Википедија

Жилина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м .
Ред 39:
== Симболи града ==
Симболи Жилине су [[грб]], [[застава]] и [[печат]] града.
:''Грб Жилине'' чини [[Златна боја|златни]] двоструки крст са кореном на [[Маслинастозелена боја|маслинастозеленом]] раноготичком [[Штит у хералдици|штиту]], поред кога се налазе две златне [[Шестокрака звезда|шестокраке звезде]]. Први пут се појављује на једном рачуну издатом [[8. март]]а [[1379]]. године, што га чини најстаријим грбом у Словачкој и једним од најстаријих грбова у [[Европа|Европи]],<ref>{{cite web|url=http://cblis.uniza.sk/?go=venue| title = Conference CBLIS - University of Zilina: ''Zilina''| accessdate=10. 6. 2009| archive-url = https://web.archive.org/web/20130331104530/http://cblis.uniza.sk/?go=venue| archive-date=31. 3. 2013| dead-url -status= yesdead| df = }}</ref> који се и данас користе. [[Двоструки крст]] је [[Византијско царство|византијског порекла]] и одраз је традиције [[Моравскопанонска мисија|Моравско-панонске мисије]] [[Ћирило Солунски|Ћирила]] и [[Методије Солунски|Методија]] који су [[Покрштавање Словена|донели хришћанство]] [[Словаци]]ма.
:''Заставу Жилине'' чине две широке водоравне пруге златне (горња) и маслинасто-зелене (доња) боје. На златном пољу, уз [[јарбол]], смештен је грб града, који заузима три четвртине висине златног поља. Сама застава је размере 3:2.
:''Печат Жилине'' је округлог облика са грбом града у његовом средишту, око кога се у кружном прстену налази натпис на [[Латински језик|латинском језику]] ''„-{SIGILLUM, CIVIUM. DE. ZILINA}-“''.
Ред 48:
Жилина се налази у [[северозапад]]ном делу Словачке, удаљена је око 200 km од престонице [[Братислава|Братиславе]]. Њене [[географски координатни систем|географске координате]] су 49°13’22” северне [[Географска ширина|географске ширине]] и 18°44’24” источне [[Географска дужина|географске дужине]], сам град обухвата површину од 80.028[[квадратни километар|km²]]<ref name="ШУСК1" /> и смештен је на 378 m [[апсолутна висина|надморске висине]]<ref name="ШУСК1" />.
 
Највећи је град у долини [[Вах]]а, смештен на ушћу [[Кисуца|Кисуће]] и [[Рајчанка|Рајчанке]] (''Жилинке'') у њега, у [[Жилинска котлина|Жилинској котлини]]. Саму котлину окружују, делови масива [[Западни Карпати|Западних Карпата]], планински венци [[Мала Фатра|Мале Фатре]] (на [[југоисток]]у), [[Стражовски врхи]] (на [[југозапад]]у), [[Суловски врхи]] (на југозападу), [[Јаворњики|Јаворники]] (на [[север]]у и северозападу) и [[Кисућка врховина]] (на [[североисток]]у)<ref name="Опште" />. Њен [[геолошки састав]] чине [[терцијар]]ни [[Седиментне стене|седименти]] ([[Конгломерат (геологија)|конгломерати]] у којима има трошног [[пешчар]]а из доњег терцијара)<ref name="Опште" />, док се уз обале Ваха и Рајчанке налазе [[Шљунак|шљунковите]] [[Дилувијална раван|дилувијалне равни]]<ref name="Опште">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/1/zakladne/| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Basic facts''| accessdate=29. 7. 2009.| language = словачки|archive-url=https://web.archive.org/web/20090801224120/http://www.zilina.sk/1/zakladne/|archive-date=1. 8. 2009|dead-url-status=yesdead}}</ref>. У Жилинској котлини постоји пет таквих равни, а висинска разлика међу њима износи од 80 до 90 m<ref name="Опште" />.
 
На Ваху су направљене две [[Хидроелектрана|хидроелектране]], ''Жилинска'' (источно од града) и ''Хричовска'' (западно од града), које су створиле [[Вештачко језеро|вештачка језера]] (''Жилинско'' површине 2,55 -{km²}- са запремином од 18.151.000 [[km³]]<ref>{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/3813/category/378| title = Žilina Gallery: ''Malebná Malá Fatra od Vodného diela Žilina''| accessdate=22. 8. 2009. | language = словачки}}</ref> и ''Хричовско'' површине 2,53-{km²}- са запремином од 8.467.000 km³<ref>{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/6692/category/640| title = Žilina Gallery: ''Vodná nádrž Hričov''| accessdate=22. 8. 2009. | language = словачки}}</ref>) погодна за развој [[Туризам|туризма]], али и значајна у одбрани од [[поплава]] насеља у долини реке. Поред три реке, на тлу града постоји и неколико мањих водотокова.
Ред 54:
== Клима ==
 
Жилина се налази у [[Умерени климатски појас|умереном климатском појасу]] и има [[Континентална клима|континенталну климу]], са јасно израженим [[годишње доба|годишњим добима]]. Просечна летња [[температура]], у јулу, износи 17,3&nbsp;°C, док је просечна зимска, у јануару, −3,1&nbsp;°C<ref name="ТБ">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/167.0/zakladne-udaje/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Základné údaje''| accessdate=13. 6. 2009.| language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20130509071653/http://www.tikzilina.sk/167.0/zakladne-udaje/| archive-date=9. 5. 2013| dead-url -status= yesdead| df = }}</ref>. Падавина, просечно, има између 760 и 780 -{mm}-, а највише их је у јулу (у просеку 104 -{mm}-)<ref name="ТБ" />, док се [[снијег|снежни покривач]] у граду задржава између 66 и 75 дана годишње<ref name="ТБ" />.
 
