Бајкалско језеро — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м .
Ред 53:
Порекло језера и даље је научна расправа али се сматра да је Бајкалско језеро део континенталне раселине, такозвани Бајкалски рис (ров), која је настала тектонским померањем плоча, а шири се и продубљује и даље приближно 2 cm годишње. Овде се раздвајају, евроазијска и амуриска плоча правећи пукотину у Земљиној кори. Узрок овога расцепа лежи на крајњем југу где Индијска плоча као клин притиска и раздваја поменуте плоче. Зона Бајкал-рова, која има највећу дубину лежи у региону Бајкалског језера. Ров, у коме се налази језеро, је око 1600 km дуга пукотина, скоро 6 km дубока и са седиментима. Дакле, Бајкал достигне "само" 1642 м дубине и уједно је најдубља [[криптодепресија]] на свету са дном на дубини од 1181 м испод површине мора.
 
У језеру и око њега налази се више од 1.700 врста биљака и животиња,<ref>{{cite web|author=M.A. Grachev |url=http://lin.irk.ru/grachev/eng/introduction.htm |title=On the present state of the ecological system of lake Baikal |publisher=Lymnological Institute, Siberian Division of the Russian Academy of Sciences |accessdate=9. 7. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110820023119/http://lin.irk.ru/grachev/eng/introduction.htm |archive-date=20. 8. 2011 |dead-url-status=yesdead}}</ref> од којих се две трећине не могу наћи нигде другде у свету као што је [[бајкалска фока]]. То је једина врста слатководне [[фока|фоке]] на свету.
 
Године 1996, језеро је стављено на листу светске баштине.<ref>{{cite web|url=http://whc.unesco.org/en/list/754|title=Lake Baikal – World Heritage Site|publisher=World Heritage|accessdate=13. 1. 2007}}</ref> Оно је исто тако дом [[Бурјати|Бурјатских]] племена, која настањују источне обале,<ref>{{cite web|last=Hammer|first=M.|last2=Karafet|first=T.|title=DNA & the peopling of Siberia |url=http://www.mnh.si.edu/arctic/html/peopling_siberia.html |year=1995|publisher=Smithsonian Institution |accessdate=9. 8. 2009}}</ref><ref name=animal>{{Cite book|title=The Other Side of Russia: A Slice of Life in Siberia and the Russian Far East |last=Hudgins|first=S.|year=2003|publisher=Texas A&M University Press |url=http://www.tamupress.com/product/Other-Side-of-Russia,4080.aspx |format=PDF |accessdate=9. 8. 2009}}</ref> гајећи козе, камиле, говеда, и овце,<ref name=animal/> при чему средња температура варира од зимског минимума на {{convert|-19|°C|0}} до летњенг максимума од {{convert|14|°C|0}}.<ref>{{cite journal|last=Fefelov|first=I. |last2=Tupitsyn|first2=I.|year=2004|title=Waders of the Selenga delta, Lake Baikal, eastern Siberia |journal=Wader Study Group Bulletin |volume=104 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/iwsgb/v104/p00066-p00078.pdf |format=PDF |accessdate=9. 8. 2009|pages=66-78}}</ref>
Ред 61:
[[Датотека:Yeniseirivermap.png|thumb|left|250п|Слив реке [[Јенисеј]], којим је обухваћено Бајкалско језеро]]
 
