Манастир Ходош — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м .
Ред 31:
 
== Деоба са Румунима ==
Манастир Ходош је вековима био средиште српске културе и вере у [[Поморишје|Поморишју]]. Чак се претпоставља да су [[Епархија липовска|српске владике липовске]] током [[16. век|16]]. и [[17. век]]а овде столовале уместо оближњег града [[Липова|Липове]]<ref>[http://banateka.blogspot.com/2010/12/pravoslavna-crkva-u-zrenjaninu-tokom.html Banateka : Pravoslavna crkva u Zrenjaninu tokom turske vladavine (1551—1716){{Ботовски наслов}}]</ref>. Митрополит липовски Данило помиње се 1563. године (по бедренику са записом) је вероватно обитавао у манастиру. Године 1651. митрополит Софроније, са сигурним седиштем у манастиру Ходошу, ишао је у Русију. Међутим, издвајањем [[Румуни|Румуна]] из [[Српска патријаршија у Сремским Карловцима|Карловачке патријаршије]] [[1864]]. манастир је припао њима. Ово је данас означено као велики немар тадашњих црквених кругова Карловачке патријаршије<ref>{{Cite web|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/PSC/PSC32.htm |title=[svetosavlje&#93;{{Ботовски наслов}} |accessdate=1. 2. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304124655/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/PSC/PSC32.htm |archive-date=4. 3. 2016 |dead-url-status=yesdead }}</ref>.
Још 1844. године Румуни (Власи) у својим новинама јавно истакли став, да епископске столице у Темишвару и Вршцу, (у Араду је готово!) као и управу манастира Ходоша, Бездина, Св. Ђурђа и Месића, као и протопрезвитерска места где има верника Влаха, треба они безпоговорно да преузму. Дописник новина из Лугоша је сугерисао румунских изасланицима на српском црквено-народном сабору, да то званично затраже, и да се тако: "Нека се пресече Србима надежда (нада) у Вршцу и Темишвару". Срби нису још имали став о томе, чинило им се да су "старе задужбине својих Праотаца" у њиховим рукама неприкосновене.<ref>"Сербске народне новине", Пешта 1844. године</ref>