{| class="wikitable collapsible" style="MARGIN: auto; WIDTH: 90%"
Ред 232:
[[Датотека:Žilina_P5292117.jpg|мини|десно|250п|Зграда градског већа]]
[[Датотека:Žilina P6062161.jpg|мини|десно|250п|Градска кућа]]
Градом управљају [[градоначелник]] (''-{primátor}-'') и градско веће (''-{mestské zastupiteľstvo}-''), који се бирају истовремено непосредним тајним гласањем и њихов мандат траје четири године. Градоначелник се налази на челу града, заступа га и обавља извршну функцију у њему, а поседује и свог заменика. Сам град је подељен у осам [[Избори|изборних]] области из којих се бира 31 одборник градског већа<ref name="ГВ">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/mesto-zilina-samosprava-mestske-zastupitelstvo-clenovia-zastupitelstva| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Členovia Mestského zastupiteľstva''| language = словачки| accessdate=30. 6. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090724013719/http://www.zilina.sk/mesto-zilina-samosprava-mestske-zastupitelstvo-clenovia-zastupitelstva|archive-date=24. 7. 2009|dead-url-status=yesdead}}</ref>:
# Старе место, Глини I-IV, Глини VIII (5 одборника)
# Глини V-VII, Борик (4 одборника)
Ред 242:
# Будатин, Повашки Хлмец, Врање, Бродно, Задубње, Застрање (3 одборника)
 
Последњи избори у Жилини одржани су [[27. новембар|27. 11.]] [[2010]]. године и на њима је за градоначелника изабран Игор Хома, кога је предложила коалиција странака предвођена [[Смер-СД|Смер - социјалном демократијом]] (''-{Smer – sociálna demokracia, SMER-SD}-''). <!--Његов заменик је Михаљ Хорецки, а градско веће чини 25 [[Мушкарац|мушкараца]] и 6 [[жена]]<ref name="ГВ" />.--> Он је тек трећи градоначелник Жилине (после [[Јан Слота|Слоте]] и Хармана) који је на ту функцију дошао после победе на изборима, али су у историјским изворима забележени подаци о двестотинак људи који су се у разним периодима налазили на челу града<ref name="ГДР">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/21/primatori-v-historii-mesta/| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Predstavitelia v histórii mesta''| language = словачки| accessdate=22. 8. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20101203212431/http://zilina.sk/21/primatori-v-historii-mesta/|archive-date=3. 12. 2010|dead-url-status=yesdead}}</ref>. Најстарији податак је из [[1325]]. године<ref name="ГДР" />, када се на челу града налазио Јан Пезолд.
 
=== Регионалне управе ===
Ред 262:
== Привреда ==
[[Датотека:Kia cee'd LX Zilinaschwarz.JPG|мини|лево|250п|[[КИА сид]] (''-{Kia cee'd}-'') који се производи у Жилини]]
Жилина је данас један од најзначајнијих [[Привреда|привредних]] центара у Словачкој и њено одељење [[Словачка трговачка и индустријска комора|Словачке трговачке и индустријске коморе]] је друго по величини у држави<ref name="НОпште">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/basic_information/0/| title = City of Žilina - Official web site: ''Basic information''| accessdate=15. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20090813134050/http://www.zilina.sk/eng/basic_information/0/|archive-date=13. 8. 2009|dead-url-status=yesdead}}</ref>. Сам град се, према броју [[Трговина|трговаца]] на сто становника, налази на другом, а према броју [[деоничарско друштво|акционарских друштава]] и [[Друштво са ограниченом способношћу|друштава са ограниченом способношћу]] на трећем месту у Словачкој.<ref name="НОпште" /> Куповна моћ становника у [[Поважје|Поважју]], чији је центар Жилина, је друга по реду у Словачкој.<ref>{{cite web|url=http://www.spectator.sk/articles/view/19011/| title = The Slovak Spectator: ''Purchasing power, regional disparities up'' (07. март 2005)| accessdate=15. 8. 2009. | language = енглески}}</ref> док се град, са округом, налази на другом или трећем месту према [[бруто домаћи производ|бруто домаћем производу]].<ref name="НОпште" /> Највећа инвестиција у граду је свакако долазак [[Јужна Кореја|јужнокорејског]] [[аутомобил]]ског гиганта [[Кија моторс|КИА]] [[2004]]. године, који је у Жилини подигао фабрику вредну 1 [[Милијарда|милијарду]] [[евро|евра]]<ref name="КИА">{{cite web|url=http://eng.kia.sk/index.php?context=208| title = Kia Motors Slovakia, s.r.o.: ''Company at a Glance''| accessdate=15. 8. 2009.| language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20090226035714/http://eng.kia.sk/index.php?context=208#| archive-date=26. 2. 2009| deadurl-url status= yesdead| df = }}</ref> Поред аутомобилске индустрије, у граду је још развијена<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/657141/Zilina | title = Zilina (Slovakia)| work=[[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]] | accessdate=16. 8. 2009.}}</ref> и [[Храна|прехрабрена]], [[инжењер]]ска и [[дрвна индустрија]], као и [[грађевинарство]], које чини 13% производње у Жилинском крају.{{sfn|Reuvid|2005|pp=41, 181}} Поред регионалне канцеларије Народне банке Словачке, двадесетак банака имају своја представништва у граду.
 
Комплекс фабрике аутомобила КИА се простире на површини од 166 [[хектар]]а, од чега зграде, у којима ради око 2 700 радника, заузимају 16,3 хектара<ref name="КИА" />. У њему се производе три различита модела возила у која се уграђују четири врсте [[мотор]]а, а капацитет фабрике је 300.000 возила годишње<ref name="КИА" />. Поред фабрике аутомобила КИА, читав низ њених [[сарадња|коопераната]] има своје фабрике у граду: ''„[[Донг Хи]]“'', који прави аутомобилске [[Шасија|шасије]] за потребе, како фабрике у Жилини, тако и [[Хјундаи мотор|Хјундаијеве]] фабрике у [[Острава|Острави]], затим фабрика аутомобилског [[челик]]а ''„[[Хјундаи хиско]]“'' и ''„МОБИС“'', који прави 40% ауто-опреме за КИА аутомобиле. Крајем [[2008]]. године, КИА је најавила подизање нове фабрике аутомобилских мотора у Жилини, вредне између 100 и 200 милиона евра.<ref>{{cite news|title=-{Kia to build engine plant in Slovakia}-| url = http://news.theage.com.au/business/kia-to-build-engine-plant-in-slovakia-20081127-6iye.html| work = -{The Age}-|date=27. 11. 2008.| accessdate=16. 8. 2009.}}</ref>, што је средином [[2009]]. године подржала и [[Влада Републике Словачке]], која је издвојила 15 милиона евра за подршку овом пројекту<ref>{{cite news|title=-{Government approves EUR 28mn investment aid to five companies}-| url = https://www6.lexisnexis.com/publisher/EndUser?Action=UserDisplayFullDocument&orgId=102236&topicId=127020003&docId=L:1003420714| work = -{AMT Online (Slovakia Today)}-|date=9. 7. 2009.| accessdate=16. 8. 2009}}</ref>
Ред 343:
{{Главни чланак|Аеродром Жилина}}
[[Датотека:Zilina_Air_Show_2008.jpg|мини|лево|250п|[[Цесна 525]] на аеродрому Жилина (''аеромитинг Жилина 2008'')]]
Аеродром Жилина (''-{Letisko Žilina}-'') се налази код [[Доњи Хричов|Доњег Хричова]], десетак километара западно од града и опслужује област северозападне Словачке у којој живи око 1,2 милиона становника<ref name="АЕРО">{{cite web|url=http://www.letisko.sk/history| title = Airport Žilina: ''History''| accessdate=17. 6. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20090703195159/http://www.letisko.sk/history|archive-date=3. 7. 2009|dead-url-status=yesdead}}</ref>.
 
