група|народа]] су [[Бошњаци]], [[Срби]] и [[Хрвати]]; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут [[Роми|Рома]], [[Јевреји|Јевреја]], [[Црногорци (народ)|Црногораца]], [[Словенци|Словенаца]], [[Украјинци|Украјинаца]] и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, Босна и Херцеговина има 3.531.159 становника.<ref name="попис_2013"/>
* југ: 42° 33′ 00″ СГШ, 18° 32′ 24″ ИГД — код насеља [[Подштировник]] код [[Требиње|Требиња]]
* исток: 44° 03′ 00″ СГШ, 19° 37′ 41″ ИГД — код насеља [[Жлијебац]] код [[Братунац|Братунца]]
* запад: 44° 49′ 30″ СГШ, 15° 44′ 00″ ИГД — код насеља [[Бугар (Бихаћ)|Бугар]] код [[Бихаћ]]а<ref>{{cite web|url=http://www.fzs.ba/BihB/opcistatpodaciobih.htm |title=Општи и географски подаци о БиХ |publisher=Федерални завод за статистику |website=fzs.ba |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160424031946/http://www.fzs.ba/BihB/opcistatpodaciobih.htm |archivedate=24. 4. 2016 |deadurlurl-status=yesdead}}</ref>
{{endflowlist}}
 
[[Динара|Динарски]] дијелови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом код Неума и на полуострву [[Клек (полуострво)|Клек]] избија и на Јадранско море. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанскохерцеговачких ријека (Уна, [[Врбас (ријека)|Врбас]], [[Босна (река)|Босна]], Дрина), од југа ка сјеверу, односно у случају [[Неретва|Неретве]] већим дијелом од сјевера ка југу, а посебан облик у крајолику чине пространа [[Крашко поље|крашка поља]] на југозападу, југу и југоистоку земље ([[Ливањско поље]], [[Дувањско поље]], [[Попово поље]]).
 
Око 42% површине Босне и Херцеговине чини пољопривредно земљиште, а само 30% земље је обрадиво; остатак је пољопривредно готово па неискоришћен.<ref>{{cite web|url=http://www.fzs.ba/Podaci/9.pdf |title=Пољопривреда |publisher=Федерални завод за статистику |website=fzs.ba |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140327114720/http://www.fzs.ba/Podaci/9.pdf |archivedate=27. 3. 2014 |deadurlurl-status=yesdead}}</ref> Половину површине Босне и Херцеговине покривају шуме. У природне ресурсе земље убрајају се [[угаљ]], [[гвожђе|жељезо]], [[боксит]], [[манган]], [[бакар]], [[хром]], [[цинк]], а свакако и [[дрво]] и знатне [[Вода|водене масе]]. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина [[Маглић (планина)|Маглић]] (2.386 -{m}-), док је најнижи дио земље на нивоу мора. Ријетки [[земљотрес]]и и [[Поплава|поплаве]] чине једину озбиљнију природну опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважније еколошке проблеме спадају загађеност ваздуха из [[Индустрија|индустијских постројења]], загађеност простора због недостатка опште културе и [[Екологија|еколошке свијести]], те велико крчење шума.{{sfn|Innes|2006|p=176}}
 
=== Клима ===
[[Датотека:Satellite image of Bosnia and Herzegovina in December 2002.jpg|мини|200п|Сателитски снимак Босне и Херцеговине]]
 
[[Клима]] Босне и Херцеговине већим је дијелом [[Умереноконтинентална клима|умјереноконтинентална]], са топлим [[Лето|љетима]] и хладним [[зима]]ма. У дијеловима у којима влада ова клима, најтоплија подручја су на сјевероистоку, док средње температуре опадају према југозападу, идући долинама ријека према средњем појасу. Годишње количине падавина крећу се од 700 -{L/m<sup>2</sup>}- до 1.100 -{L/m<sup>2</sup>}-.<ref name="FHMZ-klima">{{cite web|url=http://www.fhmzbih.gov.ba/latinica/bihklima.php |title=Клима Босне и Херцеговине |publisher=Федерални хидрометеоролошки завод БиХ |website=fhmzbih.gov.ba |date=|accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140722070355/http://www.fhmzbih.gov.ba/latinica/bihklima.php |archivedate=22. 7. 2014 |deadurlurl-status=yesdead}}</ref>
 
