Лаза Костић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.149.36.79 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
м .
Ред 44:
[[Датотека:Lenka i Laza.JPG|мини|лево|250п|Ленка Дунђерски и Лаза Костић споменици у [[Кулпин]]у]]
 
Рођен је [[1841]]. године у [[Ковиљ]]у, у [[Бачка|Бачкој]], у војничкој породици. Отац му се звао Петар Костић, а мајка Христина Јовановић. Имао је и старијег брата Андрију, али њега и своју мајку није упамтио јер су они преминули док је Лаза још био беба. Петар Костић, Лазин отац, преминуо је [[1877]]. године. Основну школу је учио у месту рођења, где му је учитељ био Глигорије Глиша Каћански.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:601452-Vojvodjanske-price-Ucitelj-Glisa-Lazu-Kostica-naucio-slova Учитељ Глиша Лазу Костића научио слова („Вечерње новости“, 20. април 2016)]</ref> [[Гимназија Јован Јовановић Змај (Нови Сад)|Гимназију]] је завршио у [[Нови Сад|Новом Саду]], [[Панчево|Панчеву]] и [[Будим]]у, а права и докторат права 1866. на [[Пешта]]нском универзитету.<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2016&mm=02&dd=02&nav_id=1092093 Заоставштина др Лазе Костића у Музеју Војводине (Б92, 2. фебруар 2016)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/395341/Otkrivena-doktorska-diploma-Laze-Kostica Откривена докторска диплома Лазе Костића („Политика”, 27. децембар 2017)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/395520/Misterija-Lazinog-doktorata Мистерија Лазиног доктората („Политика”, 29. децембар 2017)]</ref><ref>{{cite news|last=Петровић|first=Александра|title=Докторска диплома Лазе Костића преведена с латинског|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/397256/Doktorska-diploma-Laze-Kostica-prevedena-s-latinskog|accessdate=31. 1. 2018|work=Политика|date=27. 1. 2018}}</ref> Службовање је почео као гимназијски наставник у Новом Саду; затим постаје адвокат, велики бележник и председник суда. Све је то трајало око осам година, а потом се, све до смрти, искључиво бави књижевношћу, новинарством, политиком и јавним националним пословима. Двапут је допао затвора у Пешти: први пут због лажне доставе да је учествовао у убиству кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]] и други пут због борбеног и антиаустријског говора у [[Београд]]у на свечаности приликом проглашења пунолетства кнеза [[Милан Обреновић|Милана]].<ref>{{cite web|title=Лаза Костић|url=http://www.rasen.rs/2016/06/laza-kostic-sklapao-niti-srpskog-jedinstva/#.Wm5JPpdVKlM|website=Расен|accessdate=28. 1. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180129140749/http://www.rasen.rs/2016/06/laza-kostic-sklapao-niti-srpskog-jedinstva/#.Wm5JPpdVKlM|archive-date=29. 01. 2018|dead-url-status=yesdead|df=}}</ref> Кад је ослобођен, у знак признања, био је изабран за посланика Угарског сабора, где је, као један од најбољих сарадника [[Светозар Милетић|Светозара Милетића]], живо и смело радио за српску ствар. Потом живи у Београду и уређује „Српску независност”, али под притиском реакционарне владе морао је да напусти [[Србија|Србију]]. На позив кнеза [[Никола I Петровић|Николе]] одлази у [[Црна Гора|Црну Гору]] и ту остаје око пет година, као уредник званичних црногорских новина и политички сарадник кнежев. Но и ту дође до сукоба, па се врати у Бачку. У [[Сомбор]]у је провео остатак живота релативно мирно. Ту је десет година био председник [[Српска читаоница у Сомбору|Српске народне читаонице]] која се данас по њему назива.
 
У Пешти се [[1892]]. године сусрео са [[Никола Тесла|Николом Теслом]] коме је 1895. препоручио за женидбу [[Јелена Ленка Дунђерски|Ленку Дунђерски]], у коју је и сам био потајно заљубљен. Интересантно је да је Тесла поред Ленке Дунђерски одбио и славну глумицу [[Сара Бернар|Сару Бернар]].<ref>[http://www.blic.rs/Riznica/Istorije/464207/OTKRIVAMO-Zasto-je-Tesla-odbio-lepu-Lenku Зашто је Тесла одбио лепу Ленку („Блиц“, 12. мај 2014)]</ref>
Ред 79:
 
== Наслеђе ==
Једна [[основна школа Лаза Костић (Београд)|новобеоградска школа]] од 2005. носи име по Лази Костићу. Основна школа у Ковиљу, родном месту Лазе Костића, такође носи његово име. Од 2000. године у Новом Саду [[гимназија Лаза Костић (Нови Сад)|постоји гимназија]] која носи име по Лази Костићу и вероватно је једина средња школа у Србији која поседује праву школску позоришну салу са 215 седишта и модерном пратећом опремом за професионалан рад <ref>{{Cite web|url=http://www.gimnazijalazakostic.edu.rs/stabile/index.php/sr/naslovna/pocetna |title=Реч директора (Гимназија Лаза Костић Нови Сад, 24. септембар 2012) |accessdate=6. 5. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170503184937/http://www.gimnazijalazakostic.edu.rs/stabile/index.php/sr/naslovna/pocetna |archive-date=3. 5. 2017 |dead-url-status=yesdead }}</ref>.
 
Њему у част установљене су [[Награда Лаза Костић]] и [[Награда Венац Лазе Костића]], а у част песме „Санта Марија дела Салуте” организована је у Сомбору манифестација Дан Лазе Костића, на којој се сваког 3. јуна одабраном песнику се додељује Венац Лазе Костића. Први добитник је Перо Зубац, а 2016. године Душко Новаковић и Стојан Бербер. Награду је 2017. године добио новосадски песник Јован Зивлак.<ref>[http://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/sombor/venac-laze-kostica-jovanu-zivlaku_829723.html Венац Лазе Костића Јовану Зивлаку]</ref>