Направљен је почетком [[1970-е|1970-их]], да би заменио стари аеродром ''Брезовски Мајер'' (''-{Letisko Brezovský Majer}-'') који је срушен да би се омогућило даље ширење града. Први лет је обављен [[4. мај|04. 05.]] [[1972]]. године, а званично је отворен [[2. август|02. 08.]] [[1974]]. године<ref name="АЕРО" />. Исте године је уведена и редовна линија Жилина—[[Праг]]—Жилина, која је укинута [[1981]]. године, да би поново била успостављена у периоду од [[1986]]. до [[1990]]. године. Аеродром је у [[април]]у [[1991]]. године отворен за [[чартер саобраћај]], а редован саобраћај ка Прагу је опет обављан у периоду од [[1997]]. до [[1998]]. године, када је поново обустављен због [[stečaj|банкрота]] компаније која га је обављала (''[[Ер Острава]]''). Изградња новог модерног терминала је започета [[2004]]. године да би се омогућило обнављање редовног саобраћаја, који је на линији ка Прагу успостављен [[15. јул|15. 07.]] [[2005]]. године<ref name="АЕРО" />. Поводом педесетпетогодишњице Жилинског универзитета и деведесетогодишњице ваздухопловства у Чехословачкој, на аеродрому је [[28. јун|28. 06.]] [[2008]]. године одржан аеро-митинг.
Ред 369:
[[Датотека:Žilina P5292125.jpg|мини|десно|250п|Градско позориште]]
* ''Градско позориште'' (''-{Mestské divadlo Žilina}-''), основано [[1. јануар|01. 01.]] [[1992]]. године уз подршку града који је био једини финансијер. У периоду од [[1999]]. до [[2003]]. године је изведена потпуна [[реконструкција]] позоришне зграде, која је свечано отворена [[19. децембар|19. 12.]] [[2003]]. године и поседује две сале капацитета 310 односно 100 места. Само позориште као своје циљеве истиче ''подизање позоришне, културне и уметничке продукције до највиших уметничких нивоа и да кроз позоришну уметност развију и обогате живот Жилинчана''{{чињеница|date=07. 2018. }}. Позориште је, до данас, извело 86 премијера и одиграло преко 2 500 представа{{чињеница|date=07. 2018. }}.
* ''Луткарско позориште'' (''-{Bábkové divadlo Žilina}-''), основано [[1950]]. године је најстарије професионално позориште тог типа у Словачкој<ref name="ЛП">{{cite web|url=http://www.bdz.sk/index.php?name=menu_historia| title = História BDŽ| accessdate=12. 6. 2009.| language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20081009135911/http://www.bdz.sk/index.php?name=menu_historia| archive-date=9. 10. 2008| dead-url -status= yesdead| df = }}</ref>. Гостовало је у 33 државе на 4 светска [[континент]]а ([[Азија]], [[Америке|Америка]], [[Африка]] и [[Европа]]) и у својој историји је извело 213 премијера. Његови чланови су одиграли више од 12 000 представа, које је видело преко 2 500.000 гледалаца из земље и иностранства<ref name="ЛП" />.
 
=== Музеји ===
Ред 375:
[[Датотека:Budatin castle2.jpg|мини|десно|250п|Замак Будатин, седиште Повашског музеја]]
[[Датотека:Zilina-povazska_galeria_umenia.jpg|мини|десно|250п|Повашка уметничка галерија]]
:''Повашки музеј'' (''-{Považské múzeum}-'') спада међу највеће [[Музеји у Словачкој|музеје у Словачкој]]<ref name="МЗ-СК">{{cite web|url=http://www.muzeum.sk/defaulte.php?obj=muzeum&ix=pvm_en| title = Muzeum.SK: ''Povazie Museum Zilina''| accessdate=9. 7. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20090703093534/http://www.muzeum.sk/defaulte.php?obj=muzeum&ix=pvm_en|archive-date=3. 7. 2009|dead-url-status=yesdead}}</ref>, а његова колекција предмета везаних за [[Казанџија|казанџијски занат]] га чини јединственим у свету<ref name="СК-ТР">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&idp=3854| title = Slovakia.travel: ''Museum of Považie in Žilina (Považské múzeum v Žiline)''| accessdate=9. 7. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110913224803/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?idp=3854&l=2|archive-date=13. 9. 2011|dead-url-status=yesdead}}</ref>. Основан је [[1942]]. године као општински музеј, а од [[1948]]. године се његово седиште налази у [[Будатински замак|Будатинском замку]]<ref name="ПМ">{{cite web|url=http://www.pmza.zilina.net/index.php?zobraz=ehtml&idmenu=33| title = Považské múzeum Žilina: ''História''| accessdate=9. 7. 2009. | language = енглески}}</ref>, на [[север]]у града. Музејска поставка је отворена за јавност [[1956]]. године<ref name="МЗ-СК" /> и данас је чини више од 130.000 експоната<ref name="ПМ" /> из области [[Природне науке|природних наука]] ([[зоологија]], [[ботаника]], [[геологија]]<ref name="СК-ТР" />), [[Археологија|археологије]], [[Историја|историје]] и [[Етнографија|етнографије]]<ref name="МЗ-СК" />. Поред самог Будатинског замка, чији се делови тренутно реновирању, музејске поставке обухватају и оближњу [[стречнијански замак|тврђаву Стречно]], као и две сеоске куће у оближњем селу [[Чичмањи]]<ref name="МЗ-СК" />, у којима су приказани [[народни живот]] и обичаји.
:''Повашка уметничка галерија'' (''-{Považská galéria umenia}-''), као самостална институција постоји од [[1976]]. године када је уметничка колекција издвојена из Повашског музеја<ref name="ПГУ">{{cite web|url=http://www.pgu.sk/| title = ''Považská galéria umenia v Žiline - Museum of Art Zilina''| accessdate=9. 7. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref>, а данас је смештена у великој згради, подигнутој почетком [[20. век]]а<ref name="ПГУ" />. Током [[1970-е|1970-их]] и [[1980-е|1980-их]] година, у оквиру галерије су махом приказиване слике тадашњих словачких аутора, да би се од почетка [[1990-е|1990-их]] Повашка уметничка галерија оријентисала на приказивање свих видова актуелног [[Уметност|уметничког]] стваралаштва, уз приказе дела насталих током [[19760е|1960-их]], [[1970-е|1970-их]] и [[1980-е|1980-их]] година<ref name="ПГУ" />. Данас се у њој налазе смештени како модерни (разне [[Инсталација (уметност)|инсталације]], [[видео-умјетност|видео уметност]] и други), тако и класични видови уметничког изражавања ([[Слика|слике]], [[Скулптура|скулптуре]] и други)<ref name="ПГУ" /> словачких уметника [[20. век]]а. Сама зграда, у којој се музеј-галерија налази, је крајем прве деценије [[21. век]]а реновирана и попримила модернији изглед у односу на класичан стил у коме је изворно подигнута.
:''Музеј јеврејске културе'' (''-{Múzeum židovskej kultúry}-'') је смештен у склопу [[Синагога|синагоге]] ортодоксне [[Јевреји|јеврејске]] заједнице, која је подигнута [[1927]]. године, а званично је отворен [[29. јун|29. 06.]] [[1996]]. године<ref name="МЈК">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/96/category/24| title = Žilina Gallery: ''Múzeum židovskej kultúry v Žiline''| accessdate=16. 7. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref>, у делу који су некада жене користиле за молитву. Унутрашњост синагоге је очувала свој изворни дрвени намештај, урађен у стилу `20 година [[20. век]]а и украшен [[Геометрија|геометријским]] декором<ref name="МЈК" />. Музејску поставку чине предмети који се користе у вршењу службе у [[Јудаизам|јудаизму]]<ref name="МЈК" />, а део синагоге у коме је поставка смештена одвојен је дрвеном преградом од дела који се користи за [[Молитва|молитву]].
Ред 385:
 
