Википедија

Кичмењаци — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15)
м .
Ред 93:
Већина [[Гмизавци|гмизаваца]] су инсектоједи или месоједи и имају једноставан и кратак дигестивни тракт, будући да су разлагање и пробава меса релативно једноставни. Пробава се одвија спорије него код сисара, што се одражава на њихов нижи метаболизам одмарања (количина калорија коју би једна јединка потрошила када и спавала цели дан и ноћ) и на њихову немогућност да распарчају и сажвачу храну.<ref>{{Cite book|title=Comparative Physiology: Life in Water and on Land; Nutrient requirement and the design and function of guts in fish, reptiles and mammals |year=1986|publisher=Liviana Press/Springer Verlag|isbn=978-0-387-96515-4|url=http://www.google.no/books?hl=no&lr=&id=zuT5z5cPWhcC&oi=fnd&pg=PA181&dq=reptiles+carnivory+gastric&ots=MHgrO9g5DV&sig=egenLtkWuXaLf17he67k0O8ARSY&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|last=Karasov|first=W. H.|authorlink= |editor= Dejours, P. |editor2= Bolis, L. |editor3= Taylor, C.R. |editor4= Weibel, E.R. |accessdate=1. 11. 2012 |pages=181-191}}</ref> Њихов поикилотермни (хладнокрвни) [[метаболизам]] захтева врло мало [[Енергија|енергије]], што великим гмизавцима попут [[крокодил]]а омогућава да живе и по неколико месеци на само једном великом оброку, споро га [[Варење|варећи]].<ref name=Garnett>Garnett, S.T. (2009): Metabolism and survival of fasting Estuarine crocodiles. ''Journal of Zoology'', No 208, vol 4: pages 493—502</ref>
 
Иако су данашњи гмизавци претежно месоједи, у раном периоду развоја гмизаваца постојало је неколико група које су изродиле [[мегафауна|велике биљоједе]]: у [[палеозоик]]у су то били [[парејасаури]] и [[дисинодонти]] (кладус -{[[Synapsida]]}-), а у [[мезозоик]]у неколико група [[диносаури|диносаура]].<ref name="SahneyBentonFerry2010LinksDiversityVertebrates">{{cite journal|url=http://rsbl.royalsocietypublishing.org/content/6/4/544.full.pdf+html|last=Sahney|first=S.|last2=Benton|first2=M. J.|last3=Ferry|first3=P. A.|year=2010|title=Links between global taxonomic diversity, ecological diversity and the expansion of vertebrates on land|journal=Biology Letters|doi=10.1098/rsbl.2009.1024|volume=6|format=PDF|issue=4|pmid=20106856|pmc=2936204|pages=544-547|access-date=14. 04. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20151106230121/http://rsbl.royalsocietypublishing.org/content/6/4/544.full.pdf+html|archive-date=06. 11. 2015|dead-url-status=yesdead}} Приступљено 14. април 2018.</ref> Данас су корњаче претежно биљоједна група гмизаваца, а неколико група агама и игуана се делимично или у потпуности хране биљкама.<ref name=herbivory>{{Cite book|last=King|first=Gillian |title=Reptiles and herbivory |year=1996|publisher=Chapman & Hall|location=London |isbn=978-0-412-46110-1|edition=1st|pages=}}</ref>
 
