Тајланд — разлика између измена

Тајланд је [[монархија]] на челу које је био краљ [[Рама IX|Бумибол Адуљадеј, Рама IX]], а њиме је после управља [[Национални савет за ред и мир Тајланда|војна хунта]] која је преузела власт маја 2014.<ref name="ThailandPM">{{cite news|title=Thailand's Junta Chief Chosen as Prime Minister|url=http://www.bangkoknews.net/index.php/sid/224959611|date=21. 8. 2014|accessdate=21. 8. 2014|publisher=Thailand News.Net}}</ref> Краљ је [[Списак краљева Тајланда|девети]] монарх из [[Чакри династија|Чакри династије]], и владао од 1946, те је био најдуже служећи шеф државе.<ref name="longestthai">{{cite web|year=1996 |url=http://www.worldhop.com/Journals/J5/ROYAL.HTM |title=A Royal Occasion speeches |publisher=Worldhop.com Journal |accessdate=5. 7. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060512194220/http://www.worldhop.com/Journals/J5/ROYAL.HTM |archive-date=12. 5. 2006 |dead-url-status=yesdead }}</ref> Титуле краља Тајланда су шеф државе, шеф оружаних снага, присталица будизма, и бранитељ религија.<ref>{{cite web|url=http://www.senate.go.th/th_senate/English/constitution2007.pdf|title=Constitution of the Kingdom of Thailand B.E 2550|author=The Secretariate of the House of Representatives|publisher=The Secretariat of the House of Representatives|year=2007|accessdate=7. 11. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120831223113/http://www.senate.go.th/th_senate/English/constitution2007.pdf|archive-date=31. 8. 2012|dead-url-status=yesdead}}</ref> Мада је конституциони систем успостављен 1932, монархија и оружане снаге су наставиле да врше периодичне интервенције у политици. [[Тајландски бат]] је национална [[валута]] Тајланда, док Банка Тајланда врши функцију централне банке у овој земљи са скоро 70 милиона становника. Многе банке које су биле у државном власништву су приватизоване. Приватизација је утицала на то да некима то није одговарало, појавили су се нови [[тајкун]]и, који су огромно богатство стекли приватизацијама. Највећа страна државна [[банка]] у држави је Банка Кине или Bank of China. Тајланд има политику рада да не запошљава странце или их не запошљава лако, да не постоји могућност добијања радне визе за странце у неким случајевима. Велики је јаз између богатих и сиромашних, на Тајланду не рачунајући Индонезију, има највише [[милионер]]а и [[милијардер]]а . Земља има проблема са [[корупција|корупцијом]] , [[проституција|проституцијом]] , сиромаштвом, неписменошћу, иако је модернизацијом земље број неписмених смањен за чак 50 %. Тајланд се бори и са сивом економијом, са продајом и шверцом [[дрога|дроге]] , постоје веома строге казне [[затвор]]а.