[[Датотека:Žilina Kostol svatej Barbory.jpg|мини|лево|250п|Црква Свете Барбаре]]
:''Крајска библиотека'' (''-{Krajská knižnica}-'') је централна библиотека за округе Жилина и Битча, као и за цео [[Жилински крај]]. Основана [[15. октобар|15. 10.]] [[1924]]. године<ref name="Библиотека">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/230.0/krajska-kniznica-v-ziline/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Krajská knižnica v Žiline''| accessdate=29. 7. 2009.| language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20130509052737/http://www.tikzilina.sk/230.0/krajska-kniznica-v-ziline/| archive-date=9. 5. 2013| dead-url -status= yesdead| df = }}</ref>, да би након [[Други светски рат|Другог светског рата]] кратко престала са радом. Поново је отворена [[1954]]. године, а [[1995]]. године се преселила у сопствену зграду у којој се данас налази. Спада међу прве библиотеке у Словачкој које су почеле да стварају фондове [[аудио књига]] за потребе [[Слепи и слабовиди|слепих и слабовидих]]<ref name="Библиотека" />, а [[2006]]. године је проглашена за библиотеку са највише издатих књига у Словачкој<ref name="Библиотека" />. У оквиру ње, функционишу одељења [[Британски савет|Британског савета]], [[Француска алијанса|Француске алијансе]] и [[Гете институт]]а<ref name="Библиотека" />.
=== Знаменитости ===
Стари град је реконструисан почетком [[1990-е|1990-их]] година и од тада је заштићен као споменик културе (''-{Mestská pamiatková rezervácia}-''). Центар града чине два трга - Маријански (''-{Mariánske námestie}-'') и трг Андреја Глинке (''-{Námestie A. Hlinku}-''). Маријанским тргом доминира црква [[апостол Павле|светог апостола Павла]], стара зграда градског већа и барокна статуа [[Богородица|Девице Марије]]. У близини се налази црква [[света Тројица|светог Тројства]], изграђена око [[1400]]. године, која је од [[2008]]. и саборна црква Жилинске [[бискуп]]ије.
Ред 408:
===== Прво чудо Жилине (''Историјско језгро града'') =====
[[Датотека:Zilina-Marianske_namestie.jpg|лево|300п|мини|Маријански трг]]
'''Историјско језгро града''' (''-{Historické jadro Žiliny}-'') је формирано у [[средњи век|средњем веку]] и његова основна структура је остала непромењена до данашњих дана. Централно место заузима ''Маријански трг'', приближно [[квадрат]]ног облика (оквирних димензија 100 -{x}- 100 m)<ref name="ТБ-МН">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/129.0/marianske-namestie/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Mariánske námestie''| accessdate=28. 7. 2009.| language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20130509070929/http://www.tikzilina.sk/129.0/marianske-namestie/| archive-date=9. 5. 2013| deadurl-url status= yesdead| df = }}</ref>, са чијих темена полазе по две широке улице ка осталим деловима града, док две уже полазе са средине његове западне и источне стране. Овакав систем градње потиче од [[Немци|немачких]] колониста који су дошли у град крајем [[13. век]]а и карактеристичан је за [[Немачки слободни градови|немачке градове]], због чега су Жилину називали и ''мађарски [[Нирнберг]]''<ref name="7ЧЖ" />. Велики пожари, који су захватили Жилину у прошлости, утицали су на изглед историјског језгра града. Првобитне [[Дрво (материјал)|дрвене]] куће, замењене су онима од [[камен]]а и [[опека|цигле]], куће подигнуте у [[Готика|готичком стилу]], замењене су, након [[1521]]. године, новим у [[Ренесанса|рененсансном стилу]], испод којих су очувани готички подруми<ref name="ТБ-МН" />. Од првобитних 40 кућа на тргу, данас је сачувано њих 32<ref name="ТБ-МН" />. На тргу је смештена [[барок]]на скулптура Девице Марије, постављена [[1738]]. године, а њиме доминира стара градска већница (данас градска кућа у којој је седиште градоначелника) и црква [[апостол Павле|светог апостола Павла]] (завршена [[1754]]. године) са [[исусовци|језуитским]] самостаном. Током реконструкције града крајем [[20. век]]а, са трга је уклоњена базен са фонтаном, који је на њега постављен [[1966]]. године. У близини трга се налази и црква [[света Тројица|светог Тројства]] подигнута почетком [[15. век]]а у готичком стилу, која је од [[2008]]. године постала саборна црква новоформиране Жилинске бискупије. Поред ње се налази Буријанова кула, [[звоник]] висок 46 m<ref name="СТ-ШВ">{{cite web|url=http://www.slovakiatravels.com/sections/Regionscities/Zilina/Zilina_whatToSee-en.php| title = SlovakiaTravels.com: ''City of Zilina, what to see, informations, historical monuments, churches''| accessdate=28. 7. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20080325174033/http://www.slovakiatravels.com/sections/Regionscities/Zilina/Zilina_whatToSee-en.php|archive-date=25. 3. 2008|dead-url-status=yesdead}}</ref>, подигнут у првој половини [[16. век]]а у [[Ренесанса|ренесансном]] стилу, по узору на [[италија]]нске звонике из тог периода<ref name="СТ-ШВ" />.
 