Гмизавци биљоједи суочавају се са истим проблемима као и сисари биљоједи, али будући да немају њихове сложене зубе, многе врсте гмизаваца гутају камење ([[гастролит]]е) који им помажу у пробави: то камење креће се по стомаку и тако меље биљне материје.<ref name=herbivory /> Фосилизовани гастролити пронађени су уз скелете [[орнитоподи|орнитопода]] и [[сауроподи|сауропода]], мада није сигурно утврђено да ли су код последње групе имали функцију у пробави.<ref>{{cite journal|last=Wings|first=O. |last2=Sander|first2=P. M.|title=No gastric mill in sauropod dinosaurs: new evidence from analysis of gastrolith mass and function in ostriches |journal= Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences |date=7. 3. 2007 |volume=274 |issue=1610 |doi=10.1098/rspb.2006.3763 |pmc=2197205 |pmid=17254987|pages=635-640}} Приступљено 14. април 2018.</ref> Морски крокодили такође користе [[гастролит]]е као баласт, који их стабилизује у води или им помаже при роњењу. Предложено је и да су гастролити код [[плезиосаури|плезиосаура]] имали двојну функцију баласта и помагала при пробави.<ref>{{cite journal|last=McHenry|first=C.R.|title=Bottom-Feeding Plesiosaurs|journal=Science |date=7. 10. 2005 |volume=310 |issue=5745|doi=10.1126/science.1117241|url=http://www.sciencemag.org/content/310/5745/75|accessdate=1. 11. 2012|pages=75-75}} Приступљено 14. април 2018.</ref>
Ред 106:
Исхрана птица врло је разнолика, те укључује [[нектар]], [[воће]], [[биљке]], [[семе]]нке, стрвине и многе мале животиње, укључујући и друге птице.<ref name="Gill">{{harvnb|Gill|1995|pp=}} Приступљено 14. април 2018.</ref> Будући да птице немају зубе, њихов пробавни систем прилагођен је пробави необрађене хране, коју оне најчешће гутају целу.
 
Птице које се хране на више различитих начина или имају врло разнолику прехрану називају се генералистима, док се друге, које концентришу време и труд на прибављање појединих типова хране или имају само један начин на који то раде, називају специјалистима.<ref name="Gill" /> Начини прехране код птица варирају од врсте до врсте. Многе прикупљају инсекте, бескичмењаке, воће или семенке са дрвећа или тла. Неке лове [[Инсекти|инсекте]] изненадним нападом са гране. Оне врсте које се хране инсектима-штеточинама сматрају се благотворним „агентима биолошке контроле” и њихово се присуство подстиче у програмима биолошке контроле штеточина.<ref name="lwa001">{{Cite web|url=http://lwa.gov.au/files/products/land-water-and-wool/pf061365/pf061365.pdf |title=Birds on New England wool properties – A woolgrower guide |accessdate=17. 7. 2010 |publisher=Australian Government – Land and Water Australia |work=Land, Water & Wool Northern Tablelands Property Fact Sheet |last=Reid |first=N |format=PDF |year=2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110315005353/http://lwa.gov.au/files/products/land-water-and-wool/pf061365/pf061365.pdf |archive-date=15. 3. 2011 |dead-url-status=yesdead }} Приступљено 14. април 2018.</ref> Птице које се хране нектаром, као што су [[колибрији]], [[медосаси]], [[лорији]] и други, развили су посебно прилагођене четкасте језике, а код многих се чини да су кљунови коеволуирали искључиво са оним врстама цвећа којим се хране.<ref>{{Cite journal|last=Paton|first=D. C. |date=1. 4. 1989|title=Bills and tongues of nectar-feeding birds: A review of morphology, function, and performance, with intercontinental comparisons |journal=Australian Journal of Ecology |volume=14 |issue=4 |doi=10.1111/j.1442-9993.1989.tb01457.x |first2=B. G. |last2=Collins|pages=473-506}}</ref> [[Кивији]] и обалске птице имају дуге кљунове којима траже бескичмењаке; кљунови различитих дужина код обалских птица довели су до раздвајања еколошких ниша.<ref name="Gill" /><ref>{{Cite journal|last=Baker|first=Myron Charles |date=1. 4. 1973|title=Niche Relationships Among Six Species of Shorebirds on Their Wintering and Breeding Ranges |journal=Ecological Monographs |volume=43 |issue=2 |doi=10.2307/1942194 |first2=Ann Eileen Miller |last2=Baker|jstor=1942194|pages=193-212}} Приступљено 14. април 2018.</ref> [[Северни гњурци]], [[ронилице]], [[пингвини]] и [[њорке]] лове плен под водом, користећи крила и ноге за погон,<ref name="Burger">{{harvnb|Schreiber|2001|pp=}} Приступљено 14. април 2018.</ref> док се ваздушни предатори попут [[блуне|блуна]], [[водомари|водомара]] и [[чигре|чигри]] обрушавају за пленом из ваздуха. [[Пламенци]], три врсте трибуса -{''Prion''}- и неке патке хране се филтрирањем.<ref>{{Cite journal|last=Cherel|first=Yves |year=2002|title=Food and feeding ecology of the sympatric thin-billed ''Pachyptila belcheri'' and Antarctic ''P. desolata'' prions at Iles Kerguelen, Southern Indian Ocean |journal=Marine Ecology Progress Series |volume=228 |doi=10.3354/meps228263 |last2=Bocher|first2=P |last3=De Broyer |first3=C |last4=Hobson|first4=KA|pages=263-81}} Приступљено 14. април 2018.</ref><ref>{{Cite journal|last=Jenkin|first=Penelope M. |year=1957|title=The Filter-Feeding and Food of Flamingoes (Phoenicopteri) |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences |volume=240 |issue=674 |doi=10.1098/rstb.1957.0004 |jstor=92549|pages=401-93}} Приступљено 14. април 2018.</ref> [[Гуске]] и [[праве патке]] углавном једу биљке.
 