Тајланд је доживео брз економских раст између 1985 и 1996, поставши [[ново индустријализована земља]] и велики извозник. Тајланд је одмах после [[Индонезија|Индонезије]] , највећа економија у југоисточној Азији. Према проценама економиста, Тајланд би могао до 2030. године, могао да претекне [[Турска|Турску]] и [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]] по бруто домаћем производу, и да буде мећу 15 највећих економија света, да буде испред [[Италија|Италије]], [[Шпанија|Шпаније]] , чак и [[Мексико|Мексика]]. Тајланд је доживео велики економски процват у последњих 35 година, држава која је одавно изашла из економске [[транзиција|транзиције]] , која је успешно прешла са лаке индустрије на тешку индустрију. [[Туризам]] и угоститељство на Тајланду су нарочито веома лукративни, доносе велику, брзу и лаку зараду, милиони туриста посете земљу због летовалишта као [[Патаја]] и острва [[Пукет]], због добре и јефтине хране, смештаја и провода . Тајланд у последњих 20 година, улаже у културу, у обнову будистичких и хиндуистичких храмова, као и у борбу против наркоманије, трговине [[дрога|дрогом]] , нелегалне проституције, као и рад на црно и запошљавање малолетника и деце у [[фабрика]]ма. [[Корупција]] , која је присутна и на државном врху, и у [[влада|влади]], је нешто са чиме се Тајланд бори, многи [[политичар]]и и [[тајкун]]и су завршили у [[затвор]]у, док су неки у бекству, тајландске власти их траже, а неретко заврше и на међународној потерници. Становништво на Тајланду је младо, велики је проценат младог становништва, а од страних језика највише говоре енглески и кинески језик. Тајландска влада, слично попут владе [[Кина|НР Кине]] , даје [[субвенција|субвенције]] у [[пољопривреда|пољопривреди]] сељацима за узгој пиринча и стоке у руралним срединама. Тајланд је познат и као земља која улаже у екологију, заштиту [[животна средина|животне средине]], и биљних и животињских врста. Држава нарочито ради на очувању својих [[тропске шуме|тропских шума]] на северу земље, бори се против недозвољене и илегалне [[сеча шума|сече шума]] на северу и у унутрашњости Тајланда. Велики број грађана одлази из неразвијених сеоских средина у веће градове или у [[Бангкок]] у потрази за бољим животом, [[образовање]]м и послом. Земља уме да се носи са елементарним непогодама, услед изливања река и поплава и јаких киша током монсуна који делимично дувају и долазе из [[Индија|Индије]] , али поплаве на Тајланду нису честе, као у околним земљама и у [[Бангладеш]]у, суше су проблем током топлих сувих месеци. Национална авио компанија Тајланда је [[Тај ервејз интернашонал]] и једна је од најутицајнијих авио компанија у свету. Због свог положаја који Тајланд заузима у Азији, авионски летови ка [[Кина|Кини]] , [[Индија|Индији]] , [[Индонезија|Индонезији]], [[Аустралија|Аустралији]] , [[Русија|Русији]], су веома чести, као и транзитни летови, где путници преседају, па је међународни [[аеродром]] у [[Бангкок]]у због тога веома прометан, са великим гужвама и бројем путника. Друмски саобраћај у Тајланду је најлошије развијен, проблем представљају и [[одрон]]и као и [[клизиште|клизишта]], услед јаких киша током кишне сезоне и недовољно добрих путева, па се у Тајланду у друмском саобраћају често користе велики [[џип]]ови и камионети, нарочито у унутрашњости и на северу земље. Речни саобраћај је најразвијенији на рекама [[Меконг]] и [[Чао Праја]], где речне пијаце нису реткост, на којима сељаци и мали пољопривредници продају воће, рибу и пиринач на [[чамац|чамцима]] и мањим бродовима. [[Крузер]]и су на мору, веома популаран и присутан вид [[транспорт]]а, како за стране туристе, тако и за домаће становништво када путују у време годишњих одмора. [[Бангкок]] је једини град који има подземну железницу или [[метро]] и брзе возове који олакшавају саобраћај. Туризам јесте претежно развијен на морској обали и острвима, али се туризам развија на северу земље, због нетакнутих тропских шума, чистих [[водопад]]а и [[река]], туристи могу нпр. да јашу, хране тајландске [[слон]]ове, који умеју и да сликају. У [[Асоцијација