Целокупно градско језгро је [[1987]]. године проглашено заштићеном урбаном целином<ref name="СТ-ШВ" /><ref name="ТБ-МН" />, а у наредној деценији је доживело потпуну реконструкцију.
Ред 430:
{{Главни чланак|Будатински Град}}
[[Датотека:Budatin castle.jpg|десно|250п|мини|Будатински Град]]
'''Будатински Град''' (''-{Budatínsky hrad}-'') је утврђење направљено на [[ушће|ушћу]] [[Кисуца|Кисуће]] у [[Вах]]<ref name="СТ-БГ">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&llt=1&idp=7102| title = Slovakia.travel: ''Castle of Budatín''| accessdate=16. 7. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20130511041629/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&llt=1&idp=7102|archive-date=11. 5. 2013|dead-url-status=yesdead}}</ref>, да би контролисало путни правац који је повезивао Понитрје и [[Шлеска|Шлезију]]. Подигнут је највероватније у другој половини [[13. век]]а<ref name="СТ-БГ" />, вероватно после [[монголско-угарски сукоби|монголске најезде]] (1241—1242)<ref name="7ЧЖ" />, као типичан водени град<ref name="СТ-БГ" />. Најстарији данас очувани део представља [[Романика|романичка]] округла [[Куле|кула]] са елементима ране [[Готика|готике]], која је касније дорађена у [[Ренесанса|ренесансном стилу]]<ref name="СТ-БГ" />. Тврђава је током векова мењала власнике, да би са губитком стратешког значаја била у првој половини [[19. век]]а претворена у [[барок]]ни летњиковац<ref name="7ЧЖ" />. Касније је уз њега направљена капела и велики [[парк]] у [[Енглески парк|енглеском стилу]] који се простирао до самих река<ref name="7ЧЖ" />. Последња велика реконструкција Будатинског Града је урађена након [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Данас је у њему смештен Повашки музеј, а сама грађевина је у процесу обнове<ref name="СТ-БГ" />.
 
===== Пето чудо Жилине (''Неологичка синагога'') =====
Ред 450:
[[Датотека:Zilina city (21).jpg|мини|десно|250п|Трг Андреја Глинке, на коме се одвија део манифестација у граду]]
:''Жилински бал'' је добротворног карактера и први пут је организован у [[јануар]]у [[2008]]. године, у циљу прославе 800. годишњице првог помињања града.
:''Жилински карневал'' се одржава у [[фебруар]]у и представља највећи [[карневал]] у Словачкој<ref name="Карн">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/carneval_slovakia_zilina/5/| title = City of Žilina - official web site: ''Carneval Slovakia Žilina''| accessdate=16. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110704004002/http://zilina.sk/eng/carneval_slovakia_zilina/5/|archive-date=4. 7. 2011|dead-url-status=yesdead}}</ref>. На њему учествује више стотина [[костим]]ираних људи, како из Жилине и осталих делова Словачке, тако и из околних земаља, [[Пољска|Пољске]] и [[Чешка|Чешке]]<ref name="Карн" />. Током његовог трајања, на улицама се поред маскираних играча и плесача [[фолклор]]а, могу наћи и тезге на којима се нуде локални специјалитети.
:''Фестивал Стари град'' се одржава од [[1995]]. године на два главна градска трга и представља најпознатију културну манифестацију у Жилини<ref name="ФСГ">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/old_town_festival/5/| title = City of Žilina - official web site: ''Old Town Festival''| accessdate=16. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110704004541/http://zilina.sk/eng/old_town_festival/5/|archive-date=4. 7. 2011|dead-url-status=yesdead}}</ref>. Траје три дана, током којих се представља [[домаћа радиност]] и музика свих жанрова, а пратеће активности обухватају манифестације у склопу [[Светски дан детета|Међународног дана детета]], изложбе, радионице везане за историју града и друге активности<ref name="ФСГ" />.
 
[[Датотека:Terchová - kostel Svatého Cyrila a Metoděje.jpg|мини|лево|175п|Црква светих Ћирила и Методија у Терхови]]
Ред 460:
 
[[Датотека:Slovakia_Terchova_7.jpg|мини|десно|175п|Споменик Јурају Јаношику у Терхови]]
:''Север против Југа'' је [[спорт]]ска манифестација током које се на тргу Андреја Глинке игра [[фудбал]], на импровизованом терену димензија 40-{x}-20 m<ref name="НПЈ">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/north_against_south/5/| title = City of Žilina - official web site: ''North against South''| accessdate=16. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110704003821/http://zilina.sk/eng/north_against_south/5/|archive-date=4. 7. 2011|dead-url-status=yesdead}}</ref>. Свака од утакмица траје 30 [[минут]]а, а на турниру може да учествује било ко од посетилаца, тако да се процењује да преко 500 људи узме учешће у овој манифестацији сваке године<ref name="НПЈ" />. Она се организује у сарадњи са [[ФК Жилина]], а у њој групно учествују школе, фирме и друге институције.
:''[[Деда Мраз|Божић Бата]] стиже у град'' се одиграва непосредно пре [[Божић]]а, крајем [[Децембар|децембра]] сваке године. У њеном склопу се организују Божићни вашари на оба главна градска трга, пратећи културни програм и добротворна дешавања.
:''Дочек Нове године'' се сваке године одржава на тргу Андреја Глинке, на коме се организује богат уметнички програм у коме учествују најзначајнији словачки уметници. Организовано је и послужење, а један од циљева манифестације је и да спречи евентуалне [[Вандализам|вандализме]], претеривања у конзумирању [[алкохол]]а и употребу [[Пиротехника|пиротехничких]] средстава.
 
а поред њих, у граду се одржавају ''„Средњоевропски фестивал концертних уметности“'' ([[април]]), фестивал луткарских позоришта ([[јун]]), међународни фестивала [[Анимација|анимације]] ''„Анча фест“'' ([[јул]]), међународни фестивал креативности и [[Фантазија|фантазије]] ''„Весела радионица“'' ([[септембар]])<ref name="Мнф">{{cite web|url=http://www.zilina.sk/eng/top_events/5/| title = City of Žilina - official web site: ''Top events''| accessdate=16. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20090813134151/http://www.zilina.sk/eng/top_events/5/|archive-date=13. 8. 2009|dead-url-status=yesdead}}</ref>.
 
