Свети Сава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м .
Ред 222:
Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их [[Коча Синан-паша|Синан-паша]] није одатле отео, однео у [[Београд]] и спалио их на брду Врачар 27. априла 1594. После ослобођења од [[Османско царство|Турака]] на [[Градска општина Врачар|Врачару]] је подигнут [[Храм Светог Саве|храм посвећен Светом Сави]], у знак сећања и захвалности за све оно што је Свети Сава урадио за свој народ и цркву.
 
Место спаљивања, међутим, вероватно није било на данашњем Врачару, који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду „Чупина умка” на месту између данашње цркве Светог Марка (близу олтара)<ref>„Време”, Београд1. јун 1922. године</ref> и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар.<ref>{{cite web|url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/02/article-02.html |title=Српско наслеђе: „Где су Турци спалили мошти Светог Саве“ |publisher=Srpsko-nasledje.co.rs |date=|accessdate=10. 1. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130126085436/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/02/article-02.html# |archive-date=26. 1. 2013 |dead-url-status=yesdead }}</ref> По народном предању, пре спаљивања мошти, спашена је рука Светог Саве и данас се налази у [[Манастир Света Тројица|манастиру Свете Тројице код Пљеваља]].<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20111114093804/http://www.pravoslavlje.nl/foto_manastiri_crkve/manastir_sveta_trojica_pljevlja.htm |title=Manastir Sveta Trojica Pljevlja |publisher=Pravoslavlje.nl |date=|accessdate=10. 1. 2012}}</ref>
 
Српска православна црква празнује Саву као светитеља 27. јануара по грегоријанском, односно 14. јануара по јулијанском календару. Празник Светог Саве, [[Савиндан]], обележава се као школска слава у свим школама у Србији и [[Република Српска|Републици Српској]]. Такође се обележава и [[Спаљивање моштију светог Саве|спаљивање моштију Светог Саве]].