Панчево — разлика између измена

м
.
(→‎Галерија: понављање)
м (.)
Панчево се налази на 77 m [[Апсолутна висина|надморске висине]], и то на координатама 44°54′ северно и 20°40′ источно. Налази се 18 km североисточно од [[Београд]]а, главног града [[Србија|Републике Србије]], на ушћу [[Тамиш]]а у [[Дунав]]. Територија Панчева се сматра једном од најтоплијих подручја [[Војводина|Војводине]], са просечном годишњом температуром од 11,3 °C и са више од 100 сунчаних дана током године. Просечна годишња вредност за релативну влажност ваздуха је 77%. Падавине су највеће на крају пролећа, почетком лета, крајем јесени и почетком зиме. Просечна количина падавина током године износи око 643 mm.
 
Панчево припада простору умерено континенталне климе, са четири годишња доба, коју карактеришу дуга и топла лета и јесени, благе зиме и кратка пролећа. Посебну специфичност климе представља кошава, јак и сув ветар који траје и до три недеље. Поред кошаве, доста су заступљени и југозападни, западни и северни ветрови. Број ветровитих дана током године је 45, а највећа влажност ваздуха је током месеци са најнижом температуром (новембар, децембар, јануар и фебруар).<ref name=profil_grada>{{Cite web|url=http://www.pancevo.rs/documents/Profil-grada.pdf |title=Архивирана копија |accessdate=24. 8. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131008071210/http://www.pancevo.rs/documents/Profil-grada.pdf# |archive-date=8. 10. 2013 |dead-url-status=yesdead }}</ref>
 
== Етимологија ==
Назив Панчева је словенског порекла. Његов корен је старословенска реч ''пачина/панчина'', која означава стајаћу воду које је некада у овом делу Баната много било. Назални глас ''н'' који се у налази у називима Панчево, Панчова, Панчал итд. сведочи о великој старини овог назива места.<ref name="srećko_mikeler">Срећко Микелер, ''Историја града Панчева'', штампарија и комисиона продаја „Напредак”, Панчево 1925.</ref>
 
Због честих промена господара ([[Антички Рим|Римљани]], [[Келти]], [[Хуни]], [[Евроазијски Авари|Авари]], [[Словени]], [[Мађари]], [[Татари]], [[Турци]], [[Немци]]) често се мења и назив овог стратегијско важног места<ref>{{Cite web|url=http://www.arhivpancevo.org.rs/ist.htm |title=Istorija Pančeva{{Ботовски наслов}} |accessdate=18. 8. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131007140103/http://www.arhivpancevo.org.rs/ist.htm |archive-date=7. 10. 2013 |dead-url-status=yesdead }}</ref>:
* ''Пануцеа/Паноча'' — називи који се налазе у једном списку утврђења из доба владавине великог мађарског везира [[Геза|Гезе I]]
* ''Бансиф'' — назив који потиче од арапског географа [[Мухамед ел Идриси|Абу Абдулаха Мухамеда ел Идрисија]], који га 1153. године наводи у свом делу ''„Познавање Балканског полуострва”''
У овом периоду је Панчево веома напредовало. 1718. године је у Панчеву подигнута солара, док су 1719. године установљења бродарско и поштанско звање. Индустријалац Абрахам Кепиш, Јеврејин из Пожуна, добија дозволу 1722. године да сагради пивару, која је исте године почела са радом. Она и данас представља једну од најстаријих пивара овога краја. Међутим, у овом периоду је Панчево задесило много недаћа. Јак оркан је 26. маја 1733. године направио огромну штету на приватним и државним зградама; почетком јануара 1737. године избила је јака епидемија која је децимирала становништво, а у мају исте године велики пожар је захватио Доњу варош.
 
Велику штету је Панчево претрпело за време рата између Аустрије и Турске који је трајао годину дана. Ратна узнемиреност је почела у Панчеву 28. септембра 1738. године, када се кроз насеље пронела вест да су Турци код Оршаве прешли [[Дунав]] и са великом војском стигли до Нове Паланке и тамо победили цесарску војску. Након четири недеље, Панчево је из стратегијских разлога предат [[Турци]]ма, који ће владати овом територијом 10 месеци. У том периоду су вођене две битке — у првој бици код Гроцке су Турци изашли као победници, док су у другој бици код Панчево Турци потучени од стране Аустријанаца. Док су се повлачили, Турци су спалили варош и веома оштетили тврђаву. Потписивањем [[Београдски мир|Београдског мира]] 18. септембра 1739. године званично се завршио рат између Аустрије и Турске. Овим миром је Аустрија била у обавези да поруши све тврђаве на левој обали Дунава, што значи да је исте године почело рушење панчевачке тврђаве. (Почетком септембра 2013. године је у градском парку пронађен гранични камен од тврђаве.<ref>{{Cite web|url=http://rtvpancevo.rs/Vesti/Lokal/tvrdjava-u-centru-grada.html# |title=Ispod Gradskog parka pronađena tvrđava | Lokal | Vesti{{Ботовски наслов}} |accessdate=2. 9. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130904215053/http://rtvpancevo.rs/Vesti/Lokal/tvrdjava-u-centru-grada.html# |archive-date=4. 9. 2013 |dead-url-status=yesdead }}</ref>)
 
==== Војна крајина ====
 
=== Паркови ===
Паркови су одувек важан део Панчева. Најстарији парк у Панчеву је [[Народна башта]]. По налогу првог панчевачког урбанисте, бригадног генерала Миховила Михаљевића, 1829. године је подигнута Народна башта. Тадашњи планери су овај простор организовали по узору на немачке паркове, који су били синтеза елемената француских и енглеских паркова.<ref>''Зелена страна града'', Туристичка организација Панчево, Панчево 2011.</ref> Шездесетих година, музички павиљон који се налазио у центру [[Народна башта|Народне баште]] је срушен, а на његовом месту је изграђена фонтана с неидентификованом каменом скулптуром. У том периоду је уклоњена и ограда парка. На платоу испред главног улаза у [[Народна башта|Народну башту]] је 1969. године постављена биста Јована Павловића, оснивача и уредника „Панчевца”.<ref>{{Cite web|url=http://www.pancevo.com/town/history/zanimlj/narodnab.htm |title=Zanimljivosti — Narodna basta{{Ботовски наслов}} |accessdate=28. 8. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130930224207/http://www.pancevo.com/town/history/zanimlj/narodnab.htm |archive-date=30. 9. 2013 |dead-url-status=yesdead }}</ref> Средином 2008. године, Народна башта је у потпуности реновирана — фонтана је уклоњена, а на њено место је постављен музички павиљон налик на оном из 1905. године.
 
<center><gallery>
7.979.262

измене