== Околина града ==
Ред 472:
=== Насељена места ===
[[Датотека:Kunerád0003.jpg|мини|лево|250п|Дворац Кунерад]]
У долини Рајчанке, 15 km јужно од града, налази се бањско лечилиште и градић са 2 936 становника.<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 517933| Име = Рајецке Теплице|}}</ref> [[Рајецке Тјеплице|Рајецке Теплице]]. Његови извори термалне воде температуре 38°-{C}- се користе у медицинске сврхе од [[1378]]. године<ref name="ТБ-Рјц">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/382.0/smer-zilina---rajec/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Smer: Žilina - Rajec''| accessdate=19. 8. 2009.| language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20130509080231/http://www.tikzilina.sk/382.0/smer-zilina---rajec/| archive-date=9. 5. 2013| deadurl-url status= yesdead| df = }}</ref> У градићу се налази парк са вештачким језером и [[фонтана]]ма, као и базен са термалном водом. Непосредно поред Рајецких Теплица, код села Кунерад 17,5 km од Жилине, налази се истоимени [[дворац]] са [[Куле|кулама]], луковима, терасама и степеништима. Подигао га је у периоду од [[1914]]. до [[1916]]. године [[гроф]] Балестрем<ref name="ТБ-Рјц" /> у [[сецесија|стилу сецесије]]. Током [[Словачки народни устанак|Словачког народног устанка]] [[1944]]. године, [[трећи рајх|немачки нацисти]] су га спалили, али је након рата обновљен. Узводно од Рајецких Теплица смештен је [[Рајец (Словачка)|Рајец]], градић са 6 076 становника<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 517917| Име = Рајец|}}</ref>, који се у изворима јавља још [[1193]]. године<ref>{{ШУСК1| ОкругБр = 430511| НУТС = 517917| Име = Рајец|}}</ref> у повељи [[списак угарских владара|мађарског краља]] [[Бела III|Беле III]] (1173—1196) као ''-{Raich}-''. У њему је некада постојало утврђење, које је уништено у [[17. век]]у<ref>{{cite web|url=http://www.castles.sk/index.php?castle=149| title = Slovak castles: ''Rajec''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20140825020749/http://www.castles.sk/index.php?castle=149| archive-date=25. 8. 2014| deadurl-url status= yesdead| df = }}</ref> Данас у њему пажњу привлачи главни градски трг са старом већницом и црквом [[Свети Владислав|светог Владислава]]<ref name="ТБ-Рјц" />. Поред тога, од [[1993]]. године се у градској већници, која је некада била пивара, налази месни музеј у коме су смештене две збирке, [[Етнографија|етнографска]] и [[Биологија|биолошка]].
 
[[Датотека:Cicmany-radenov_dom.jpg|мини|десно|250п|''Раденов дом'' у Чичманију]]
Ред 481:
 
[[Датотека:Zamky.Sk Bytca.jpg|мини|десно|210п|Битчански замак]]
На удаљености од 19,4 km од Жилине, низводно на реци Ваху, налази се градић [[Битча]] са 11 600 становника.<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430501| НУТС = 517461| Име = Битча|}}</ref> Први пут се у изворима помиње [[1234]]. године, а у другој половини [[14. век]]а је добио свој [[Градски статут|статут]]. На месту на коме се раније највероватније налазило старије утврђење, са [[темељ]]има у [[Вода|води]]<ref name="ТБ-Бтч">{{cite web|url=http://www.tikzilina.sk/360.0/smer-zilina---bytca/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Smer: Žilina - Bytča''| accessdate=19. 8. 2009.| language = словачки| archive-url = https://web.archive.org/web/20130509071735/http://www.tikzilina.sk/360.0/smer-zilina---bytca/| archive-date=9. 5. 2013| dead-url -status= yesdead| df = }}</ref>, Франтишек Турзо је од [[1571]]. до [[1574]]. године подигао [[Битчански замак]] у [[Ренесанса|ренесансном]] стилу<ref name="ТБ-Бтч" />. Његов син, [[Палатин (титула)|палатин]] Јурај, је [[1601]]. године у његовом склопу подигао ''Свадбену палату''<ref name="ТБ-Бтч" />. Данас се у њему налази Државни архив који чува преко 600 разних фондова и збирки докумената<ref name="ТБ-Бтч" />, од [[1263]]. године, до данашњих дана<ref name="ТБ-Бтч" />, укључујући и повељу ''-{[[Privilegium pro Slavis]]}-''.
 
=== Утврђења ===
[[Датотека:Hrad Lietava - střední palác.jpg|мини|лево|170п|Рушевине Лиетаве]]
Узводно од града над Вахом се уздижу тврђаве [[Стари замак на Ваху|Варин]] и [[Стречнијански замак|Стречно]], које су контролисале пролаз кроз Стречниански теснац. Прво је, у првој половини [[13. век]]а, подигнут Варин (први пут се помиње у изворима [[1235]]. године као ''-{castrum Warna}-''<ref name="Врн">{{cite web|url=http://www.castles.sk/index.php?castle=178| title = Slovak castles: ''Starý hrad''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20111210163501/http://www.castles.sk/index.php?castle=178| archive-date=10. 12. 2011| deadurl-url status= yesdead| df = }}</ref>), да би крајем [[13. век|13]]. или почетком [[14. век]]а у његовој близини био у [[Готика|готичком стилу]] подигнут Стречно, који се први пут јавља у изворима [[1316]]. године као ''-{castrum de Strechun}-''<ref name="Стрч">{{cite web|url=http://www.castles.sk/index.php?castle=183| title = Slovak castles: ''Strečno''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20120312011606/http://www.castles.sk/index.php?castle=183| archive-date=12. 3. 2012| deadurl-url status= yesdead| df = }}</ref>. Варин је током година постао познат као ''Стари Град'', а напуштен је у [[16. век]]у и данас је већим делом у рушевинама<ref name="Врн" />. Стречно су [[1698]]. године спалиле снаге цара [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I]]<ref name="Стрч" />, након чега је напуштен, али је данас делимично конзервиран и рестауриран, тако да функционише у склопу Повашког музеја из Жилине.
 
Недалеко од Хричовске бране, 14 km западно од града, се налазе рушевине [[Хричовски Град|Хричовског Града]], који се у изворима први пут помиње [[1208]]. године, као власништво [[њитра|нитранског]] [[бискуп]]а<ref name="ТБ-Бтч" />. Подигнут је у готичком стилу, а током векова је мењао господаре (међу којима је био [[Матија Чак]]), све до [[17. век]]а, када је напуштен<ref name="ТБ-Бтч" />. Између Ваха и Рајчанке се уздиже планина Суловски врхи, на којој се налазе рушевине тврђава [[Сулов (тврђава)|Сулов]] и [[Лиетава (тврђава)|Лиетава]]. Међу Суловским стенама налази Сулов, подигнут у првој половини [[15. век]]а<ref name="Сулов">{{cite web|url=http://www.castles.sk/index.php?castle=189| title = Slovak castles: ''Súľov''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20120111041052/http://www.castles.sk/index.php?castle=189| archive-date=11. 1. 2012| deadurl-url status= yesdead| df = }}</ref>, који је напуштен након разарања [[1763]]. године<ref name="Сулов" />. Западно од њега, на удаљености од 11 km од Жилине, налазе се остаци тврђаве Лиетава, подигнуте у [[13. век]]у<ref name="Лиет">{{cite web|url=http://www.castles.sk/index.php?castle=102| title = Slovak castles: ''Lietava''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески| archive-url = https://web.archive.org/web/20120312002041/http://www.castles.sk/index.php?castle=102| archive-date=12. 3. 2012| deadurl-url status= yesdead| df = }}</ref>. Значајна проширења и обнову је доживела у [[15. век|15]]. и [[16. век]]у, а трајно је напуштена у [[18. век]]у<ref name="Лиет" />.
 