Неке се врсте, укључујући [[Frigatebird|фрегате]], [[галебови|галебове]]<ref>{{Cite journal|last=Miyazaki|first=Masamine |date=1. 7. 1996|title=Vegetation cover, kleptoparasitism by diurnal gulls and timing of arrival of nocturnal Rhinoceros Auklets |journal=The Auk |volume=113 |issue=3 |doi=10.2307/3677021 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v113n03/p0698-p0702.pdf|format=PDF |last2=Kuroki|last3=Niizuma|last4=Watanuki|first2=M. |first3=Y. |first4=Y. |jstor=3677021|pages=698-702}} Приступљено 14. април 2018.</ref> и [[поморници|поморнике]],<ref>{{Cite journal|last=Bélisle|first=Marc |date=1. 8. 1995|title=Predation and kleptoparasitism by migrating Parasitic Jaegers |journal=The Condor |volume=97 |issue=3 |doi=10.2307/1369185 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/condor/v097n03/p0771-p0781.pdf|format=PDF |author2=Giroux|pages=771-781}} Приступљено 14. април 2018.</ref> прехрањују [[клептопаразитизам|клептопаразитизмом]], што значи да отимају храну од других птица. Сматра се да клептопаразитизмом не прибављају значајан део своје исхране, већ он служи само као надопуна, док се већина хране прибавља ловом; једно истраживање је устврдило да [[велика фрегата]] највише 40 %, а у просеку само 5 % своје хране добија крађом од плена врсте -{''Sula dactylatra''}-.<ref>{{Cite journal|last=Vickery|first=J. A. |date=1. 5. 1994|title=The Kleptoparasitic Interactions between Great Frigatebirds and Masked Boobies on Henderson Island, South Pacific |journal=The Condor |volume=96 |issue=2 |doi=10.2307/1369318 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/condor/v096n02/p0331-p0340.pdf|format=PDF |first2=M. De L. |last2=Brooke|jstor=1369318|pages=331-40}} Приступљено 14. април 2018.</ref> Друге птице су стрвинари; неке од њих, попут [[лешинари|лешинара]], специјализирале су се за исхрану стрвинама, док су други, попут галебова, [[вране|врана]] и птица грабљивица опортунисти.<ref>{{Cite journal|last=Hiraldo|first=F.C. |year=1991|title=Unspecialized exploitation of small carcasses by birds |journal=Bird Studies |volume=38 |issue=3 |doi=10.1080/00063659109477089 |last2=Blanco|first2=J. C. |last3=Bustamante|first3=J.|pages=200-07}} Приступљено 14. април 2018.</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кичмењаци”