Бајкалско језеро се налази у кланцу, креираном посредством [[Baikal Rift Zone|Бајкалске раседне зоне]], где се Земљина кора полако раздваја.<ref name="oddities">{{cite web|url=http://www.gi.alaska.edu/ScienceForum/ASF9/986.html|title=The Oddities of Lake Baikal|publisher=Alaska Science Forum|accessdate=7. 1. 2007.|archive-url=https://web.archive.org/web/20070203174400/http://www.gi.alaska.edu/ScienceForum/ASF9/986.html|archive-date=3. 2. 2007|dead-url-status=yesdead}}</ref> Са 636 km дужине и 79 km ширине, Бајкалско језеро је највеће површинско слатководно језеро у Азији, са {{convert|31722|km²|abbr=on}}, и оно је најдубље језеро на свету са 1642 m. Дно језера је 1186,5 m испод нивоа мора, а испод њега лежи око 7 km [[седимент]]а, те је под раседа неких {{convert|8|-|11|km|abbr=on}} испод површине, што га чини најдубљим континенталним [[рифт]]ом на Земљи.<ref name="oddities"/> У геолошком погледу, рифт је млад и активан — он се шири за око 2 -{cm}- (0,8 -{in}-) годишње. Зона раседа је исто тако сеизмички активна; топли извори се јављају у тој области и знатни [[земљотрес]]и се догађају сваких неколико година. Језеро је подељено у три базена: северни, централни и јужни, са дубинама од око 900 m, 1600 m, и 1400 m, респективно. Раседом контролисане акумулационе зоне које се подужу до дубине од око 300 m раздвајају басене. Северни и централни басени су раздвојени [[Academician Ridge|Академским гребеном]], док област око Селеншке делте и Бугулдејка седла раздваја централни и јужни басин. Језеро дренира река [[Ангара]], која је притока реке [[Јенисеј]]. Уочљива је земљишна формација [[Cape Ryty|рт Рити]] на северозападној обали Бајкала.
 
Старост Бајкала се процењује на 25–30 милиона година, што га чини најстаријим језером [[геологија|геолошкој]] историји.<ref name="unesco"/><ref name=ScienceDaily2017>{{cite web|url=https://www.sciencedaily.com/releases/2017/07/170726103013.htm |title=Lake Baikal: Protection of a unique ecosystem|publisher=ScienceDaily|date=26. 7. 2017.|accessdate=16. 1. 2018.}}</ref> Оно је јединствено међу великим језерима високих латитуда, јер његови седименти нису били спрани превладавајућим континенталним леденим плочама. Руске, америчке и јапанске кооперативне студије путем дубинског бушења седиментске коре током 1990-их пружиле су детаљни запис климатских варијација током задњих 6,7 милиона година.<ref>Kravchinsky, V.A., M.A. Krainov, M.E. Evans, J.A. Peck, J.W. King, M.I. Kuzmin, H. Sakai, T. Kawai, and D. Williams. Magnetic record of Lake Baikal sediments: chronological and paleoclimatic implication for the last 6.7 Ma. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology, 195, 281–298, 2003.</ref><ref>Kravchinsky, V.A., M.E. Evans, J.A. Peck, H. Sakai, M.A. Krainov, J.W. King, M.I. Kuzmin. A 640kyr geomagnetic and paleoclimatic record from Lake Baikal sediments. Geophysical Journal International, 170 (1), 101–116, {{doi|10.1111/j.1365-246X.2007.03411.x}}. 2007.</ref> Дужи и дубљи седиментни узорци се очекују у ближој будућности. Језеро Бајкал је једино затворено слатководно језеро у коме постоји директна и индиректна евиденција [[Clathrate hydrate|гасних хидрата]].<ref>M.I. Kuzmin ''et al.'' (1998). First find of gas hydrates in sediments of Lake Baikal. Doklady Adademii Nauk, 362: 541–543 (in Russian).</ref><ref>{{cite journal|last=Vanneste|first=M.|last2=Batist|first2=M. De|last3=Golmshtok|first=A.|last4=Kremlev|first=A.|last5=Versteeg|first=W.|year=2001|title=Multi-frequency seismic study of gas hydrate-bearing sediments in Lake Baikal, Siberia |journal=[[Marine Geology (journal)|Marine Geology]] |volume=172 |issue=1 |doi=10.1016/S0025-3227(00)00117-1|pages=1-21}}</ref><ref>{{cite journal|last=Rensbergen|first=P. Van|last2=Batist|first2=M. De|last3=Klerkx|first=J.|last4=Hus|first=R.|last5=Poort|first=J.|last6=Vanneste|first=M.|last7=Granin|first=N.|last8=Khlystov|first=O.|last9=Krinitsky|first=P.|year=2002|title=Sublacustrine mud volcanoes and methane seeps caused by dissociation of gas hydrates in Lake Baikal |journal=[[Geology (journal)|Geology]] |volume=30 |issue=7 |doi=10.1130/0091-7613(2002)030<0631:SMVAMS>2.0.CO;2|pages=631-634}}</ref>
Ред 75:
Просечна температура површине је порасла за скоро 1,5&nbsp;°C (2,7 °-{F}-) у задњих 50 година, што има за исход краће периоде током којих је језеро замрзнуто.<ref name=ScienceDaily2017/> На неким локацијама, [[хидротермални извори]] са водом која може да има око 50&nbsp;°C су нађени. Они су присутни углавном у дубокој води, али су локално пронађени и у релативно плиткој води. Они имају веома мало утицаја на температуру језера због његове огромне запремине.<ref name=Gurulev/>
 