[[Датотека:Pekelník, Veľký Kriváň.jpg|мини|десно|250п|Вељки Криван на Малој Фатри]]
Ред 493:
=== Планине ===
 
Југоисточни обод Жилинске котлине чини југозападни део [[Мала Фатра|Мале Фатре]] ''Лучанска Мала Фатра'' коју од североисточног дела ''Криванске Мале Фатре'' одваја Стречниански теснац на Ваху. Највиши врх планине је Вељки Криван са 1 709 m [[апсолутна висина|нмв]], који се налази у северном делу, док је највиши врх Лучанског дела Вељка Лука са висином од 1 475 m. На планини се налази велики број обележених пешачких стаза, чија укупна дужина прелази 400 km<ref name="СТ-МФ">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108013&ami=108013&llt=1&idp=4990| title = Slovakia.travel: ''Holiday resort Malá Fatra Mts.''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510170357/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108013&ami=108013&llt=1&idp=4990|archive-date=10. 5. 2013|dead-url-status=yesdead}}</ref>. У оквиру северног дела планине, формиран је [[1988]]. године [[Национални парк Мала Фатра]], а велики ски центар на планини је [[Вратна долина]] код села Терхова. Мала Фатра је богата [[Вода|водом]], тако да на њој има доста извора и водопада<ref name="СТ-МФ" />, од којих је највећи Шутовски, са висином пада од 38 m<ref name="СТ-МФ" />.
 
[[Датотека:Sulovske skaly-goticka-brana-2.jpg|мини|лево|175п|Готичка капија]]
На простору југозападно од Жилине, између Рајчанке и Ваха, уздижу се планине [[Стражовски врхи|Стражовски]] и [[Суловски врхи]]. Њихове највише тачке су Стражов (1 213 -{[[метар|m]]}- [[апсолутна висина|нмв]]) и Вељки Манин (891 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]]). Поједини делови обе планине су [[1989]]. године [[заштићено подручје Стражовски врхи|проглашене заштићеном облашћу]], у оквиру које посебно место заузима област Суловских стена са својим каменим формацијама, међу којима се истиче ''Готичка капија''<ref name="СТ-СВ" />. Суловски врхи су познати и по највећем станишту [[орхидеје|орхидеја]] у Словачкој<ref name="СТ-СВ">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108034&ami=108034&llt=1&idp=4892| title = Slovakia.travel: ''Súľovské skaly rocks (Súľovské vrchy Mts.)''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20130511021723/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108034&ami=108034&llt=1&idp=4892|archive-date=11. 5. 2013|dead-url-status=yesdead}}</ref>, као и по Суловском<ref name="СТ-СВ" /> или Хлбоцком<ref name="СХВ">{{cite web|url=http://zilina-gallery.sk/picture.php?/11542/category/1096| title = Žilina Gallery: ''Hlbocký vodopád ''| accessdate=19. 8. 2009. | language = словачки}}</ref> водопаду, који има две каскаде, укупне висине 15 m<ref name="СХВ" />.
 
У областима северно од града, уздижу се планине [[Јаворњики|Јаворники]] (према северу и северозападу) и [[Кисућка врховина]] (према североистоку), чији су највиши врхови Вељки Јаворник (1 071 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]]) односно Вељка Рача (1 236 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]]). Венац Јаворники се пружа до [[Чешка|Чешке републике]], а на њему, између осталих, живе и велике [[грабљивице]], попут [[вук]]а и [[рис]]а, али и највећи грабљивац који живи у Словачкој, [[смеђи медвед]].<ref>{{cite web|url=http://www.karpaty.net/slovensko/javorniky.htm| title = KARPATY.net: ''Javorníky, Slovensko, Biely Kríž, Portáš, Pindula, CHKO Kysuce''| accessdate=19. 8. 2009. | language = чешки}}</ref> На обема планинама постоје скијашки центри, а на делу њихових масива је [[1984]]. године формирана [[заштићено подручје Кисућа|заштићена област]].
Ред 506:
 
[[Датотека:Manínská tiesňava1.jpg|мини|лево|200п|Манински теснац, кроз који пролази локални пут Костолец-Повашка Тепла]]
''[[Заштићено подручје Стражовски врхи|Заштићена област Стражовски врхи]]'' (''-{Chránená krajinná oblasť Strážovské vrchy}-'') је формирана [[1989]]. године на простору планина Стражовски и Суловски врхи<ref name="ЗОСВ">{{cite web|url=http://www.sazp.sk/slovak/struktura/copk/chodniky/chkostrv.html| title = SAŽP: ''Chránená krajinná oblasť Strážovské vrchy''| accessdate=19. 8. 2009.| language = словачки|archive-url=https://web.archive.org/web/20100719050601/http://www.sazp.sk/slovak/struktura/copk/chodniky/chkostrv.html|archive-date=19. 7. 2010|dead-url-status=yesdead}}</ref>. Обухвата површину од 30.979 [[хектар|ha]]<ref name="ЗОСВ" /> на којој се налази 12 посебно заштићених резервата. Пре њеног формирања, четири резервата су се већ налазили под заштитом државе:Манински теснац (1967), Костолецки теснац (1970), Суловске стене (1973) и Стражов (1981). Разнолика флора ове области обухвата и неколико западнокарпатских и карпатских ендемита, као и једну ендемску врсту [[Чичак|чичка]]<ref name="ЗОСВ" />. Шуме на овом простору су букове, које на вишим пределима смењују заједнице букве и јеле, изнад којих преовлађују [[четинари]]. Животињски свет је уобичајен за појас [[листопадна биљка|листопадних]] шума, са представницима [[Ред (биологија)|реда]] [[звери]] (медвед и рис), ловне дивљачи ([[муфлон]], [[црвени јелен|јелен]], [[срна|срндаћ]] и [[divlja svinja|дивља свиња]]), као и неколико ретких врста [[лептири|лептира]]<ref name="ЗОСВ" />.
 
