Златибор — разлика између измена

м
.
м (Враћене измене 87.116.176.118 (разговор) на последњу измену корисника SrpskiAnonimac)
ознака: враћање
м (.)
Постоји више претпоставки којима се објашњава порекло имена Златибор. У [[Средњи век|средњем вијеку]], овај крај се налазио у оквиру жупе Рујно, административне области [[Рашка|Рашке]], па је и цијели Златибор носио такво име. Оно потиче од кржљаве биљке руја која се користила за бојење (штављење) коже и извозила се у [[Дубровник]], а данас расте по селима Семегњеву, Стублу и Увцу. Од [[18. век|18. вијека]], све више се користи назив Златибор, а и [[1855]]. године је, приликом нове административне подјеле [[Србија|Србије]], Рујански срез подијељен на Ариљски и Златиборски, па име Златибор доспијева и у званична документа. Прве писане трагове о називу Златибор имамо у извештајима које су у току [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] одавде слали устаници. Такође је извесно да га писци тих извештаја нису измислили већ је он неко време и пре тога био у оптицају, али не зна се колико дуго. Слободна је претпоставка да је то од друге половине 18. века.<ref>[http://zlatiborac.blog.rs/blog/zlatiborac/zlatibor/2008/11/17/zlatibor-poreklo-imena Na Zlatiborski način | Zlatibor - poreklo imena{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
Постоје три предања о постанку имена Златибора. Извјесно је да је то име настало од ријечи ''злато'', односно ''златни'' и ''бор'', али не зна се на који начин. Једно каже да је име Златибора настало од златне боје његових пашњака, што није сасвим вјероватно, јер златиборски пашњаци нису толико стари, и ово предање не објашњава откуд ријеч ''бор'' у имену Златибора; друго предање каже да су се досељеници из [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Херцеговина|Херцеговине]] на Златибор хвалили богатством борове шуме, говорећи: „Златан је то бор!"; а треће предање, вјероватно најтачније, каже да је то име постало од једне веома ријетке врсте бијелог бора, тзв. [[златни бор|златног бора]], чије је научно име ''-{Pinus Silvestris Variegata Zlatiborica}-'', по сарајевском инжињеру Салиху Омановићу. Златног бора још само има у селу Негбини и стављен је под заштиту државе.<ref>{{Cite web|url=http://www.zlatibor.org/geografski%20i%20klima/istorija.htm |title=Zlatibor,Istorija{{Ботовски наслов}} |accessdate=04. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131005014911/http://www.zlatibor.org/geografski%20i%20klima/istorija.htm |archive-date=05. 10. 2013 |dead-url-status=yesdead }}</ref>
 
Треба правити разлику између имена планине и назива некадашње административно-територијалне јединице Срез златиборски чије се територије нису морале у потпуности подударати. Садашњи [[Златиборски управни округ|Златиборски округ]] обухвата знатно ширу област од територије планине Златибор. Малу забуну уноси и туристичко место [[Златибор (град)|Златибор]] које има исти назив као и планина.
=== Цркве ===
[[Датотека:L'église orthodoxe serbe de Sirogojno.jpg||десно|мини|Црква Светих Петра и Павла у Сирогојну]]
[[Црква (грађевина)|Цркву]] у [[Сирогојно|Сирогојну]] је подигао [[1764]]. године протојереј Георгије Цмиљанић, родом из [[Љубиш]]а, родоначелник чувене свештеничке лозе [[Смиљанићи|Смиљанића]], уз помоћ и прилоге парохијана.<ref>{{cite web|title=Црква Светих апостола Петра и Павла|url=http://www.pamtimzlatibor.com/objekat/crkva-svetih-apostola-petra-i-pavla|website=Памтим Златибор|accessdate=12. 02. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170213002005/http://www.pamtimzlatibor.com/objekat/crkva-svetih-apostola-petra-i-pavla|archive-date=13. 02. 2017|dead-url-status=yesdead}}</ref> Чува више вриједних икона, међу којима су и оне које је насликао Симеон Лазовић. Црква у [[Мачкат]]у из [[1859]]-те чува иконе Алексија Лазовића. Црква у [[Бела Река|Бијелој Ријеци]] потиче из доба [[Немањићи|Немањића]]. У њој се налазе царске двери које је сликао Алексије Лазовић [[1817]]-те године.
 
=== Манастири ===
7.985.543

измене