У средњем и источном дијелу Босне и Херцеговине налазе се високе планине [[Влашић (планина)|Влашић]], [[Чврсница]], [[Прењ]], [[Требевић]], [[Јахорина]], [[Игман]], [[Бјелашница]] и [[Трескавица]]. Подручја с великом надморском висином имају кратка хладна љета и дуге оштре зиме.
На свим подручјима на високој надморској висини налазе се планинске биљне врсте попут [[шумска бреберина|анемона]], [[тимијан]]а и [[валеријана|валеријане]]. Поред ових врста, ту је и класично алпско растиње. Посебност БиХ су [[Долина|долине]] настале рушењем пећина, у којима су присутне биљке карактеристичне за хладнија планинска подручја, док на њиховим рубовима расту [[Средоземно море|медитеранске]] биљке. Добар примјер [[Флора|флоре]] БиХ је планина [[Бјелашница]] код [[Сарајево|Сарајева]]. У подножју планине јављају се разноврсни лишћари попут храстова, [[храст китњак|храстова китњака]], [[глог]]ова и [[Буква|црних букви]]. У вишим предјелима преовладавају мјешовите шуме букви и јела.
 
[[Орах|Ораси]] су распрострањени у нижим зонама [[Балканско полуострво|југоисточне Европе]]. На високим планинама расту [[чемпрес]]и који су необично отпорни на ниске температуре. У прољеће, на ливадама се јавља велики број [[Цвет|цвјетова]]. Типични представници врста су: [[љубичица]], [[линцура]], [[Нарцис (биљка)|нарцис]], [[камилица]], [[сремуш]], [[јагорчевина]] итд. Многе ријетке врсте присутне су у Босни и Херцеговини, као на примјер [[гљиве|гљива]] ''-{Ustilago bosniaca}-''<ref>{{cite web|url=http://www.ekosela.com/dokumenti/ANNEX%207%20Biodiversity%20Assessment%20BIH.pdf |title=Прокошко језеро на планини Враници |last=Јакшић|first=Предраг |date=|accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110616072556/http://www.ekosela.com/dokumenti/ANNEX%207%20Biodiversity%20Assessment%20BIH.pdf |archivedate=16. 6. 2011 |deadurlurl-status=yesdead|pages=3}}</ref> и [[орхидеје|орхидеја]] ''-{Orchis bosniaca}-''<ref name="флора">{{cite web|url=https://archive.org/details/floravonbosniend1904beck |title=Flora von Bosnien, der Herzegowina und des Sandzaks Novipazar<!-- |language=немачком--> |last=Beck-Mannagetta |first=Günther |publisher=Druck von Adolf Holzhausen |location=Wien |year=1904|accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160216095321/https://archive.org/details/floravonbosniend1904beck |archivedate=16. 2. 2016 |deadurl=no}}</ref> на [[Прокошко језеро|Прокошком језеру]]. Неки типови [[Тло|тла]] богати [[кречњак]]ом нуде идеалне услове за раст орхидеја, рецимо врсте црвена наглавица ({{јез-лат|Cephalanthera rubra}}) или вимењак ({{јез-лат|Platanthera chlorantha}}). Усљед топле климе, у овом региону расту [[Liliaceae|љиљани]]. Ту су и ријетке врсте из породице [[лала|тулипана]], као што су ''-{Tulipa biflora}-'', распрострањена од [[Хрватска|Хрватске]] до [[Албанија|Албаније]], или ''-{[[Tulipa orphanidea]]}-'', која је ријеткост и која опстаје само захваљујући изолацији.<ref name="флора"/>
 
У Босни и Херцеговини постоји значајан број [[Ендемизам|ендемских врста]]. Босански љиљан је ендемска врста из средишње Босне која расте на [[Кречњак|кречњачком]] тлу. Дуго се сматрало да је ова врста варијетет пиринејског љиљана или халкедонског љиљана. Међутим, [[молекул]]арно-[[ген]]етичком анализом утврђено је да је ова врста сродна крањским љиљанима.<ref name="флора"/>
Слабљењем [[Комунизам|комунизма]] и појавом вишестраначког система у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]], стара комунистичка доктрина [[Братство и јединство|''братсва и јединства'']] изгубила је значај, што је пружило прилику тек новонасталим [[Национализам|националистичким]] странкама све три народа ([[Странка демократске акције]], [[Српска демократска странка]] и [[Хрватска демократска заједница]]) да освоје већину на [[скупштина|парламентарним изборима]] [[1990]]. и оформе лабаву коалицију којом је успешно окончана владавина комуниста. Тачка разилажења у овој коалицији била је судбина [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]]: [[Срби|српски]] представници су се залагали за останак у југословенској федерацији, док су представници [[Муслимани (народ)|босанских муслимана]] (од [[1993]]. усвојен је назив ''[[Бошњаци]]'') и [[Хрвати|Хрвата]] тражили независност. На засједању [[14. октобар|14]]. и [[15. октобар|15. октобра]] [[1991]]. године, парламент је — без српских представника — донео ''Меморандум о независности''. Као одговор на ово, српски представници су напустили парламент СР БиХ, а потом [[24. октобар|24. октобра]] 1991. године — основали ''[[Народна скупштина Републике Српске|Скупштину српског народа Босне и Херцеговине]]'', која је [[9. јануар]]а [[1992]]. једнострано прогласила оснивање ''[[Република Српска|Српске Републике Босне и Херцеговине]]''. [[18. новембар|18. новембра]] 1991. године, и Хрвати су једнострано прогласили оснивање ''[[Хрватска Република Херцег-Босна|Хрватске Заједнице Херцег-Босне]]''.
 
