Вијетнам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 37.19.108.50 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
м . |
||
Ред 8:
| химна = -{[[Химна Вијетнама|Војни марш]]}-<br />{{small|({{јез-вијет|Tiến Quân Ca}})}} [[Датотека:United States Navy Band - Tiến Quân Ca.ogg|center]]
| положај = Vietnam on the globe (Asia centered).svg
| службени језик = [[вијетнамски језик|вијетнамски]]<ref>{{cite web|url=http://cpv.org.vn/cpv/Modules/News/NewsDetail.aspx?co_id=30474&cn_id=190032 |title=Dân tộc Kinh |publisher=[[Communist Party of Vietnam]] |accessdate=21. 11. 2015 |date=15. 10. 2004 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160105025124/http://cpv.org.vn/cpv/Modules/News/NewsDetail.aspx?co_id=30474&cn_id=190032 |archive-date=5. 1. 2016 |
| главни град = [[Ханој]]
| титула владара = Генерални секретар
Ред 105:
Као резултат неколико мера [[земљишна реформа|земљишних реформи]], Вијетнам је постао велики извозник пољопривредних производа. Он је са највећи произвођач [[индијски орах|индијских]] ораха на свету, са једном трећином глобалне производње; највећи произвођач [[бибер|црног бибера]], каја чини једну трећину светског тржишта; други је по величини извозник [[пиринач|пиринча]], после [[Тајланд]]а. Вијетнам је други по величини извозник кафе.<ref>[http://www.bbc.com/news/magazine-25811724 How Vietnam became a coffee giant]</ref> Вијетнам има највећу пропорцију земље намењене узгоју перманентних усева – 6,93% – међу нацијама у ширем подрегиону Меконг. Други примарни извозни продукти су [[чај]], [[гума]], и рибљи производи. Пољопривредни удео вијетнамског ГДП је пао задњих деценија, опадајући са 42% у 1989. години до 20% у 2006, јер је продукција других сектора економије порасла.
Године 2014. земља је уговорила споразум о слободној трговини са [[Европска унија|Европском унијом]] који јој даје приступ ЕУ [[Генерализовани систем преференци|генерализованом систему преференци]], који пружа преферентни приступ европским тржиштима земљама у развоју, путем умањених тарифа.<ref name="EUfta">{{cite news|title=Vietnam-EU free trade agreement set to fire|url=http://www.vietnamtribune.com/index.php/sid/222099915/scat/fc849e836694179b/ht/Vietnam-EU-free-trade-agreement-set-to-fire|accessdate=19. 5. 2014|publisher=''Vietnam Tribune''|archive-url=https://web.archive.org/web/20140519224620/http://www.vietnamtribune.com/index.php/sid/222099915/scat/fc849e836694179b/ht/Vietnam-EU-free-trade-agreement-set-to-fire|archive-date=19. 5. 2014|
=== Наука и технологија ===
Ред 112:
Вијетнамски научници су развили многа академска поља током династијске ере, пре свега [[Друштвена наука|друштвене науке]]. Земља се поноси миленијумски дугачком традицијом аналитичких историја, као што је -{''[[Đại Việt sử ký toàn thư]]''}- краљевског историчара Нго Си Лиена. Вијетнамски монаси предвођени абдицираним царом [[Trần Nhân Tông|Тран Нхан Тонгом]] су развили -{''Trúc Lâm Zen''}- грану филозофије у 13. веку. [[Аритметика]] и [[геометрија]] су биле нашироко предаване у Вијетнаму од 15. века, користећи као основу уџбеник -{''Đại thành toán pháp''}- који је написао Лионг Те Винх. Он је увео у Вијетнам појам броја [[0 (број)|нуле]], док је Мак Хиен Тич користио термин -{''số ẩn''}- („непознат/тајан/скривен број“) за [[негативан број|негативне бројеве]]. Вијетнамски научници су исто тако произвели бројне [[енциклопедија|енциклопедије]], као што је -{''Vân đài loại ngữ''}- писца -{[[Lê Quý Đôn]]}-.
У новије време, Вијетнамски научници су направили мноштво значајне доприноса у разним областима студија, пре свега у [[математика|математици]]. -{''[[Hoàng Tụy]]''}- је био пионир у [[примењена математика|примењено математичком]] пољу [[глобална оптимизација|глобалне оптимизације]] у 20. веку, док је -{[[Ngô Bảo Châu]]}- освојио [[Филдсова медаља|Филдсову медаљу]] 2010. године за доказ [[Фундаментална лема (Лангландсов програм)|фундаменталне леме у теорији аутоморфних форми]]. Вијетнам тренутно ради на развоју домаћег [[Листа владиних свемирских агенција|свемирског програма]], и планира да конструише вијетнамски свемирски центар до 2018. који ће коштати УС$ 600 милиона.<ref>[http://www.asianscientist.com/topnews/vietnam-build-us600m-national-space-center-by-2018/ "Vietnam To Build US$600m National Space Center By 2018"]. Asian Scientist, 22 November 2011. Приступљено 27 November 2011.</ref> Вијетнам је такође направио знатан напредак у развоју [[робот]]а, као што је [[ТОПИО]] хуманоидни модел.<ref>{{Cite news|url=http://www.diginfo.tv/2007/12/05/07-0601-d.php |title=Nano technology | Computer | Robot | TOSY TOPIO – Table Tennis Playing Robot |work=DigInfo News |location=Tokyo |date=5. 12. 2007 |accessdate=22. 3. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090521023057/http://www.diginfo.tv/2007/12/05/07-0601-d.php |archive-date=21. 5. 2009 |
== Референце ==
| |||