Википедија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 147.91.1.43 (разговор) на последњу измену корисника SrpskiAnonimac
ознака: враћање
м .
Ред 13:
| индустрија = [[интернет]]
| регистрација = опционо<ref>Регистрација је неопходна за одређене радње као што је уређивање заштићених страница, прављење страница, постављање датотека и др.</ref>
| програмски_језик = -{[[Линукс|L]] [[Apač (server)|A]] [[MySQL|M]] [[PHP|P]]}- платформа<ref name="програмски_језик">{{cite web|url=http://rogchap.com/2011/09/06/top-40-website-programming-languages/|title=Top 40 Website Programming Languages|work=roadchap.com|last=Chapman|first=Roger|accessdate=22. 5. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140213222959/http://rogchap.com/2011/09/06/top-40-website-programming-languages/|archivedate=13. 2. 2014|deadurlurl-status=yesdead}}</ref>
| језик = [[:m:List of Wikipedias|304]] језика
| доступност = широм [[свет]]а&ensp;<small>(осим у [[Турска|Турској]])</small>
Ред 85:
Википедија има много метода за превазилажење расправа. „Писање, поништавање, расправа” циклуси се понекад дешавају; у њему један корисник допише нешто, други то поништи, а проблем се расправља на страници за разговор чланка. Да би се постигао шири консензус у оквиру заједнице, проблеми се могу расправљати на Трговима, посебним страницама намењених дискусијама, или тражењем коментара од искуснијих уредника који нису умешани у евентуални сукоб око уређивања. Неке википедије имају посебне необавезујуће странице где уредници могу да пријаве нељубазне, некултурне или на други начин проблематичне кориснике.
 
Даље, постоје специјалне странице за централизовану расправу о неким расправама, попут да ли би требало да се неки чланак обрише или не. Неке википедије користе посредовање између сукобљених страна, мада га неки уредници сматрају неефикасним. Коначно, неке википедије имају арбитражни комитет као последње место за решавање сукоба када сви други начини не дају резултате. Арбитражни комитет не суди о тачности садржаја чланака, иако је понекад приморан да спроведе политику о неутралној тачки гледишта. Статистичка анализа је указала да одлуке о решавању сукоба игноришу садржај сукоба између уредника и да се оне уместо тога фокусирају на понашање корисника, тако да арбитражни комитет не ради много на решавању сукоба и измиривању сукобљених страна, колико на одстрањивању проблематичних корисника и позивању потенцијално продуктивних уредника да се врате учествовању на овом пројекту. Решења које арбитражни комитет користи су забрана корисницима даљи рад на Википедији, забрана писања на некој теми и чланку и/или допуштање даљег рада уз услов да уредник не прекрши поново неко правило Википедије. Потпуне забране рада на Википедији су углавном ограничене на случајеве лажног представљања (у које спада злонамерно коришћење више налога) и антидруштвеног понашања. Упозорења се чешће дају за прекршаје приликом уређивања и непоштовања консензуса, а ређе за антидруштвено понашање.<ref>{{Cite document|title=Wikitruth through Wikiorder|url=http://www.law.emory.edu/fileadmin/journals/elj/59/59.1/Hoffman_Mehra.pdf|publisher=Emory Law Journal|volume=59|issue=1|year=2009|last=Hoffman|first=David A.|last2=Mehra|first2=Salil K.|postscript=<!--None-->|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121009213637/http://www.law.emory.edu/fileadmin/journals/elj/59/59.1/Hoffman_Mehra.pdf|archivedate=9. 10. 2012|deadurlurl-status=yesdead|pages=151-210}}</ref>
 
=== Лиценцирање садржаја ===
Ред 104:
Велики проблем Википедије је вандализам, који доносе разни [[вандализам|вандали]]. Они често праве бесмислене и увредљиве измене на [[Википедија:Ауторско право|слободним]] Википедијиним чланцима. Отворена природа модела уређивања је главна тема већина критика Википедије. Због тога, читалац никад не може бити сигуран да неки чланак није компромитован уношењем нетачних података или уклањањем најважнијих информација.
 
