Поврће — разлика између измена

м
.
(→‎Терминологија: Не, побогу, не може се писати о српском а референцирати о енглеском.)
м (.)
Повртарске културе биле су познате и коришћене у исхрани већ у петом и четвртом миленијуму пре нове ере, а неке врсте поврћа попут рена и црног и белог лука, су се пре 2 хиљаде година третирали и као лекови. Забележена је изјава славног грчког лекара [[Хипократ са Коса|Хипократа]]: {{цитат|Храна треба да буде лек, а лек – храна}}. У средњем веку употребљавао се само део поврћа које постоји данас, а открићем [[Америка|Америке]] у [[Европа|Европу]] је доспело и много воћа и поврћа које је до тада у овим крајевима било потпуно непознато. Из [[Америка|Америку]] су у [[Европа|Европу]] довежени [[кромпир]], [[парадајз]], [[тиквица|тиквице]], боранија, [[кикирики]], [[орах]], [[ананас]] и друге врсте.<ref>[http://apps.rhs.org.uk/schoolgardening/uploads/documents/fruit%20and%20veg%20poster_572.pdf -{Порекло воћа и поврћа}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>
 
Пре развоја [[пољопривреда|пољопривреде]], људи су били [[Ловац-сакупљач|ловаци-сакупљачи]]. Они су прикупљали јестиво воће, орахе, стабљике, лишће, луковице и [[Кртола|кртоле]], [[Лешинар|лешинарили]] мртве животиње и [[Лов|ловили]] живе за храну.<ref>{{cite journal|last=Portera|first=Claire C.|last2=Marlowe|first2=Frank W.|title=How marginal are forager habitats? |journal= Journal of Archaeological Science |volume=34 |issue=1 |date=January 2007|doi=10.1016/j.jas.2006.03.014 |pages=59-68}}</ref> [[Шумско вртларство]] на пропланцима тропских џунгли се сматра првим примером пољопривреде; корисне биљне врсте су идентификоване и подстицане да расту, док су непожељне врсте уклањане. Биљни узгој путем селекције врста са пожељним својствима, као што је велико воће и бујни раст ускоро је следио.<ref>{{Cite book|title=The forest-garden farms of Kandy, Sri Lanka|author=Douglas John McConnell|year=1992 |url=https://books.google.com/books?id=G3QPo7lThXsC&lpg=PP1|isbn=978-92-5-102898-8|pages=1}}</ref> Док је најранија евиденција за доместикацију трава као што је пшеница и јечам нађена у [[Плодни полумесец|Плодном полумесецу]] на Блиском истоку, могуће је да су разни народи широм света започели са узгојом усева у периоду од 10.000 п. н. е. до 7.000 п. н. е.<ref>{{cite web|url=https://genographic.nationalgeographic.com/development-of-agriculture/ |title=The Development of Agriculture |work=National Geographic |accessdate=5. 3. 2015. |deadurlurl-status=yesdead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160414142437/https://genographic.nationalgeographic.com/development-of-agriculture/ |archivedate=14. 4. 2016. }}</ref> Самоодржива пољопривреда се наставља до данашњег дана, са многим сеоским фармерима у Африци, Азији, Јужној Америци и другде који обрађују своје парцеле земље да би произвели довољно хране за своје породице, док се сваки вишак производа користи за размену за друга добра.<ref>{{Cite book|last=Wharton|first=Clifton R.|title=Subsistence Agriculture and Economic Development|url=https://books.google.com/books?id=1M-lBNcTfzMC&pg=PA18 |year=1970 |publisher=Transaction Publishers |isbn=978-0-202-36935-8 |page=18}}</ref>
 
Током забележене историје, богати су могли да приуште разноврсну исхрану, укључујући месо, поврће и воће, док је за сиромашне људе месо било луксузно и храна коју су јели била је врло монотона, типично се превасходно састојала од [[Основна храна|основних]] производа направљених од пиринча, ражи, јечама, пшенице, проса или кукуруза. Додатак поврћа је пружао извесну разноврсност исхране. Основна храна [[Астеци|Астека]] у централној Америци је био [[кукуруз]], а узгајали су и [[парадајз]], [[авокадо]], [[пасуљ]], [[Паприка|паприку]], [[бундева|бундеве]], [[Tikva golica|тиквице]], [[кикирики]], и семе [[амарант]]а као додатак исхрани. У Перуу, [[Царство Инка|Инке]] су живеле на кукурузу у низијама и кромпиру на вишим алтитудама. Они су исто тако користили семе [[quinoa|квиноје]], као и паприку, парадајз, и авокадо.<ref name=Lambert>{{cite web|url=http://www.localhistories.org/food.html |title=A brief history of Food |last=Lambert|first=Tim|accessdate=4. 3. 2015.}}</ref>
8.018.757

измена