[[Датотека:Fishermen in the Katun, Baikal.jpg|thumb|250п|Бајкалски рибари ловео око 15 комерцијално кориштених врста. [[Омул]], који живи само у Бајкалу, сачињава највећи део улова.<ref>{{cite web|url=http://www.globalgreatlakes.org/baikal/ |title=Lake Baikal |work=Global Great Lakes |accessdate=23. 2. 2014. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140227001822/http://www.globalgreatlakes.org/baikal/ |archive-date=27. 2. 2014 |dead-url-status=yesdead}}</ref>]]
== Истраживања ==
 
Ред 82:
У јулу 2008, Русија је послала две мале [[подморница|подморнице]], [[Mir-1 (sub)|Мир-1]] и [[Mir-2 (sub)|Мир-2]], да се спусте 1592 m до дна језера Бајкал и спроведу геолошке и биолошке тестове у том јединственом екосистему. Иако су мисије проглашене успешним, оне нису поставиле рекорд за најдудубље слатководно роњење, јер је досегнута дубина од само 1580 m.<ref name="Dive">{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7530230.stm |publisher=BBC News |title=Russians in landmark Baikal dive |date=29. 7. 2008. |accessdate=4. 4. 2010.}}</ref> Рекорд тренутно држи [[Anatoly Sagalevich|Анатоли Сагалевић]], са 1637 m (такоће у језеру Бајкал у -{''Pisces''}- подморници 1990. године).<ref name="Dive"/><ref>Gallant, Jeffrey (29 July 2008) {{cite web|url=http://www.divingalmanac.com/records_baikal.html |title=Russian submersible dives in Lake Baikal do not establish new freshwater depth record |accessdate=4. 6. 2009. |deadurl=bot: unknown |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080922195516/http://www.divingalmanac.com/records_baikal.html |archivedate=22. 9. 2008.}}. DivingAlmanac.com</ref> Русски научник и федерални политичар [[Artur Chilingarov|Артур Чилингаром]], воћа мисије, учествовао је у роњењима Мира.<ref>{{cite news|title=Submarines to plumb deepest lake |publisher=|date=19. 7. 2008. |url=http://www.express.co.uk/posts/view/53147/Submarines-to-plumb-deepest-lake|author=PA News}}</ref>
 
Од 1993, истраживања [[неутрино|неутрина]] су спровођена путем [[Baikal Deep Underwater Neutrino Telescope|Бајкалског дубинског подводног неутринског телескопа]] (-{BDUNT}-). Бајкалски неутрински телескоп НТ-200 се развија у језеру Бајкал, 3.6 km од обале на дубини од 1,1 km. Он се састоји од 192 оптичка модула.<ref>{{cite web|url=http://baikalweb.jinr.ru/|title=Baikal Lake Neutrino Telescope|publisher=Baikalweb|date=6. 1. 2005.|accessdate=30. 7. 2008.|deadurlurl-status=yesdead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100831210755/http://baikalweb.jinr.ru/|archivedate=31. 8. 2010.|df=dmy-all}}</ref>
 
== Галерија ==