Најмање неколицина корисника (ако не стотине или више у неким случајевима) генерално дневно прати измене на одређеним чланцима. Вандализам на чланцима обично не траје дуже од неколико минута у зависности од броја корисника на одређеној Википедији. Очигледне вандализме је лако уклонити из Википедијиних чланака, јер се претходне верзије чланака чувају. У пракси, средње време потребно да се пронађе и исправи вандализам је врло кратко, обично пар минута,<ref name="MIT_IBM_study">{{Cite journal|last=Viégas|author2=Martin|first=Fernanda B. Wattenberg|last3=Dave|first3=Kushal|last-author-amp=yes |url=http://alumni.media.mit.edu/~fviegas/papers/history_flow.pdf|title=Studying Cooperation and Conflict between Authors with History Flow Visualizations|journal=Proceedings of the ACM Conference on Human Factors in Computing Systems (CHI)|publisher=ACM SIGCHI|isbn=978-1-58113-702-6|location=[[Беч|Vienna]], [[Аустрија|Austria]]|year=2004|format=PDF|accessdate=22. 5. 2017|doi=10.1145/985921.985953|pages=575-582}}</ref><ref name="CreatingDestroyingAndRestoringValue">{{Cite journal|last=Priedhorsky|first=Reid|last2=Chen|first2=Jilin|author3=Shyong (Tony) K. Lam|last4=Panciera|first4=Katherine|last5=Terveen|first5=Loren|last6=Riedl|first6=John|publisher=GroupLens Research, Department of Computer Science and Engineering, University of Minnesota|title=Creating, Destroying, and Restoring Value in Wikipedia|journal=Association for Computing Machinery GROUP '07 conference proceedings|location=Sanibel Island, [[Флорида|Florida]]|date=4. 11. 2007|url=http://www-users.cs.umn.edu/~reid/papers/group282-priedhorsky.pdf|format=PDF|accessdate=22. 5. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20071025080718/http://www-users.cs.umn.edu/~reid/papers/group282-priedhorsky.pdf|archive-date=25. 10. 2007|dead-url-status=yesdead}}</ref> али у једном широком извештаваном инциденту лажне информације о умешаности у [[атентат на Џона Кенедија]] убачене су у биографију америчког политичара [[Џон Сигенталер|Џона Сигенталера]] и остале су непримећене четири месеца. Починилац овог инцидента, који је унео нетачну информацију као нерегистрован уредник, је на крају пронађен праћењем његове [[IP адреса|ИП адресе]].<ref>{{Cite book|last=Friedman|title=The|first=Thomas L. World is Flat|location=|publisher=Farrar, Straus & Giroux|year=2007|isbn=978-0-374-29278-2|pages=124}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.firstamendmentcenter.org/founder-shares-cautionary-tale-of-libel-in-cyberspace/|title=Founder shares cautionary tale of libel in cyberspace By Brian J. Buchanan|publisher=Firstamendmentcenter.org|date=17. 11. 2006|accessdate=22. 5. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20160306004453/http://www.firstamendmentcenter.org/founder-shares-cautionary-tale-of-libel-in-cyberspace|archive-date=6. 3. 2016|dead-url-status=yesdead}}</ref> Ово је изазвало промену Википедијиних правила, и утицало је посебно на пооштравања услова проверљивости код биографија живих особа.
[[Датотека:John Seigenthaler Sr. speaking.jpg|мини|десно|Џон Сигенталер]]
Отворена структура Википедије је чини лаком метом за [[трол на интернету|интернет тролове]], [[спам]]ере и оне који заговарају неку агенду. Уочено је да неке организације (на пример [[Сајентологија|Сајентолошка црква]]) и политичари (нпр. чланови америчког [[Представнички дом Сједињених Америчких Држава|Представничког дома]]) додају информације у чланке, а [[Мајкрософт]] је понудио финансијски подстицај за рад на одређеним чланцима. У августу 2007. веб-сајт -{[[WikiScanner]]}- је почео да прати изворе измена на Википедији од стране анонимних уредника. Програм је открио да су многе такве измене извршиле компаније и владине агенције мењајући садржај у чланцима који се односе на њих, њихово особље и њихов рад.