Муслимански и хрватски посланици су, без пристанка српских посланика, организовали ''[[Референдум о независности Босне и Херцеговине|Референдум о независности Босне и Херцеговине од Југославије]]'', [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а 1992. године, који је бојкотовала велика већина Срба. Излазност на референдуму је била 63,7% (према Уставу СР БиХ, за такву одлуку је била потребна двотрећинска већина),<ref name="nspm.rs">{{cite web|url=http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/dan-nezavisnosti-od-koga-i-cega-q.html |title=Нова српска политичка мисао: Дан независности — Од кога и чега |last=Кецмановић|first=Ненад |publisher=Нова српска политичка мисао |website=nspm.rs |date=10. 3. 2011 |accessdate=30. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111119062813/http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/dan-nezavisnosti-od-koga-i-cega-q.html |archivedate=19. 11. 2011 |deadurlurl-status=yesdead}}</ref> а 92,7% оних који су изашли гласало је за независност. Крња влада СР Босне и Херцеговине прогласила је независност недуго послије тога, а [[6. април]]а 1992. године су је као [[Република Босна и Херцеговина|независну државу]] признали [[Европске заједнице|Европска заједница]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
 
Оружани сукоби почели су и пре признања независности. Срби су у почетку имали иницијативу, пошто су имали директну и отворену подршку [[Југословенска народна армија|ЈНА]], која се касније трансформисала једним мањим дијелом у [[Војска Републике Српске|Војску Републике Српске]], а већим дијелом у [[Војска Југославије|Војску Југославије]], као и тек новоформиране треће — односно ''крње Југославије'' ([[Савезна Република Југославија]]). Војска Републике Српске је до јесени завладала над око 70% Босне и Херцеговине, државши у потпуном окружењу градове, иначе и „заштићене зоне” УН: [[Сарајево]], [[Горажде]], [[Сребреница|Сребреницу]] и [[Жепа|Жепу]]. На овом фронту је страдало више хиљада људи до [[1995]]. године. У јуну 1992. године, почели су први [[Муслиманско-хрватски сукоб|сукоби]] између владе [[Алија Изетбеговић|Алије Изетбеговића]] из [[Сарајево|Сарајева]] и хрватске фракције која је тежила припајању [[Хрватска Република Херцег-Босна|Херцег-Босне]] [[Хрватска|Републици Хрватској]]. Сукоб је ескалирао 1993. године, а окончан је уз америчко посредовање [[Вашингтонски споразум (1994)|Вашингтонским споразумом]] из [[март]]а [[1994]]. године. Овим споразумом створена је [[Федерација Босне и Херцеговине]] (у тренутку настанка се звала ''Муслиманско-хрватска Федерација'').
 
=== Пољопривреда ===
Главни [[Пољопривреда|пољопривредни]] производи Босне и Херцеговине су [[Житарице|жито]] ([[кукуруз]]) те разне врсте [[Воће|воћа]] и [[Поврће|поврћа]]. Под ораницама и баштама се у [[2005]]. години налазило 1.025.000 [[хектар]]а, а од тога је 556.000 хектара било засијано, док су 466.000 хектара били [[угар]]и и необрађене оранице. Под житарицама је било 318.000 хектара, 145.000 хектара под крмним биљем, а 83.000 хектара под поврћем.<!-- под? --><ref>{{cite web|url=http://www.bhas.ba/Arhiva/2007/Saopcenja/Poljoprivreda/Poljoprivreda07.pdf |title=Пољопривреда — пожњевена површина и производња по усјевима |accessdate=30. 6. 2016 |publisher=Агенција за статистику Босне и Херцеговине |website=bhas.ba |location=[[Сарајево]] |date=20. 2. 2008 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081118142950/http://www.bhas.ba/Arhiva/2007/Saopcenja/Poljoprivreda/Poljoprivreda07.pdf |archivedate=18. 11. 2008 |deadurlurl-status=yesdead}}</ref>
 
[[Босанска Посавина]] и [[Семберија]] су главне житнице цијеле државе, док је [[Херцеговина|херцеговачки]] крај погодан за узгајање [[Винова лоза|винове лозе]].
7.979.017

измена