''[[Заштићено подручје Кисућа|Заштићена област Кисућа]]'' (''-{Chránená krajinná oblasť Kysuce}-'') је формирана [[1984]]. године на простору планина Јаворники и Кисућка врховина<ref name="ЗОК">{{cite web|url=http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&ami=108035&smi=108035&llt=1&idp=2313| title = Slovakia.travel: ''The Protected Land-scape Area Kysuce''| accessdate=19. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110522171910/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&ami=108035&smi=108035&llt=1&idp=2313|archive-date=22. 5. 2011|dead-url-status=yesdead}}</ref>. Обухвата површину од 65.462 [[хектар|ha]]<ref name="ЗОК" /> на којој се налази 22 посебно заштићених резервата. Пре њеног формирања, тринаест резервата су се већ налазили под заштитом државе:Вељки Јаворник (1967), Буковски прамењ (1973), Чиерна Лутиша (1972), Вељке Остре (1973), Војтовски прамењ (1973), Вихиловске прахи (1973), Клокочовске стене (1973), Корњански ропни прамењ (1973), Оходницки прамењ (1973), Вељка Рача (1976), Зајачкова лука (1979), Мали Полом (1981), Вихиловске стене (1983). Једна од специфичности ове области су камене лопте непознатог порекла. У питању су лоптасте формације, од [[пешчар]]а и [[Конгломерат (геологија)|конгломерата]], чији [[пречник]] достиже и до 260[[центиметар|cm]]<ref name="ЗОК" />, а јављају се на две одвојене локације, које су заштићене као резервати Мегонки.<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/1127| title = Šzocčp SR: ''Nature monument Megonky''| accessdate=19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref> и Клокочовске стене<ref>{{cite web|url=http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/310| title = Šzocčp SR: ''Nature reserve Klokočovské skálie''| accessdate=19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref> Резерват Корњански ропни прамењ обухвата природни извор [[нафта|сирове нафте]], из кога повремено избија и [[природни гас]] (са високом концентрацијом [[метан]]а), док је село Вихиловка познато по [[Туризам|туристичкој]] [[пруга узаног колосека|прузи уског колосека]] и музеју традиционалне сеоске архитектуре<ref name="ЗОК" />.
 
== Образовање ==
Ред 524:
=== Жилински универзитет ===
[[Датотека:Veľký diel P5262095.jpg|мини|лево|250п|Ректорат Универзитета у Жилини]]
У Жилини данас постоји државни [[универзитет]] који сачињава седам [[факултет]]а<ref name="ЖУ">{{cite web|url=http://www.uniza.sk/menu/inc.asp?menu=99&ver=en&sub=text.html| title = Žilinská univerzita: ''Present situation of the University''| accessdate=11. 6. 2009|archive-url = https://web.archive.org/web/20070907210655/http://www.uniza.sk/menu/inc.asp?menu=99&ver=en&sub=text.html|archive-date=7. 9. 2007|dead-url -status= yesdead|df = }}</ref>:
# Факултет за [[саобраћај]] и [[Економија|економију]] [[транспорт]]а и [[комуникација]] (''-{Prevádzky a ekonomiky dopravy a spojov}-'')
# [[Машинство|Машински]] факултет (''-{Strojnícka}-'')
Ред 552:
{{Главни чланак|ФК Жилина|Стадион под Дубном}}
[[Датотека:Zilina_vs_Slovan.JPG|мини|лево|200п|Полувреме утакмице ФК Жилина-ФК Слован на стадиону под Дубном ([[9. мај]]а [[2009]])]]
''ФК Жилина'' (''-{MŠK Žilina}-'') је основана [[1908]]. године од стране радника фабрике текстила ''„Словена“'' и хемијских производа ''„Поважје“'', а званично је формирана на састанку одржаном [[20. јун|20. 06.]] [[1909]]. године.<ref>Клуб је практично основан [[1908]]. године и она се појављује на његовом [http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/e/e5/MSK_Zilina_logo.png грбу], док је [[20. јун|20. 06.]] [[1909]]. године званично основан под именом ''-{Zsolnai Testgyakorlók Köre}-''</ref> Током своје историје, десет пута је мењао име, а најзначајнији успеси на међународној сцени су четвртфинале [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]] у [[Куп победника купова у фудбалу 1961/62.|сезони 1961/1962]]. када су испали од [[ФК Фиорентина|Фиорентине]]{{чињеница|date=02. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->, финале [[Митропа куп]]а у [[Митропа куп 1974.|сезони 1973/1974]], када су изгубили од [[ФК Татабања|ФК Татабање]]<ref>{{cite web|url=http://www.rsssf.com/tablesm/mit74.html| title = ''Mitropa Cup 1973-74''| accessdate=23. 6. 2009}}</ref> и учешће у групној фази [[УЕФА Лига шампиона|Лиге шампиона]] у [[Лига шампиона 2010/11.|сезони 2009/2010]]. На домаћем плану, клуб је био два пута — [[1928]]. и [[1929]]. првак Словачке<ref>На простору Словачке је између [[1925]]. и [[1933]]. године играна одвојена лига.</ref> између два светска рата. Након распада Чехословачке [[1993]]. године, ФК Жилина је пет пута била [[Прва лига Словачке у фудбалу|првак државе]] ([[2002]], [[2003]], [[2004]], [[2007]]. и [[2010]]), три пута другопласирана ([[2005]], [[2008]]. и [[2009]]) и три пута је освајала [[Супер Куп Словачке]] ([[2003]], [[2004]]. и [[2007]]), што је чини најуспешнијом екипом у Словачкој по броју освојених титула ([[ФК Слован Братислава|ФК Слован]] из [[Братислава|Братиславе]] је такође освојио пет титула) и најуспешнијом екипом по броју освојених бодова<ref>{{cite web|url=http://www.geocities.com/clasglenning/Europeiska_fotbollstabeller/SLOVAK.htm| title = ''Slovakia 1st level alltimetable''| accessdate=23. 6. 2009.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20040430153800/http://www.geocities.com/clasglenning/Europeiska_fotbollstabeller/SLOVAK.htm| archivedate=30. 4. 2004| dead-url -status= yesdead| df = }}</ref>
[[Датотека:MSK_Zilina_stadium_007.jpg|мини|десно|200п|Стадион под Дубном]]
Клуб своје утакмице игра на ''стадиону под Дубном'', који се тренутно реновира и проширује (радови су отпочели [[2006]]. године и планира се њихово окончање [[2011]]. године). Сам стадион је направљен [[1941]]. године око терена који је клуб користио од свог оснивања<ref name="СПД">{{cite web|url=http://www.mskzilina.sk/index.php?url=static&stranka=8| title = MŠK Žilina - ''INFORMÁCIE O ŠTADIÓNE''| accessdate=23. 6. 2009}}</ref>, а током прве деценије [[21. век]]а је постао пети [[стадион у Словачкој]] који је добио [[Расвета|расвету]]<ref name="СПД" />. Рекордан број гледалаца на стадиону је 25 000, забележен [[1953]]. године на утакмици против [[Москва|московског]] [[ФК Динамо (Москва)|Динама]], док је данашњи капацитет стадиона 7 781 места за седење<ref name="СПД" />.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Жилина”