нација југоисточне Азије|АСЕАН]], мећу којима је Тајланд држава чланица, Тајланд има најзначајније економске и трговинске односе са [[Индонезија|Индонезијом]] ,[[Филипини]]ма, [[Вијетнам]]ом и [[Малезија|Малезијом]], док Тајланд помаже у економском развоју много сиромашнијим чланицама и у трговинској сарадњи са осталим државама чланицама ове организације као што су [[Лаос]] и [[Мјанмар]]. Поред тога, Тајланд је и држава чланица [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]], [[Azijsko-pacifička ekonomska saradnja|APEC]], Међународног удружења за развој или IDA, [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]], [[Високи комесаријат за избеглице|Високог комесаријата за избеглице]],[[Међународна хидрографска организација|Међународне хидрографске организације]],[[Међународна организација за стандардизацију|Међународне организације за стандардизацију]], [[Међународна банка за обнову и развој|Међународне банке за обнову и развој]], [[Светска туристичка организација|Светске туристичке организације]], [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]], [[Група 77|Групе 77]], Међународне финансијске корпорације, [[Интерпол]]а, [[Организација за забрану хемијског оружја|Организације за забрану хемијског оружја]], [[Светска организација за интелектуалну својину|Светске организације за интелектуалну својину]], [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]], [[Интерпарламентарна унија|Интерпарламентарне уније]], [[Унеско|Унеска]], [[Светска фондација за природу|Светске фондације за природу]], [[Светски поштански савез|Светског поштанског савеза]], Удружења за заштиту животиња Пета и Орка, Удружења за борбу против и заштиту од [[сида|сиде]], Удружења за борбу против [[шећерна болест|дијабетеса]], Удружења за борбу против дечје експлоатације, [[Црвени крст|Црвеног крста]], [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] и других међународних и светских удружења и организација, у последњих тридесет година Тајланд веома активно учествује у многим међународним скуповима и организацијама, као и светским конференцијама и самитима. [[Интернет]] на Тајланду је цензурисан, али не толико у тој мери као у [[Кина|Кини]], уклањају се било какви негативни коментари о Тајланду и о политици земље. У јавности, сем ако нисте на [[плажа|плажи]], није дозвољено возити се на скутеру, шетати се наг до појаса, бити у јавном превозу наг или превише непримерено обучен, јер су грађани у метро улазили непримерено обучени. Туристи могу кривично да одговарају и да буду депортовани, јер су житељи имали проблема са тучама, алкохолисаним страним туристима и не треба се шалити са тајландском полицијом која је налазила дрогу код туриста било ради шверца, продаје или личне употребе исте. Море је веома загађено као што није био случај пре 50 година, када су се први велики хотели и туристичка насеља изградили, јер велики број туриста баца смеће на плажи и у море, као и хотели који су релативно близу изграђени поред морске обале. Тајландска влада је хтела да неким државама и њиховим грађанима, као нпр. [[Велика Британија]], да им отежа добијање туристичких [[виза]] због недоличног понашања њихових грађана као туриста на одмору и да уопште смањи „превелики број туриста” којих је током 2017. било више од 35 милиона. Тајланд има значајне дипломатске односе и са источним и западним силама, са [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кина|Кином]]. Са [[Вијетнам]]ом је обновио и побољшао дипломатске односе тек после [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] , док је са Совјетским Савезом и данас [[Русија|Русијом]], увек имао и има коректне односе. 