Билијарске кугле — разлика између измена

У почетку су билијарске куле прављене од камена касније од дрвета<ref>{{Cite web |url=http://www.skolabilijara.com/istorija.php |title=Škola bilijara{{Ботовски наслов}} |access-date=14. 09. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120210090317/http://www.skolabilijara.com/istorija.php |archive-date=10. 02. 2012 |dead-url-status=yesdead |df= }}</ref> па и глине. Билијар и билијарска опрема се највише развијала у [[Француска|Француској]] да би се касније нагло шрили широм Европе. Због велике приступачности у Европи за материјал је касније почео да се користи кости од говеда.<ref name="ebay">Note: Antique ox-bone balls remain a very common item on [[ибеј|eBay]].</ref>, а [[слоновача]] је била најинтересантнија од 1627. године до почетка 20. века. До средине 19. века [[слон]]ови су се ловили у алармантном броју, само због потрежње за врхунском билијарском куглом. Највише до 8 билијарских кугли се могло направити од једне кљове слона. Тада се кренуло са проналажењем алтернативног решења. Проналазачи су стимулисани наградом од 10.000 долара (то би данас било око 170.000 долара) ако пронађу индустријски материјал погодан за прављење билијарских кугли. Иако није прва вештачка супстанца која се користила за куглу, Џон Весли Хајат је смислио и патентирао састав материјала 1869. године, тзв. нитроцелулозе за билијарске кугле. Ипак не постоје јасни докази да је и добио награду која је била обећана <ref>[http://www.plastiquarian.com/ The Plastics Historical Society - Home{{Ботовски наслов}}]</ref>. До 1870. године је обвај материјал комерцијализован под називом [[целулоид]], као прва синтетичка пластика. Ипак, природа целулоида је велика нестабилност приликом производње, па са обзиром да је изазивао и повремене експлозије рано се одустало од овог изума.

Након тога, да би се избего проблем целулоидне нестабилности , експериментисало са разним другим [[синтетика|синтетичким]] материјалима за билијарске кугле, као што су [[бакелит]], кристали и других пластичних једињења. Захтевност билијарске кугле данас се употпуњује пластичним материјалима који су отпорни на пуцање. Белгијска компанија Салуц под разним именима брендова <ref>{{Cite web |url=http://www.brunswickbilliards.com/our_rich_history/billiard_balls/index.html |title=Brunswick Billiards. Billiards tables and accessories since 1845{{Ботовски наслов}} |access-date=14. 09. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140327190020/http://www.brunswickbilliards.com/our_rich_history/billiard_balls/index.html |archive-date=27. 03. 2014 |dead-url-status=yesdead |df= }}</ref><ref>http://www.saluc.com/html/billiard/index.php</ref> производи кугле од фенолне смоле. Остали произвођачи производе од полиестера.

Ово је најпознатија врста билијарске кугле и користи се за неколико различитих игара са 8 или 9 лопти и тд. Тако су игре и добиле имена као: осмица, деветка и тд. У Америци се за ове кугле подразумевају да су праве билијарске док се у Европи често каже да су америчке кугле. Тежина ових лопти може бити од 156 до 170 грама, са пречником 57,15 mm са могућношћу грешке до 0.127 mm <ref>{{Cite web |url=http://wpa-pool.com/web/index.asp |title=World Pool-Billiard Association{{Ботовски наслов}} |access-date=14. 09. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130911075740/http://wpa-pool.com/web/index.asp |archive-date=11. 09. 2013 |dead-url-status=yesdead |df= }}</ref>. Лопте су обојене и нумерисане на следећи начин:

Једна од познатијих игара је и Британски билијар који користи 15 објектних кугли које се деле на две групе црвених и жутих кугли. Ту постоје још једна црна кугла и једна бела.<ref>{{Cite web |url=http://billiardsdirect.com.my/news/black-ball-british-pool-rules-latest |title=BLACK BALL British Pool Rules - Latest | billiardsdirect.com.my{{Ботовски наслов}} |access-date=14. 09. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131023005620/http://billiardsdirect.com.my/news/black-ball-british-pool-rules-latest |archive-date=23. 10. 2013 |dead-url-status=yesdead |df= }}</ref>