Ђорђе Крстић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
м .
Ред 31:
Међу његовим најбољим делима су: ''Анатом'', пејзаж ''Бабакај'', ''Аласка врата'', ''Свети Сава благосиља децу'', ''Смрт кнеза Лазара''.
 
Дана [[30. јануар]]а [[1884]]. године постао је члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]], а [[1892]]. почасни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]].<ref>{{cite web|url=http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=268,|title=Биографија на сајту САНУ|work=sanu.ac.rs|date=|accessdate=24. 4. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303183327/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=268,|archive-date=3. 3. 2016|dead-url-status=yesdead}}</ref> Крстић је наилазио на неразумевање и осуђивање због свог особеног манира у црквеном сликарству. [[Стева Тодоровић]] је од великог пријатеља постао велики противник и опонент; њихов сукоб је подигао велику "прашину" у јавности, усталасао јавно мњење, довео до вредносног и естетског преиспитавања тадашњег уметничког тренутка.
 
Умро је у Београду 17/[[30. октобар]] [[1907]]. године.