Добрица Ћосић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15) |
м . |
||
Ред 59:
У периоду од [[2001]]. године до [[2008]]. године, Добрица Ћосић у шест књига објављује ''„[[Пишчеви записи|Пишчеве записе]]“''. То су пре свега пишчеви записи писани у дневничкој форми. [[Пишчеви записи 1951—1968.|Прва књига]] обухвата период од 1951. до [[1968]]. и њена композиција је проблемско једињење око кључних догађаја и личности, са асоцијацијама које пружају контекст претпоставки и последица. Језик је и књижевно-литерарни и филозофско-историјски са анализама колективно-психолошким. [[Пишчеви записи 1951—1968.|Друга књига]] обухвата период [[1969]] — [[1980]]. године који је Ћосић провео у опозицији [[Јосип Броз Тито|Титовом]] режиму, а [[Пишчеви записи 1981—1991.|трећа]] од [[1981]]. до [[1991]]. године, односно године у којима је Ћосић био носилац или учесник готово свих опозиционих иницијатива у Србији. [[Пишчеви записи 1992—1993.|Четврта књига]] ''„[[Пишчеви записи|Пишчевих записа]]“'', за разлику од претходне три које обухватају период од четири деценије, ова се ограничава на период од само две године (1992—1993), у којима су збивања била веома бурна и драматична. Ова књига је узбудљив приказ фактичког периода Ћосићевог државничког живота и његових идеја и представља упечатљив пример историјске експозиције у великој драми краја минулог века.
Године [[2002]]. излази Ћосићево дело ''„[[Писци мога века]]“'', а од 2002. до [[2003]]. године пише и објављује у две књиге ''„[[Српско питање]]“''. Године [[2004]]. излази књига ''„[[Косово и Метохија|Косово]]“'', [[2005]]. године ''„[[Пријатељи (роман)|Пријатељи]]“'', затим [[2007]]. ''„[[Време власти 2]]“'', који надограђује причу о породицама Катић и Дачић, обухватајући време владавине [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], који се иначе у роману појављује као литерарно уобличен јунак, а завршава [[1998]]. године, када су, како је Ћосић једном приликом то рекао, Вокерови верификатори окупирали Косово. Претпоследњи Ћосићев роман изашао [[2009]]. године и носи назив ''„[[Време змија]]“'',. У овом роману реч је о дневничким белешкама које су настале у време [[НАТО]] бомбардовања од [[21. март]]а [[1999]]. до [[1. јануар]]а [[2000]]. године. Последњи роман је изашао 2011. године „У туђем веку"; У туђем веку је дневник бившег председника Савезне Република Југославије и књижевника Добрице Ћосића. Он у дневнику износи своје ставове према актуелним друштвено-политичким темама у Србији и свету. Ново издање романа „Време смрти“, прво после 30 година, најављено је 2014. године. Ћосић је тим поводом имао своје „последње обраћање српској јавности“. <ref>{{Cite web|url=http://nedeljnik.co.rs/sr/tema-broja/poslednji-intervju-dobrice-osia |title=НАЦИОНАЛНИ ТЕСТАМЕНТ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА(Недељник, април 2014) |accessdate=13. 7. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714180553/http://nedeljnik.co.rs/sr/tema-broja/poslednji-intervju-dobrice-osia |archive-date=14. 7. 2014 |
== Награде и признања ==
Ред 85:
Дана [[17. јун]]а 2010. године, Ћосићу је, у Амбасади Русије у [[Београд]]у уручена јубиларна медаља ''„65 година победе у Великом отаџбинском рату од 1941. до 1945. године“''. Ово признање уручио му је амбасадор Русије у Србији [[Александар Конузин]], по указу руског председника [[Дмитриј Медведев|Дмитрија Медведева]]. Уручивању награде присуствовали су [[патријарх српски Иринеј]], председник Србије [[Борис Тадић]], министри у Влади Републике Србије [[Вук Јеремић]] и [[Ивица Дачић]], председник [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]] [[Томислав Николић]], представници Исламске заједнице и друге званице. <ref>[http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/189973/Cosicu-urucene-medalja-Puskin-i-nagrada-Zlatni-vitez], Блиц, 18. јун 2010</ref><ref>[http://www.kurir-info.rs/vesti/dobrici-cosicu-medalja-dmitrija-medvedeva-38261.php] {{Wayback|url=http://www.kurir-info.rs/vesti/dobrici-cosicu-medalja-dmitrija-medvedeva-38261.php |date=20100620214104 }}, Курир, 18. мај 2010.</ref> Ћосић је ову медаљу поклонио [[Војни музеј Београд|Војном музеју у Београду]].<ref>[http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/dobrica-cosic-poklonio-rusku-medalju-vojnom-muzeju-38729.php] {{Wayback|url=http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/dobrica-cosic-poklonio-rusku-medalju-vojnom-muzeju-38729.php |date=20100624095953 }}, Курир, 22. јун 2010.</ref>
Добрица Ћосић је кандидован за [[Нобелова награда|Нобелову награду]] три пута: [[1983]]. и 1989. године од стране француских и британских институција. <ref>[http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=368390], Б92, 29. јун 2009.</ref><ref>[http://pressonline.rs/sr/vesti/Presspedia/story/83496/Vek+najpresti%C5%BEnije+nagrade+na+svetu.html], Пресс, 11. октобар 2010.</ref> и [[2011]].<ref>{{cite web|url=http://www.kurir-info.rs/vesti/dobrica-cosic-predlozen-za-nobelovu-nagradu-69485.php |title=Добрица Ћосић предложен за Нобелову награду („Курир“, 14. јануар 2011) |publisher=Kurir-info.rs |date=|accessdate=12. 12. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20111208201221/http://www.kurir-info.rs/vesti/dobrica-cosic-predlozen-za-nobelovu-nagradu-69485.php |archive-date=8. 12. 2011 |
Одељење за књижевност и језик [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] предложило је [[1972]]. године Ћосића за ''„[[Октобарска награда|Октобарску награду]]“'' Београда за први део романа ''„[[Време смрти 1|Време смрти]]“''. Извршни одбор градске конференције Социјалистичког савеза и Председништво Градског већа Синдиката Београда успротивили су се овоме, јер је Ћосић тих година већ био у жестоком сукобу са политиком [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]. Ћосић награду није добио.
| |||