Сједињене Америчке Државе — разлика између измена

Екологија САД се сматра „[[мегаразноврсне државе|мегаразноврсном]]”: око 17.000 врста [[васкуларне биљке|васкуларних биљака]] се јавља у континенталном делу САД и Аљасци, а више од 1.800 врста [[скривеносеменице]] се јавља на Хавајима, од којих се мало јавља на континенталном делу.<ref>{{cite web|last=Morin | first = Nancy | url = http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf | title = Vascular Plants of the United States | publisher = National Biological Service | work = Plants | accessdate=27. 10. 2008. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130724222726/http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf |archive-date=24. 7. 2013 |dead-url-status=yesdead }}</ref> САД су дом за више од 400 врста сисара, 750 врста птица и 5000 врста гмизаваца и водоземаца.<ref>{{cite web|url=http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html | title = Global Significance of Selected U.S. Native Plant and Animal Species | publisher = SDI Group |date=9. 2. 2001. | accessdate=20. 1. 2009.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110614224003/http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html| archivedate=14. 6. 2011| deadurl url-status= yesdead}}</ref> Око 91.000 врста инсеката је описано до сада.<ref>{{cite web|url=http://www.si.edu/Encyclopedia_SI/nmnh/buginfo/bugnos.htm | title = Numbers of Insects (Species and Individuals) | publisher = Smithsonian Institution | accessdate=20. 1. 2009.}}</ref> [[Белоглави орао]] је и [[национална птица]] и [[национална животиња]] САД, и трајни симбол саме државе.<ref name=j23>{{Cite journal|last=Lawrence| first = E.A. |year=1990| title = Symbol of a Nation: The Bald Eagle in American Culture | journal = The Journal of American Culture | volume = 13 | issue = 1 | doi = 10.1111/j.1542-734X.1990.1301_63.x |pages=63-69}}</ref>

Постоји више од 58 [[национални паркови САД|националних паркова]] и на стотине паркова, шума и дивљих области под федералном управом.<ref>{{cite press release|url=http://home.nps.gov/applications/release/Detail.cfm?ID=639 | title = National Park Service Announces Addition of Two New Units | publisher = National Park Service |date=28. 2. 2006. | accessdate=13. 6. 2006.}}</ref> Све укупно, држава поседује 28,8% државног копна.<ref name=FL>{{cite web|url=http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf | title = Federal Land and Buildings Ownership | publisher = Republican Study Committee |date=19. 5. 2005. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090309172818/http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf | archivedate=9. 3. 2009. | deadurl url-status= yesdead}}</ref> Већина земљишта је заштићена, мада су нека изнајмљена за вађење нафте и гаса, вађење руда, шума и за испашу стоке; 2,4% се користи за војне потребе.<ref name=FL/><ref>{{cite web|publisher=U.S. Geological Survey (USGS) | accessdate=23. 6. 2012. |date=21. 6. 2012. | title = NOAA: Gulf of Mexico 'Dead Zone' Predictions Feature Uncertainty | url = http://www.usgs.gov/newsroom/article_pf.asp?ID=3252}}</ref><ref name="Louisiana Universities Marine Consortium">{{cite web|publisher=Louisiana Universities Marine Consortium (LUMCON) | accessdate=18. 5. 2013. | title = What is hypoxia? | url = http://www.gulfhypoxia.net/Overview/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20130612015526/http://www.gulfhypoxia.net/overview/ |archive-date=12. 6. 2013 |dead-url-status=yesdead }}</ref>

[[Куповина Аљаске|Куповином Аљаске]] 1867. од [[Руска Империја|Русије]] за 7,2 милиона долара окончано је ширење САД по континенталном делу Северне Америке. [[Масакр у Воундед Нију]] 1890. је био последњи велики оружани сукоб у Индијским ратовима. Монархија у [[Краљевина Хаваји|Краљевству Хаваји]] је збачена 1893. у пучу који су предводили амерички држављани. САД су анектирале Хавајски архипелаг 1898. Предсједник [[Теодор Рузвелт]] интервенисао у целом низу држава [[Латинска Америка|Латинске Америке]]. Победа у [[Шпанско-амерички рат|шпанско-америчком рату]] исте године је показала да су Сједињене Државе светска сила и довела је до анексије [[Порторико|Порторика]], [[Гвам]]а и [[Филипини|Филипина]] и јачања америчког утицаја на [[Куба|Куби]].<ref>{{cite web|last=Gates | first = John M. | url = http://www3.wooster.edu/History/jgates/book-ch3.html | title = War-Related Deaths in the Philippines | work = Pacific Historical Review | publisher = College of Wooster |date=август 1984 | accessdate=27. 9. 2007. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140629045949/http://www3.wooster.edu/History/jgates/book-ch3.html |archive-date=29. 6. 2014 |dead-url-status=yesdead }}</ref> Филипини су добили независност после пола века, док су Порторико и Гвам остали територија САД. Године 1903. САД су стекле [[Зона Панамског канала|зону Панамског канала]]. Отварањем [[Панамски канал|Панамског канала]] 1914. САД су постале светска економдкс сила са становништвом које је, великим усељавањем, нарасло на 92 милиона.

Сједињене Државе су друго најпопуларније одредиште светских [[Туризам|туриста]], одмах након Француске.<ref>{{cite web|url=http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf| title = UNWTO World Tourism Barometer (UNWTO)| accessdate=18. 5. 2014.|year=2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20150101005051/http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf|archive-date=1. 1. 2015|dead-url-status=yesdead}}</ref>