Википедија

Хрватска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м уклоњена категорија Републике помоћу геџета HotCat
м .
Ред 113:
[[Датотека:Austria-Hungary map.svg|мини|десно| upright = 1.35|[[Краљевина Хрватска и Славонија]] (бр. 17) била је аутономне краљевство унутар Аустроугарске, створено 1868. године послије Хрватско-угарске нагодбе]]
 
Ратови са Османлијама довели су до великих демографских промјена. Хрвати су се селили према Аустрији и данашњи [[Градишћански Хрвати]] су непосредни потомци тих досељеника.<ref>{{cite web| publisher = Croatian Cultural Association in Burgenland| url = http://www.hkd.at/index.php?option=com_content&view=article&id=61&Itemid=102&lang=hr| language = hr| title = Povijest Gradišćanskih Hrvatov| accessdate = 17. 10. 2011| archivedate = 11. 01. 2012| deadurl url-status= yesdead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20120111143517/http://www.hkd.at/index.php?option=com_content&view=article&id=61&Itemid=102&lang=hr| df = dmy-all}}</ref> Да би надомијестила становништво које је избјегло, Хабзбурзи су охрабљивали хришћанско становништво из Босне и Србије на учешће у војној служби у Хрватској војној крајини. Миграција Срба на овај простор достигла је свој врхунац током [[Велика сеоба Срба|Велике сеоба Срба]] 1690. и 1737—1739.{{sfn|Lampe|Jackson|1982|pp=62}}
 
[[Датотека:Ivan Zasche, Portret bana Josipa Jelacica.jpg|мини|лево| upright = 0.9|Бан [[Јосип Јелачић]] борио се против Угара 1848. и 1849. године]]
Ред 477:
Хрватска привреда је базира на разноликим гранама привреде, нарочито на лакој.{{чињеница|date=09. 2009. }} [[Туризам]] је најзначајнији извор прихода. Са преко 8,5 милиона туриста [[2005]], године, око 10 милиона [[2006]]. године, Хрватска је осамнаеста најпопуларнија туристичка дестинација у свету. Директна зарада само од туризма износила је 2006. године, према званичној процени 6,3 милијарде евра.{{чињеница|date=06. 2013. }}
 
Хрватска је високо задужена земља са око 34 милијарди долара дуга средином 2006,<ref>{{cite web|author=Croatia | url = http://www.globus.com.hr/Clanak.aspx?BrojID=176&ClanakID=4720 | title = nacionalni tjednik | publisher = Globus |date=| accessdate=24. 6. 2010| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070609184614/http://www.globus.com.hr/Clanak.aspx?BrojID=176&ClanakID=4720| archivedate=9. 6. 2007}}</ref> 33,4 милијарде евра или 52 милијарде долара 2008<ref>{{cite web|url=http://www.hnb.hr/statistika/hstatistika.htm | title = HRVATSKA NARODNA BANKA: Statistika | publisher = Hnb.hr |date=| accessdate=24. 6. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100708085820/http://www.hnb.hr/statistika/hstatistika.htm |archive-date=8. 7. 2010 |dead-url-status=yesdead }}</ref> и 42,9 милијарди евра крајем 2009.<ref>{{cite web|url=http://www.seebiz.eu/hr/makroekonomija/hrvatska/hnb-vanjski-dug-nadomak-43-milijarde-eura!,65306.html | title = Hrvatska - ZADUŽIVANJE: HNB: Vanjski dug nadomak 43 milijarde eura! | publisher = SEEbiz.eu |date=7. 1. 2010 | accessdate=24. 6. 2010}}</ref>
Бруто домаћи производ по куповној моћи за 2005. износио је 12.158 долара или 45,2 % просека Европске уније, а просечна нето плата око 650 евра.
 
Главни проблем је структурална незапосленост која је крајем 2006 износила 17%<ref>[http://www.bankamagazine.hr/dnevnevijesti/stopa-nezaposlenosti-za-prosinac-17-posto Хрватска – стопа незапослености – децембар 2006.] {{Wayback|url=http://www.bankamagazine.hr/dnevnevijesti/stopa-nezaposlenosti-za-prosinac-17-posto |date=20070125011351 }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>, праћена недовољним економским реформама.{{чињеница|date=09. 2009. }} Проблеми привреде се такође могу наћи и у друштвеним предузећима која теже за приватизацијом што је главна карактеристика транзиционе привреде.{{чињеница|date=09. 2009. }}
 
Хрватска има огроман спољни дуг <ref>{{cite web|url=http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=6465 | title = Lider Press - Osam pogrešnih statističkih signala o 2006 | publisher = Liderpress.hr |date=| accessdate=24. 6. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070927202859/http://www.liderpress.hr/Default.aspx?sid=6465 |archive-date=27. 9. 2007 |dead-url-status=yesdead }}</ref>, и велики буџетски дефицит, који је успела значајно да смањи током 2006. године. Привредни раст у Хрватској је првих шест година 21. века стабилизован на 4-5%, земља се припрема за чланство у [[Европска унија|Европској унији]] која је најзначајнији трговински партнер.(Италија је први, а Немачка други трговински партнер Хрватске{{чињеница|date=06. 2013. }}<!--{{чињеница|date={{subst:CURRENTMONTH}}. {{subst:CURRENTYEAR}}.}}<!--mrtva veza do tog datuma.-->-->). Од 1. априла 2009-е године Хрватска је пуноправна чланица [[НАТО|НАТО-а]].
{{double image|center|Dubrovnik-port.jpg|300| Makarska1391.JPG |300|<center>[[Дубровник]], хрватска туристичка дестинација|<center>Плажа у [[Макарска|Макарској]]}}
 
Ред 618:
* {{Cite book|ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|year=2001| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: Occupation and Collaboration| publisher = Stanford University Press| location = Stanford Univ|isbn=978-0-8047-3615-2| url = https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover}}
* {{Cite book|ref=harv| url = https://www.scribd.com/doc/15826619/John-Wilkes-The-Illyrians| last=Wilkes| first = John| title = The Illyrians|year=1995| publisher = [[Wiley-Blackwell]]| location = Oxford, UK|isbn=978-0-631-19807-9|pages=}}
* {{cite web|ref={{harvid|DIP|1990 (a)}}|year=1990| publisher = Croatian State Electoral Committee| location = Zagreb, Croatia| format = PDF| language = hr| url = http://www.izbori.hr/arhiva/pdf/1990/1990_2_1_Sabor_Statistika_Stat_podaci.pdf| title = Statistički pokazatelji o provedenim izborima za zastupnike u Sabor Socijalističke Republike Hrvatske – Prilog| deadurl url-status= yesdead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150514021334/http://www.izbori.hr/arhiva/pdf/1990/1990_2_1_Sabor_Statistika_Stat_podaci.pdf| archivedate=14. 5. 2015|df=dmy-all}}
* {{Croatia Yearbook 2013| ref={{SfnRef|2013 Statistical Yearbook of the Republic of Croatia}}}}
* {{Croatia Yearbook 2015| ref={{SfnRef|Statistical Yearbook of the Republic of Croatia 2015}}}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хрватска”