2016. , према подацима владе Тајланда, шест милиона људи је живело испод границе сиромаштва, али се процењује да је тај број много већи. Тајланд има јединствено државно уређење јер је унитарна парламентарна уставна монархија под војном хунтом. Тајланд је значајан извозник пољопривредних машина и добара у Азији, али и у свету, јер је велики извозник [[пиринач|пиринча]], [[соја|соје]] и [[соја сос]]а, као и тајландског [[Čili (biljka)|чилија]] и [[црни бибер|бибера]]. Тајланд су колоквијално називали „[[Италија|Италијом]] Азије” и једина земља коју Европљани нису могли да колонизују у југоисточној Азији. Образовање на Тајланду је такво да је основна школа законом обавезна, деца са шест година крену у школу, потом уписују средњу школу, али после основне школе могу да раде. [[Бангкок]] је средиште универзитета и културе, град са највише могућности и најбољим стандардом и квалитетом живота од свих осталих у Тајланду, док други градови који су много мањи и по становништву и по површини и немају доста утицајних високо образованих установа, па зато Тајланђани уколико се не школују после средње школе, раде у угоститељству, туризму или у пољопривреди. Мушкарци више зарађују и политички су више ангажовани од жена. Жене у тајландској политици у последњих 30 година имају већи и значајнији утицај. Тајланд је познат по својој специфичној [[свила|свили]] , од које се праве [[марама|мараме]] за [[плажа|плажу]], које носе и жене и мушкарци које се зову саронг или парео. У Тајланду има јако пуно страних и домаћих компанија које се баве телекомуникацијама, које се баве производњом телефона и електронике у других уређаја, и продајом некретнина због велике изградње инфраструктуре, поготову стамбених некретнина и локала за издавање простора нарочито у [[Бангкок]]у. Индустријска производња, металургија, пољопривреда, и туризам су водећи сектори економије.<ref name="middleIncomeCountry">[http://www.worldbank.or.th/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/EASTASIAPACIFICEXT/THAILANDEXTN/0,,menuPK:333304~pagePK:141132~piPK:141121~theSitePK:333296,00.html Thailand and the World Bank] {{Wayback|url=http://www.worldbank.or.th/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/EASTASIAPACIFICEXT/THAILANDEXTN/0,,menuPK:333304~pagePK:141132~piPK:141121~theSitePK:333296,00.html |date=20110501094414 }}, World Bank on Thailand country overview.</ref><ref name="GuardianThailandOverview">The Guardian, [http://www.guardian.co.uk/country-profile/thailand Country profile: Thailand], 25 Apr 2009.</ref> Међу [[Асоцијација нација југоисточне Азије|АСЕАН]] земљама, Тајланд се рангира на другом месту по квалитету живота<ref>{{cite news|title=Thailand ranks 2nd in ASEAN for the best quality of life|url=http://thainews.prd.go.th/centerweb/newsen/NewsDetail?NT01_NewsID=WNSOC5703270010003|accessdate=28. 3. 2014|newspaper=National News Bureau of Thailand|date=27. 3. 2014|last=Chueyprasit|first=Orapa|last2=Naasiri|first2=Chaite|archive-url=https://web.archive.org/web/20140328130706/http://thainews.prd.go.th/centerweb/newsen/NewsDetail?NT01_NewsID=WNSOC5703270010003|archive-date=28. 3. 2014|dead-url-status=yesdead}}</ref> и ХДИ земље је подигнут на „висок“ ниво. Његова велика популација и растући економски утицај су га учинили [[средњом силом]] у региону и широм света.<ref>Jonathan H. Ping [http://books.google.com/books?id=FGM1zEdCOmAC&pg=PA103&lpg=PA103&dq=middle+power+philippines&source=bl&ots=vrzASjVnf_&sig=YBVVPgRkVxzcg-VOOB5V97EwIYE&hl=en&ei=OBq0SbegJcnWkAW31sC5BA&sa=X&oi=book_result&resnum=1&ct=result#PPA104,M1 Middle Power Statecraft] (p 104)</ref>

Криволов заштићених врста остаје велики проблем. Ловци су десетковали популације [[тигар|тигрова]], [[леопард]]а, и других великих мачака због њихових вредних крзна. Многе животиње (укључујући тигрове, медведе, [[крокодил]]е, и [[краљевска кобра|краљевске кобре]]) се узгајају или лове због меса, која се сматра деликатесом, и ради њихових наводних лековитих својства. Иако је таква трговина незаконита, чувено Бангкошко тржиште Чатучак је још увек познато по продаји угрожених врста.<ref>{{cite web|url=http://www.monitor.net/monitor/9702a/endangeredfood.html|title=Endangered Animals on Restaurant Menus|last=Gill|first=Teena Amrit|publisher=Albion Monitor/News|date=18. 2. 1997|accessdate=7. 6. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070516023649/https://www.monitor.net/monitor/9702a/endangeredfood.html|archive-date=16. 5. 2007|dead-url-status=yesdead}}</ref>